Jedrenje u Srbiji
OPTIMISTI: Vladimir Švab i Filip Mileusnić
Ukrcavanje u fortinajner
"Stanje u jedrenju je preslikano stanje u zemlji, a naši jedriličari u odnosu na svetske su kao Srbija u odnosu na svet. Nijedan srpski jedriličar nije nikad otišao na Olimpijske igre. E, to mi hoćemo da popravimo"
Jedrenje na vodi i nije posebno popularan sport u Srbiji. Po broju dece koja se svake godine upišu u jedan od 12 jedriličarskih klubova u Srbiji, daleko je iza fudbala, košarke, tenisa, odbojke, karatea… U bivšoj Jugoslaviji je bilo drugačije, ali tada su rezultate pravili hrvatski i slovenački jedriličari koji su i danas u svetskom vrhu. "Srbija nije pomorska nacija, a više nemamo ni more", počinje priču Filip Mileusnić, jedriličar iz beogradskog Akademskog jedriličarskog kluba Beograd. "Pored popularnih sportova, jedrenje na vodi je totalno zapostavljeno i zaboravljeno."
Osim problema koji ima i većina drugih sportova koji nemaju svog Novaka Đokovića, Mileusnić i njegov kolega imaju ih još nekoliko. Kako kažu, imaju šansu da ostvare dobar rezultat na Olimpijskim igrama (OI) u Riju 2016. godine, ali do toga moraju da ispune kvalifikacionu normu. Pre toga, da bi uopšte dobili šansu da se bore za OI, moraju da uđu u program Olimpijskog komiteta Srbije (OKS), što je komplikovano jer se takmiče u kategoriji (jedriličarskim jezikom – klasi) koja u Srbiji ne postoji, pa će rezultate morati da "jure" na međunarodnim takmičenjima. Međutim, njihov najveći problem jeste što još uvek nemaju čamac…
"Naš cilj je da na Olimpijskim igrama u Riju učestvujemo u klasi ‘fortinajner’ (‘49er’). To je dvojac i relativno je nova klasa. Po tehničkim i tehnološkim karakteristikama razlikuje se dosta od prethodnih klasa: po hidrodinamici, po aerodinamici, osobinama i izgledu trupa, po brzini – ide 25 čvorova, što je skoro 50 kilometara na sat… To je budućnost jedriličarstva", kaže Vladimir Švab.
U klubovima jedrenja na vodi u Srbiji vetar puni jedra u šest zvaničnih klasa (vidi okvir "Klase jedrenja na vodi"): od obične daske sa jedrom do velikih krstaša. Jedrilice su skupe, a ona koja je potrebna za "49er" klasu košta 25.000 evra. Polovna, koja može da posluži, košta 8000. Zbog toga njih dvojica trenutno pokušavaju da nađu sponzora. Kažu da imaju podršku i Jedriličarskog saveza Srbije i OKS-a, ali za novac moraju sami da se snađu.
"Problem je u tome što ‘49er’ ne postoji u Srbiji. Da bi njih dvojica mogli da dobiju novčanu pomoć, moraju da ostvare neki zapažen rezultat. Iz Saveza je poslato pismo podrške i OKS je obavešten o tome da sistem takmičenja za njihovu klasu ne postoji, ali da će oni krenuti i pokušati samoinicijativno", kaže Branislav Erac, generalni sekretar Jedriličarskog saveza Srbije.
"Stanje u jedrenju je preslikano stanje u zemlji, a naši jedriličari u odnosu na svetske su kao Srbija u odnosu na svet. Nijedan srpski jedriličar nije nikad otišao na Olimpijske igre. E, to mi hoćemo da popravimo", kaže Mileusnić.
"Imajući u vidu da u Srbiji postoje olimpijski sportovi koji nemaju kriterijumski rezultat, među kojima je i jedriličarstvo, Olimpijski komitet Srbije je 2011. napravio i pokrenuo program ‘Olimpijska tradicija’, a u ovaj program uključeno je i troje sportista iz jedriličarstva", kaže za "Vreme" Nikola Kuljača, vršilac dužnosti sportskog direktora u Olimpijskom komitetu Srbije (vidi okvir "Čekanje Nanđinga 2014").
