Veliku medijsku pažnju protekle nedelje izazvala je britanska umetnica Dua Lipa, rodom sa Kosova. Na svojim profilima na društvenim mrežama (prvenstveno na Instagramu) tražila je od kompanije Epl da Kosovo bude na mapi sveta. Ovu objavu je pratila fotografija plakata "Velike Albanije" (Autohtono).

Taj transparent smo videli i na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije oktobra 2014. u Beogradu, na stadionu JNA. Na tribinama je tada kao gost bio predsednik Albanije Edi Rama, a utakmica je prekinuta na 50 minuta kada je teren nadletao dron noseći pomenuti transparent. Uhapšen je Olsi Rama, brat predsednika Albanije, pa pušten kao američki državljanin. UEFA je tada kaznila Srbiju oduzimanjem tri boda u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a registrovani rezultat utakmice je bio 3:0 za Srbiju, što je kasnije, posle apelacije, promenjeno u 3:0 za Albaniju.

Dakle, poster "Velike Albanije", naizgled jeftina politička provokacija, doveo je do ozbiljnih političkih konsekvenci, ali više od toga, uništio je mogućnost pokušaja normalizacije odnosa dve zemlje, jer se smatralo da će putem sporta započeti neka vrsta komunikacije.

Sada nastavak polemike: čiji je ajvar? U ovoj objavi Dua Lipa poziva sagovornika da proba "albanski specijalitet" ajvar, dok u kadru vidimo teglu leskovačkog ajvara. Ovo je posebno razbesnelo našu javnost jer nam je osporila pravo na nacionalni specijalitet, koji smo, recimo, odbranili od Slovenaca, koji su svojevremeno pokušavali da ga zaštite kao svoj.

U različitim TV emisijama govorilo se o ovoj temi, ali je moj utisak da je najglasnija bila "estrada", koja se nekako osetila pozvanom da odgovori na "šiptarsku provokaciju". Tako su, više ili manje vulgarno, odgovarali Aca Lukas, Jelena Karleuša i Veljko Ražnjatović. U simpozijumu na Happy televiziji, voditeljka pita: "A šta ima od škole Dua Lipa?" Ukratko, umesto suvisle reakcije dobili smo konkurs za najglasnijeg patriotu.

Svakako, nije dobar pristup ni "aristokratska" uzvišenost nad profanošću teme.

Setite se, kao u Miloševićevo vreme, toliko smo sigurni da smo u pravu, da je Istorija na našoj strani, svi zainteresovani samo treba da zavire u literaturu i dobiju potvrdu da smo mi u pravu. Ovo je politička propaganda nove generacije, za one koji još manje poznaju činjenice i istoriju nego TV gledaoci devedesetih.

Dua Lipa tako prati neku vrstu šablona savremene pop zvezde i političke aktivistkinje za "demokratiju Trećeg sveta". Ona je počasna građanka Prištine, svog rodnog grada, ali i osnivač Fondacije "Sunny Hill", što će svaki Prištevac ili Prištevka prepoznati kao deo grada Sunčani breg. Danas je u svetu popularne kulture politički aktivizam deo vaše promocije, pa se pop zvezde često na društvenim mrežama oglašavaju na temu prava Afroamerikanaca, ili aktera u sukobu Palestine i Izraela. Uz to, ukoliko imaju vezu sa etničkim korenima, mnogi od njih postaju promoteri različitih nacionalnih, separatističkih ili verskih pokreta.

Primer je globalna zvezda M.I.A., koja je zbog svog tamilskog porekla i veza sa separatističkim pokretom Tamilskih tigrova u sukobu sa Šri Lankom i njenom državnom politikom. Nazvana je, čak i u Americi, "simpatizerom terorista". Možda je zato njen primer najbliži aktivizmu koji praktikuje Dua Lipa.

Evrosong je takođe godinama poprište geopolitičkih sukoba na polju popularne muzike, naročito između Rusije i Ukrajine, jer su pesme imale političke poruke.

Bilo je, naravno, još primera kada su zvezde popularne kulture izazvale svojim izjavama i stavovima potrese i na našim prostorima. U svom intervjuu za francusko izdanje magazima "Rolling Stone" Bob Dilan je doslovce izjavio: "Ako u svojoj krvi imate robovlasnika, ili pripadnika Kju-Kluks klana, crnci to mogu osetiti. To ostaje do današnjih dana. Baš kao što Jevreji mogu osetiti nacističku krv, ili kao što Srbi mogu osetiti hrvatsku krv." Udruženja Hrvata u Francuskoj su ga u dva navrata tužila, a Dilan je odbio da se izvini zbog izjave, i čak je odbio poziv predsednika Josipovića da dođe u Hrvatsku i to učini. Mogu samo da kažem da sam siguran da Srbija ni na koji način nije uticala na Boba Dilana, odnosno da je ono što je izgovorio zaista i mislio.

Marko Perković Tompson je godinama tema u odnosima Hrvatske sa okolnim zemljama, dok je presuda hrvatskog suda da je ustaški pozdrav koji se čuje u njegovim pesmama "Za dom spremni" umetnički izraz. Onda na društvenim mrežama vidimo golmana Bajerna i fudbalske reprezentacije Nemačke Nojera kako peva Tompsonove hitove. Pa posle recite da se Dilanu priviđaju stvari!

Moja poznanica radi za Epl u Americi, piše i prevodi uputstva za restorane na mapama. Tu se takođe bavi kulturnim identitetom, a bogami i gastronomijom. Izgleda da je ipak važno šta se sve pojavljuje na društvenim mrežama, šta se priča, peva ili jede.

Za kraj, politička propaganda na društvenim mrežama ima i svoje dobre strane. Juče sam u svim TV vestima video kratku izjavu predsednika Vučića, govorio je brzo, rekao da ima dve lepe vesti za nas, prva je bila pruga do Niša, drugu sam zaboravio. Ali beše neobično kratko, takoreći minut za Vučića, sa Instagrama, kratko, jasno – kao Brka u reklami za Grmeč.

Samo napred, Predsedniče, dobro vam ide to sa objavama na Instari, a u svakom Dnevniku će rezervisati minut za vas. Dovoljno.