Bankarski sektor u Srbiji pokazuje trend umerenog oporavka – tako pokazuje Izveštaj za IV tromesečje 2015. godine Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije. Kako piše u ovom izveštaju, objavljenom sredinom maja, na kraju godine bankarski sektor je ostvario dobit od 9,7 milijardi dinara (pre oporezivanja), što je za 6,2 milijarde bilo više od učinka celog sektora u 2014. (takođe pre oporezivanja). Sedamnaest banaka (od 30) poslovalo je sa dobitkom, dok je 13 banaka zabeležilo neto gubitak u prošloj godini.

Prva na listi banaka sa najvećim dobitkom bila je Banca Intesa, koja je sama imala dobit kao i ceo sektor – 9,7 milijardi dinara. Prate je Unicredit banka sa 6,6 milijardi dinara dobiti, Raiffeisen banka sa 4,8 i AIK banka sa 3,4 milijarde. Kada je reč o gubicima, najlošiji rezultat zabeležila je Hypo Alpe-Adria banka sa minusom od 7,8 milijardi dinara na kraju 2015. Sledeća je Komercijalna banka koja je zabeležila gubitak od 6,4 milijarde, a Piraeus banka se zaustavila na minusu tek nešto manjem od četiri milijarde dinara.

Kada je reč o bankarskim kreditima, valutna struktura je i dalje u velikom obimu devizno indeksirana – udeo deviznih i devizno indeksiranih kredita na kraju 2015. bio je čak 74 odsto (od toga skoro 90 odsto u evrima), dok su krediti u dinarima činili tek nešto iznad jedne četvrtine svih kredita. Inače, dugoročni krediti čine više od tri četvrtine svih kredita (porast za tri procentna poena u odnosu na treći kvartal 2015).

Problematični – NPL-krediti, kojima smo posvetili ovomesečnu rubriku Abeceda ekonomije, na kraju godine iznosili su 424 milijarde, odnosno 21,6 odsto u ukupnim bruto kreditima. Od ovoga, najviše NPL-ova "duže" privredna društva (skoro 200 milijardi, uz smanjenje za skoro tri procentna poena u poslednjem kvartalu), sledeća su nefinansijska pravna lica u stečaju (112 milijardi) i stanovništvo (73,4 milijarde). Najkritičnije industrijske grane su, prema ovom izveštaju, prerađivačka industrija (skoro 35 odsto udela u ukupnim problematičnim kreditima privrednih društava), trgovina (29,3 odsto) i građevinarstvo (14 odsto). Ipak, kako je NBS saopštila krajem meseca, Evropska komisija je tokom ministarskog dijaloga "pohvalila napore Narodne banke Srbije i Vlade Srbije na rešavanju pitanja problematičnih kredita i sprovođenju akcionog plana Narodne banke Srbije na tom polju".

Depoziti su zabeležili rast tokom poslednjeg kvartala 2015, i to za 88 milijardi dinara (4,6 odsto), i sada iznose nešto iznad 2000 milijardi. Valutna struktura je slična kao i kod kredita – oko 70 odsto je udeo deviznih i devizno indeksiranih depozita (od toga, ponovo, skoro 90 odsto u evrima). U izveštaju stoji i da je ukupna štednja stanovništva smanjena za skoro tri milijarde dinara (ili 0,3 odsto) u poslednjem kvartalu, i sada iznosi oko 817 milijardi. Čak 95 odsto štednih depozita je u devizama, i ova štednja je pala za 6,5 milijardi obračunato u dinarima. Onih preostalih pet odsto predstavlja dinarsku štednju, koja je zabeležila rast od 3,7 milijardi u poslednjem kvartalu 2015.

Na kraju, Izveštaj NBS pokazuje da je bankarski sektor u Srbiji adekvatno kapitalizovan, sa 20,89 odsto adekvatnosti kapitala na nivou celog sektora, "što je daleko iznad regulatornog minimuma (12 odsto), kao i minimuma po Bazelskim standardima (osam odsto)".

INFLACIJA: Nedelju dana nakon objavljivanja pomenutog Izveštaja o bankarskom sektoru, NBS je predstavila i Izveštaj o inflaciji. Kako je izjavila Ana Ivković, v. d. generalnog direktora Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, očekivanja NBS za privredni rast Srbije su se povećala sa 1,8 odsto rasta BDP, koliko je prognozirano u februaru, na 2,3–2,5 odsto. "Rast bi trebalo da bude vođen investicijama, zahvaljujući nastavku realizacije infrastrukturnih projekata, povoljnijem investicionom ambijentu, nižim troškovima poslovanja po osnovu kamata za kredite i nižim cenama energenata, kao i izvozom. Očekujemo da će doprinos neto izvoza biti pozitivan, a ne neutralan, kao što smo očekivali u februaru. Na to nedvosmisleno upućuju kretanja u spoljnoj trgovini, koja su povoljnija od očekivanih – realni rast izvoza u prvom tromesečju ubrzan je na 13 odsto međugodišnje, dok je uvoz usporen na četiri odsto. To se može dovesti u vezu s ranijim stranim direktnim investicijama (SDI), koje su obuhvatale veliki broj manjih projekata u različitim oblastima prerađivačke industrije, koje sada beleže rast i proizvodnje i izvoza", izjavila je tada Ivković.

