Razljućen drakonskim porezom francuske socijalističke vlade, glumac Žerar Depardje odlučuje da se odseli u Belgiju, zemlju u kojoj bogatima i uspešnima ne uzimaju porez od 75 odsto. Francuski premijer mu poručuje da je njegov postupak "jadan", stiže mu pozivnica s vrha da se preseli u Rusiju, Crna Gora nudi svoj pasoš čuvenom filmskom galskom ratniku, a Britanci spremno čekaju ishod i nude podršku.

Egzil Žerara Depardjea u Belgiju, u pogranično mesto Nešin, nadomak francuskog grada Lila, i bunt protiv sistema podržale su francuske filmske ikone Brižit Bardo i Katrin Danev. U tom delu Vavilonije, osim Depardjea, utočište je pronašlo čak tri hiljade francuskih bogataša, među njima je najpoznatija porodica Muliez, vlasnik trgovačkih lanaca Auchan i sportske opreme Decathlon. Jug Belgije je usled masovnog francuskog egzodusa bogatih dobio ime "mala Francuska". I inače vlada mišljenje da je Francuska prisvojila sve ono što je valjalo iz Belgije, od prženih krompirića (french fries) do Žaka Brela, rođenog Flamanca.

Zajednici poznatih prebega pridružio se i Bernar Arno, jedan od najbogatijih Francuza, vlasnik grupacije LVMH Moet Hennessy Louis Vuitton, po svetskim merilima poznat kao jednačina za najveći mogući luksuz, žene su pretežno obožavateljke njihovih cipela i tašni. I on je u septembru zatražio belgijsko državljanstvo, ali se, za sada, nije odrekao francuskog i obaveze da plaća drakonski porez od 75 odsto. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 41 milijardu dolara. Dnevni list "Liberasion" ne oseća empatiju prema svetu luksuza, pa je njegovu najavu propratio naslovnom stranom na kojoj prikazuje bogataša sa "Luj Viton" koferčetom i tekstom: Casse–toi riche con! (Gubi se, bogati idiote!). Ima još jedna začkoljica, kako piše "Blumberg biznis vik", koja mami francuske poreske begunce – belgijski državljani koji se presele u Monako ne plaćaju porez, za razliku od francuskih državljana na koje se ta povlastica ne odnosi.

Francuski socijalisti se pozivaju na američki sistem oporezivanja. "Hteo bih da oni koji beže od poreza plate razliku između poreza u svojoj zemlji i onog u zemlji prebivanja. Takav je sistem u Americi i želeo bih da to postane i francuski zakon", naglašava socijalistički član parlamenta Žan Gali. On ističe da begunci od poreza koštaju Francusku čak osam milijardi evra godišnje i dodaje da bi takvima kao što je Depardje trebalo uvesti neke sankcije. "Taj čovek – koji Francuskoj duguje sve, duguje joj za sve počasti koje je dobio, koji je odgojen u francuskim školama – neće da plati svoj deo ostatku društva, čak ni na kraju svoje karijere i na vrhuncu ličnog bogatstva."

Optužen da je "jadan i nepatriota" na kraju karijere i na vrhuncu lične promocije, Depardje je odgovorio francuskom premijeru da je državi za života platio porez od 145 miliona evra i zaposlio 80 ljudi. Ono što je zaradio u filmskoj industriji, glumac je uložio u Francusku – u centru Pariza poseduje tri vrhunska restorana pored palate u pariskom kvartu Sen Žermen de Pre (vrednosti oko 50 miliona evra), a uz to je vlasnik još jednog dvorca i vinograda u Francuskoj i nekretnina u Španiji, Maroku, Italiji, Argentini, Alžiru i Ukrajini. Odrastao je u siromašnoj porodici i bio prepušten ulici i sitnom kriminalu. Nikad nije video roditelje da razmenjuju nežnosti, otac mu je bio alkoholičar, a školu je napustio sa petnaest godina. Preživeo je sedamnaest nesreća na motoru i nezgodu na madridskoj avionskoj pisti kada je maleni avion kojim je pilotirao udario u "boing 727", a ugrađen mu je i srčani stent.

Nudeći premijeru svoj francuski pasoš, Depardje se izjasnio kao Evropljanin, a ne kao Francuz. Francuska javnost nije prihvatila njegov uzmak, a ministar kulture Filipeti naglašava da je časno biti Francuz, a to podrazumeva neke obaveze kao što je plaćanje poreza od 75 odsto na godišnje prihode iznad milion i 300.000 evra. Nacionalističkim horskim glasovima ide u prilog i to što je Žerar Depardje otvoreno podržavao konzervativnog kandidata Nikolu Sarkozija u poslednjoj predsedničkoj kampanji. U otvorenom pismu francuskom premijeru Depardje kaže da nije nikog ubio i da je do sada platio milione evra državi i da, premda ne očekuje da ga hvale, neće dozvoliti da ga nazivaju jadnikom. "Da nisam glumac, bio bih ubica", rekao je u jednom intervjuu Žerar Depardje. Sa "Luj Viton" crnom aktovkom ili bez nje.