Nacionalni park "Tara" postoji već 34 godine. Milica Tomić, pomoćnica direktora za Sektor planiranja, zaštite i razvoja u javnom preduzeću Nacionalni park "Tara", objašnjava za "Vreme" kako izgleda ekonomski aspekt vođenja jednog zaštićenog područja, kakva je struktura stanovništva i koje su delatnosti najviše zastupljene. Kada je reč o finansiranju Nacionalnog parka, zakonom je definisano da se svi parkovi finansiraju od sopstvenih prihoda. "Kod nas je to oko 80 odsto prihoda od planskog upravljanja šumama, zakonom je određeno da Nacionalni park ima pravo na 40 odsto površine. Prirodi je prepušteno 15 odsto, to je prvi stepen zaštite, na drugom stepenu zaštite je ograničeno dejstvo čoveka i u trećem stepenu je aktivno, ali plansko delovanje", kaže Milica Tomić. Na Tari se na svakih deset godina svako stablo premeri. Koliko je poraslo za deset godina, kolika je njegova visina i popišu se ostale karakteristike. Svaki deo šume se opiše i na osnovu toga nastaju planovi za upravljanje. Zahvaljujući tome, poslednjih šezdeset godina šume na Tari su očuvane. Pored šumarstva postoji i neznatan prihod od lova jer je divljač, poput medveda, divokoza ili srna, zaštićena. Dozvoljen je planski lov, zatim od prihoda su tu ribolov i turizam. Milica Tomić objašnjava da je oko deset odsto prihoda na godišnjem nivou iz budžeta, ali to se ostvaruje pomoću projekata sa kojima JP Nacionalni park "Tara" učestvuje na konkursima. Glavna delatnost parka, pored osnovne koja se odnosi na zaštitu i očuvanje prirodnih vrednosti, jeste šumarstvo. Šumsko područje zauzima 85 odsto teritorije, odatle park najviše prihoduje, ali se u tu oblast i najviše ulaže, naglašava Milica Tomić. NP "Tara" je kao i ostali parkovi od 1995. godine član Evrofederacije nacionalnih parkova Evrope. Milica Tomić kaže da je to članstvo bilo od velike pomoći u nekoliko navrata. "Pomoću projekata Evrofederacije organizovali smo kamp mladih rendžera, to je već blizu desetak godina kamp koji je svojstven Tari. Pre dve godine napravljena je i asocijacija nacionalnih parkova Srbije. S njom smo imali zajedničke projekte i nastupanja na sajmovima, a učestvovali smo zajedno i u promovisanju Srbije i njenih prirodnih lepota", kaže Milica.

Površina NP "Tara" u potpunosti pripada opštini Bajina Bašta. Ukupan broj stanovnika koji živi na prostoru Nacionalnog parka je manji nego pre tridesetak godina, kada je ovo područje stavljeno pod zaštitu države. Sada u samom parku postoje dva sela, Rastište i Jagošnica. Trenutno u njima živi oko 350 stanovnika. Milica Tomić kaže da pored toga što je JP Nacionalni park "Tara" upravljač zaštićenog nacionalnog područja, jedna od njegove delatnosti je i plansko upravljanje prirodnim resursima i šumama, pa se samim tim stvara i dobra baza za drvnu industriju. Ona je okosnica razvoja privrede u Bajinoj Bašti, posle elektroprivrede. Takođe, na teritoriji Nacionalnog parka radi oko dve stotine ljudi. Oni žive i rade u samom parku, te samim tim oko dvesta porodica privrеđuje od parka i ovog preduzeća. Stanovništvo ovog područja se u velikom broju bavi poljoprivredom. Uglavnom je reč o individualnoj proizvodnji, razvija se organska proizvodnja, bez veštačkog đubriva. Proizvodnja malina i kupina se pak odnosi na veće tržište. Jedna od prednosti ovog kraja je voćarstvo, a u poslednjih nekoliko godina zastupljeno je i pčelarstvo. "Kada je reč o lokalnom stanovništvu, još uvek nema podsticaja za porodice koje žive na teritoriji parka. Nemaju dodatne subvencije niti bilo kakve beneficije. JP Nacionalni park ‘Tara’ je iz svojih sredstava radio programe podsticaja, postojale su subvencije za pčelarstvo i stočarstvo kojima smo posebno želeli da podstaknemo razvoj ovih delatnosti jer se veoma mali broj ljudi time bavi. Sredstva su bila namenjena starim domaćinstvima parka, a pozajmice su mogli da vrate bez kamate nakon tri godine", objašnjava Milica Tomić. Poslovi od kojih domaćinstva ovog kraja prihoduju u najvećem broju slučajeva su i rad u krečani i pilani. Ovim zanimanjima se uglavnom bave žitelji Tare čije su porodice već nekoliko decenija nastanjene na ovim prostorima. Neki od njih su generacijama nasleđivali zanat. Način rada u krečani se nije menjao čitavih hiljadu godina. Bez ikakvih noviteta, ovaj zanat se održao do danas i predstavlja jedan od retkih načina prihodovanja na ovom području. NP "Tara" je i značajna turistička destinacija, pa je turizam kao privredna delatnost perspektivna. Milica Tomić smatra da u njoj leži budućnost parka.

KARAKTERISTIKE TARE: Svaki nacionalni park je specifičnost za sebe. Tara je, kako kaže Milica Tomić, specifična po najočuvanijim šumama u Srbiji. "To su mešovite šume lišćara i četinara. Izdvaja se po biodiverzitetu i velikom broju životinjskih i biljnih vrsta. Ono što je karakteriše je i endemična Pančićeva omorika i Pančićev skakavac koji su zastupljeni na Tari i na srednjem toku reke Drine. Populacija medveda je ovde takođe najbrojnija u Srbiji. Na teritoriji parka se nalazi oko 50 jedinki. Imamo jedinstveni projekat satelitskog praćenja medveda koji traje već pet godina u saradnji sa Biološkim fakultetom. Takođe, imamo i novi projekat koji počinje od ove godine – lociranje divokoza. Populacija divokoza kod nas je u dobrom brojnom stanju. Za ovaj projekat je JP Nacionalni park ‘Tara’ iz budžeta Republike dobio sredstva da prebacimo određeni broj divokoza u Kraljevo i područja gde postoji prirodno stanište divokoza, a nema ih dovoljno. Ovde aktivno šumarstvo datira već više od jednog veka. U poslednjih šezdeset godina razvili smo plansko šumarstvo i racionalnu upotrebu ovih resursa. Drago nam je da u krugovima ljudi koji se bave zaštitom prirodnih dobara dobijamo redovne pohvale i to nam mnogo znači. Mi smo formirani među prvih šest šumskih uprava. Najstariji šumarski rasadnik nalazi se u Bajinoj Bašti. Pored svih prednosti, Tara još mnogo toga nije pokazala. Njeno vreme tek dolazi. Ovde se posetioci iz svih krajeva sveta dive sadržaju koji postoji na tako malom prostoru. Imamo i mnogo neistraženih područja. Pećine su poznate samo po lokalnim nazivima i pričama meštana, vegetacija nije kompletno istražena, imamo 62 kilometra lovačke staze. To su metar i po široke staze koje mogu da se iskoriste za adrenalinski turizam, koji je sve popularniji. Ovo je takvo mesto da meštani znaju da kažu ‘mi imamo tih ugroženih vrsta koliko hoćete!’", kaže ispred JP Nacionalni park "Tara" Milica Tomić.