Pitanje obnavljanja i regulisanja trgovinskih veza između Kosova i Metohije i Srbije postalo je aktuelno od prvih potpunih prekida ove saradnje, od sukoba 1999. godine. Prvobitno rešenje dovelo je Kosovo pod protektorat međunarodne zajednice, prema Rezoluciji UN 1244, a vlada Srbije je 2001. donela niz podzakonskih akata kojima se trgovina između Kosova i Srbije vodila kao unutrašnja trgovina. Potpisivanjem CEFTA 2006, Srbija je priznala Kosovo kao posebnu i jedinstvenu carinsku teritoriju, pa je prema južnom delu Kosova primenjivala klasičan carinski postupak dok se trgovina sa severom i dalje vodila kao pitanje poreza. Međutim, odnosi se komplikuju donošenjem rezolucije o nezavisnosti 2008, i formiranjem Carine Kosova. Ovakvu promenu Srbija ne prihvata i onemogućava ulaz robe sa Kosova. Odgovor Evropske unije na novu trgovinsku krizu čini Euleksov plan od šest tačaka u kome se ističe da Kosovo predstavlja jedinstvenu carinsku teritoriju, ali da će se na prelazima 1 i 31, poznatijim kao Jarinje i Brnjak, obavljati carinsko evidentiranje pod međunarodnom kontrolom. Novi sukobi nastaju 2011, kada kosovske institucije pokušavaju da preuzmu ove prelaze i uključe ih u sistem carine Kosova, čemu se suprotstavlja srpsko stanovništvo. Na kraju, pod patronatom EU, u osam rundi dijaloga u Briselu između predstavnika iz Beograda i Prištine, postignuti su sporazumi o nekim ključnim pitanjima iz sfere slobode kretanja ljudi i roba, na primer o carinskom pečatu ili o statusu prelaza Jarinje i Brnjak.

PRVO ISTRAŽIVANJE: Naučnoistraživačka studija novosadskog Centra za regionalizam pod nazivom "Sloboda kretanja ljudi i robe između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje", odobrena od Delegacije EU i rađena tokom prošle godine, objedinila je rezultate empirijskih istraživanja eksperata iz Srbije i sa Kosova i dala prvu egzaktnu i celovitu sliku prometa roba i ljudi između ove dve oblasti. Ovde se bavimo podacima o prometu roba.

Dostignuće ovog projekta, kaže Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ogleda se i u tome što se već tokom njegove realizacije uticalo na otklanjanje jednog od uzroka postojanja sive zone u trgovini. Naime, uredbom vlade Srbije iz 2005, građani severnog dela Kosova bili su oslobođeni plaćanja PDV-a na naftne derivate, automobile, mobilnu telefoniju i niz drugih roba. Ekspertski tim Centra za regionalizam je u procesu istraživanja došao do podataka o šteti koju je za budžet Srbije proizvela ova uredba. Podaci su pokazali da je od 2008. do juna 2011. po osnovu neplaćenog PDV-a na naftne derivate budžet Srbije oštećen za 90.542.812 evra, na automobile 119.880.000 evra, a na mobilnoj telefoniji 2.956.500 evra. Na ovu činjenicu projektni tim je upozorio Borislava Stefanovića, šefa pregovaračkog tima Srbije, i nakon toga vlada je 16. septembra 2011. suspendovala deo uredbe iz 2005, vraćajući PDV za građane severa Kosova na naftne derivate, automobile i mobilnu telefoniju.