Ako uspeju da kupe polovno "korito", Mileusnić i Švab će u aprilu sledeće godine imati prvu priliku da ostvare taj potrebni rezultat: u Španiji se održava regata u okviru svetskog kupa. Ako trku završe u prvoj trećini takmičara, dobiće uloženi novac od OKS-a. Takvo je pravilo. "Mi ne možemo ništa da garantujemo, ali s obzirom na to da smo proveravali konkurenciju, optimisti smo i mislimo da imamo realne šanse da za četiri godine ispunimo olimpijsku normu", kaže Mileusnić.
Sa druge strane, Mileusnić i Švab mogu da uđu u olimpijski program OKS-a i tako što "fortinajner" u Srbiji postane zvanična klasa, a oni budu najbolji u državi. Da bi se to desilo, u Srbiji treba da postoje bar tri jedrilice koje bi se takmičile u domaćem prvenstvu. Iako nemaju novca ni za svoj čamac, njih dvojica imaju optimističan pogled i na taj problem: "Ta jedrilica vrlo atraktivno izgleda! Ona non-stop glisira za razliku od standardnih jedrilica. Kao kola proizvedena pre 30 godina i današnji automobili. Verujemo da će još neki slediti naš primer i početi da se bave tom klasom kad budemo provozali naš brod po Savi, Dunavu, u Milanovcu, Golupcu…"
Klase
OPTIMIST
To je omladinska klasa jednosedih jedrilica za kormilare do 15 godina starosti. Namenjena je za obuku i tekmičenje mladih jedriličara širom sveta (150.000 registrovanih optimista u devedeset zemalja, što je čini najrasprostranjenijom klasom).
LASER
To je regatna klasa jednosedih jedrilica za odrasle jedriličare namenjena za rekreaciju i vrhunsko takmičarsko jedrenje. "Laser" je i olimpijska klasa. Zbog svojih odličnih karakteristika, jednostavnosti i lakog transporta, postala je jako popularna klasa u svetu.
FIN
To je Olimpijska klasa jednosedih jedrilica za odrasle jedriličare, namenjena za vrhunsko takmičarsko jedrenje. Zahteva snažnog i tehnički dobro obučenog kormilara.
470
To je takođe dvosed. Preteča je "49er" klase. Olimpijska je klasa i za žene i za muškarce.
Windsurf
U ovoj klasi, jedro je spojeno sa plovilom – daskom – pomoću zgloba koji daje potpunu slobodu postavljanja jedra u sve položaje. Patentirano je 1966. u Kaliforniji. Jedrenje na dasci je prvi put uvedeno u program OI u Los Anđelesu 1984.
MIKRO
To je klasa krstaša od 550 kilograma. Namenjena je za rekreativno i regatno jedrenje, a u Srbiji je zastupljen model M550.
49er
"Fortinajner" je konstruisao Australijanac Džulijen Betvajt 1996. godine, a već je na OI u Sidneju, 2000. godine, uvrštena među olimpijske klase, što govori o njenom kvalitetu i atraktivnosti.
Čekanje Nanđinga 2014.
"Olimpijska tradicija" je program Olimpijskog komiteta Srbije čiji je cilj povećanje broja sportova u kojima bi Srbija trebalo da ima predstavnike na narednim Olimpijskim igrama mladih u Nanđingu 2014.
Program je prvi put realizovan 2011. godine i tada je u njega uključeno sedam sportova: jedrenje, mačevanje, stoni tenis, streličarstvo, badminton, sinhrono plivanje i ritmička gimnastika.
Pokrenut je kao administrativno-sportsko usavršavanje za zaposlene u savezima. Tiče se onih saveza koji nisu imali kriterijumski rezultat za ulazak u naše redovne programe, na drugi način nisu mogli biti prepoznati od strane OKS-a u 2011. godini. To su sportovi sa olimpijskom tradicijom – koji već duži niz godina nisu umali svoje predstavnike na Olimpijskim igrama, poput ritmičke gimnastike, ali i oni koji još nisu bili na Igrama.
U godini koja se završava nastavljeno je sa realizacijom programa, s tim što je akcenat bio na sportskom usavršavanju dece. Najveći deo novca je otišao na pripreme i takmičenja.
U 2013. godini program će se proširiti u zavisnosti od budžeta i postaće "Razvojni program 1", koji će obuhvatiti decu od 12 do 16 godina, u svim olimpijskim sportovima. Cilj je isti, veći broj sportova u kojima ćemo imati predstavnike na OI mladih u Nanđingu, kažu u Olimpijskom komitetu Srbije.
