Skok sa ivice svemira

Austrijanac Feliks Baumgartner, avanturista i padobranac, 14. oktobra skočio je iz svemira – sa visine od 39 kilometara – na Zemlju.

Skok tokom koga je padao brzinom od skoro 1200 kilometara na čas, probio zvučni zid i oborio pedeset godina star svetski rekord u slobodnom padu, Baumgartner je pripremao od 2005. godine.

Do visine od 39 kilometara popeo se helijumskim balonom i nakon jednog neuspelog pokušaja zbog jakog vetra, skočio. Na visinama iznad ove uslovi za život su praktično nemogući – vazdušni pritisak je svega dva odsto onog koji vlada na nivou mora, pa čovek ovde ne može da boravi bez boca sa kiseonikom.

Feliksova misija, osim avanturističkog, ima i nezanemarljiv naučni značaj. Ona takođe dodatno promoviše jednu novu eru čovekovog istraživanja i osvajanja svemira.

Dokazano postojanje Higsovog bozona

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) potvrdila je 4. jula da je otkrivena čestica sa celobrojnim spinom i masom od oko 126 gigaelektronvolti. Reč je o izuzetno masivnom bozonu koji je smatran "svetim gralom" savremene fizike za kojim naučnici tragaju već decenijama.

Higsov bozon, koji je u javnosti poznat i po nazivu Božja čestica, otkriven je na Velikom sudaraču hadrona, najvećem instrumentu koji je čovek dosad napravio i to upravo sa ciljem da jednom ulovi Higsa. Ovaj akcelerator, odnosno ubrzivač čestica, tokom poslednje dve godine je u tunelu 100 metara ispod zemlje ubrzavao snopove protona do ogromnih energija, a potom ih sudarao.

Svi ti sudari su snimani na detektorima ATLAS i CMS, a dva potpuno odvojena tima fizičara su analizirala posledice oslobađanja energije dobijene u sudarima. Zanimljivo je da su u potragu za Higsom već godinama uključeni i fizičari iz Srbije.

Priznanje za otkriće matičnih ćelija

Jedno od kontroverznijih otkrića savremene medicine na dodeli Nobelovih nagrada 2012. dobilo je potvrdu svog značaja. Japanac Šinja Jamanaka i Britanac Džon B. Gurdon osvojili su Nobelovu nagradu za svoj pionirski rad na matičnim ćelijama.

Oni su nagradu osvojili za istraživanja procesa u ćelijskom jedru, kojim se zrelim ćelijama šalje instrukcija da stvaraju mlade matične ćelije. Te matične ćelije se potom mogu koristiti za formiranje tkiva bilo kog tipa.

Matične ćelije su osnovne ćelije ljudskog organizma od kojih nastaju sva tkiva u našem telu. Njihov glavni zadatak je obnavljanje oštećenog tkiva.br>

Rover na Marsu

NASA rover Kjuriositi 6. avgusta okončao je višemesečni put kroz kosmos i spustio se na Mars. Njegov zadatak je da sazna da li je Mars u svojoj prošlosti bio gostoljubivo mesto pogodno za život, makar i najprimitivniji. Dosadašnji podaci koje je rover slao prilično su kontradiktorni.

Teško skoro čitavu tonu, ovo vozilo prečnika tri metra opremljeno je kompletnom skupocenom hemijsko-geološkom laboratorijom u kojoj se analiziraju uzorci tla, stena i atmosfere. Za pogon i rad koristi energiju koja se stvara radioaktivnim raspadom plutonijuma.

Kjuriositi ima i 17 raznovrsnih kamera sa kojih snimke šalje direktno u NASA. Zahvaljujući njima stekli smo malo drugačiju sliku o crvenoj planeti koja je prepuna brdašaca i ravnica, crvenog peska i šljunka.

Priznanje Alanu Tjuringu

Ekscentrični matematički genije, jedan od najvećih umova savremene civilizacije, koji je kao homoseksualac bio prognan iz nauke i kažnjen hemijskom kastracijom, konačno je, 100 godina nakon rođenja, dobio priznanje celokupne naučne zajednice.

Čovek koji je dao nemerljiv doprinos razvoju kompjutera i robotike danas je poznat po konstruisanju Tjuringove mašine i prvog praktičnog kompjutera, ali i kao utemeljivač veštačke inteligencije i kibernetike. Britanske vlasti su u Tjuringovoj godini uputile izvinjenje za diskriminaciju koju je Tjuring, inače ratni heroj, doživeo tokom svoje briljantne, ali kratke naučne karijere. Tjuring je 1954, u 42. godini života, izvršio samoubistvo, zagrizavši jabuku u koju je ubrizgao cijanid.