U prilog ovoj prognozi NBS ide i fleš ocena o realnom međugodišnjem rastu BDP-a Republičkog zavoda za statistiku (RZS), po kome je ovaj rast u prvom kvartalu 2016. iznosio 3,5 odsto. Prema RZS-u, najveći realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva (15 odsto), sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (6,6 odsto) i sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (4,1 odsto). Takođe, prema RZS-u, u aprilu je porastao i promet robe u trgovini na malo, i to za 7,4 odsto u odnosu na april 2015. (u tekućim cenama, a 9,6 odsto u stalnim cenama).

Međutim, NBS još uvek ne uspeva da drži pod kontrolom jednu od svoje dve osnovne funkcije – nivo inflacije je i dalje daleko niži od predviđenog koridora i u aprilu je iznosio 0,4 odsto. Ipak, Ana Ivković kaže da će to biti najniži nivo inflacije u 2016: "Prema našoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija će u maju otpočeti rast, koji će voditi njenom povratku u granice cilja početkom sledeće godine. Nakon toga, trebalo bi da se stabilizuje na nivou koji je nešto viši od tri odsto", izjavila je Ivković prilikom predstavljanja Izveštaja o inflaciji.

BRIGE FISKALNOG SAVETA: Uprkos tome što fiskalna kretanja u periodu januar–april 2016. ocenjuju kao "zadovoljavajuća", članovi Fiskalnog saveta (FS) u svom redovnom mesečnom izveštaju izražavaju zabrinutost zbog kašnjenja u reformskom delu programa za ozdravljenje javnih finansija. Deficit opšte države na kraju aprila bio je 25 milijardi dinara, "što na prvi pogled izgleda kao upola manji fiskalni deficit od planiranog u ovom periodu", uzimajući u obzir da se u prva četiri meseca obično ostvari oko 30 odsto ukupnog godišnjeg deficita (od planirane 164 milijarde, 30 odsto iznosi oko 50 milijardi). Ipak, s obzirom na neke jednokratne uplate u ovom periodu (skoro 13 milijardi dinara uplate licenci za 4G mrežu u januaru), kao i neisplaćivanje pet milijardi otpremnina zbog kašnjenja u racionalizaciji broja zaposlenih, FS zaključuje da je deficit u ovom periodu trajno umanjen za manje od 10 milijardi, što dovodi do ocene da su fiskalna kretanja bolja od planiranih: "Ukoliko se sličan trend rasta naplaćenih poreskih prihoda nastavi i u narednim mesecima, uz dobru kontrolu rashoda države, otvara se mogućnost da trajni fiskalni deficit u 2016. bude osetno manji od planiranih četiri odsto BDP-a", piše u izveštaju FS-a.

Ipak, odmah sledi jedno veliko "ali": "Održivost ostvarenih fiskalnih rezultata i uspeh čitave fiskalne konsolidacije presudno zavisi od reformi javnih preduzeća, koje prema dostupnim informacijama ne idu po planu. U EPS-u još uvek nije usvojena izmena kolektivnog ugovora koja bi omogućila otpuštanje prekobrojnih radnika (što je prema planu trebalo da se završi do kraja prošle godine), odlaže se najavljeno poskupljenje struje, a najnoviji statistički podaci potkrepljuju prethodne tvrdnje Fiskalnog saveta da zarade u ovom javnom preduzeću nisu pod kontrolom. U Železnicama reforme su započete 2015. godine podelom preduzeća na četiri nezavisne celine, ali se zastalo kad je došla na red prva bolna mera – racionalizacija broja zaposlenih. Najmanje je urađeno na reformama Srbijagasa, budući da su one još uvek samo u formi načelnih planova. (…) Još jednom ističemo da bi dalje odlaganje reformi najvećih javnih preduzeća i eventualno prevaljivanje njihovih ogromnih dugova na državu izvesno poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija."

FS navodi da kasne i druge važne reforme – racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi "jedva da je otpočela", i posle kraja maja neće biti završen proces privatizacije, a ukoliko država nastavi da pomaže poslovanje RTB Bora, Resavice, PKB-a i Galenike, to bi moglo da košta budžet dodatnih 200 miliona evra godišnje.