UVOZ–IZVOZ: Prema ovom istraživanju, što se tiče trgovinskih tokova između carinskih područja Kosova i ostatka Srbije, oni su posle sukoba iz 1999. stagnirali i u prvim godinama počeli polako da se obnavljaju. Ali ukupna robna razmena nije prelazila nivo od 60 miliona evra, zaključno sa 2004. godinom. U toj razmeni dominira izvoz iz Srbije, dok je prodaja robe poreklom sa Kosova na tržištu Srbije bila veoma male vrednosti. Od potpisivanja CEFTA 2006. dolazi do naglog rasta trgovine, posebno izvoza Srbije na teritoriju Kosova, koji je 2010. dostigao nivo od 300 miliona evra, što je predstavljalo skoro četiri odsto od ukupnog izvoza Srbije. S jedne strane, potrošači na Kosovu su navikli na proizvode iz Srbije, a sa druge, Kosovo je za Srbiju predstavljalo deveto tržište po značaju za plasman proizvoda.

Najznačajniji izvozni proizvodi Srbije su nafta i naftni derivati, žitarice i nemetalni minerali, ali i prehrambeni proizvodi i građevinski materijal.

Gledano po grupama proizvoda, dominantna grupa u izvozu su hrana i žive životinje, sa prosečnim udelom od 25 odsto ukupnog izvoza tokom poslednje tri godine. Samo izvoz prehrambenih proizvoda na Kosovo iz Srbije iznosio je oko 76 miliona evra tokom 2010. Grupu proizvoda koja ima drugi najveći udeo čine industrijski proizvodi, a potom i mineralna goriva.

Ako se posmatra robna struktura izvoza iz Srbije na Kosovo, primećuje se da je nafta najvažniji izvozni proizvod sa udelom od preko deset odsto. Ostali važni proizvodi u izvozu su žitarice, nemetalni mineralni proizvodi, električne mašine, putnička vozila, električna struja, prehrambeni proizvodi, šećer, gas, sokovi, medicinska oprema i farmaceutski proizvodi.

Gledajući trgovinsku razmenu iz suprotnog smera, dominantni izvozni proizvod Kosova je struja, čiji je udeo 42 odsto tokom 2010. godine. Ostali proizvodi su: obojeni metali, povrće i voće, sokovi, gvožđe i čelik.

Do prekida u obostranoj razmeni došlo je kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, što se odrazilo na administrativni poredak. Srbija je tada proglasila zabranu roba proizvedenih na Kosovu ili roba koje putuju sa dokumentima koja nose pečat "Carina Kosova", navodeći da ovaj pečat narušava rezoluciju UN 1244 po kojoj je Kosovo protektorat, i de iure još uvek deo Srbije. Bez obzira na CEFTA sporazum, i bez obzira na pismo iz UN-a u kome se objašnjava da ovaj pečat ni na koji način ne krši rezoluciju UN 1244, pošto na njemu stoji "Carina Kosova", a ne Carina Republike Kosovo, odluka srpskih vlasti ostala je na snazi.

Ova odluka oštetila je najviše kosovske proizvođače: njihov ionako slab izvoz u Srbiju, koji se 2007. popeo na skoro 20 miliona evra, pao je na 3,8 miliona evra 2010. godine. Za to vreme Srbija je tri godine izvozila robu na Kosovo bez carina i bez prekida, po regionalnom sporazumu. Kako bi ipak izašle na tržište, kosovske kompanije su koristile dokumenta kompanija registrovanih u jednoj od zemalja iz regiona i prevozile svoju robu preko Crne Gore ili Makedonije do srpskog tržišta, što je poskupljivalo robu za sedam odsto i na taj način direktno podrivalo njihovu konkurentnost.

RAŠOMONIJADA: Posebnu pažnju izazivaju rezultati studije dobijeni poređenjem podataka o trgovini Srbije i Kosova iz zvaničnih izvora: u Srbiji, od Privredne komore Srbije i Uprave carina, i na Kosovu, od Statističkog zavoda Kosova. Iako zabeleženi izvoz Srbije na Kosovu treba da odgovara podacima o kosovskom uvozu iz Srbije, u pomenutim podacima postoji neslaganje od 30 pa do skoro 40 odsto.

Tokom prvih godina zvanični podaci Srbije pokazali su manji nivo trgovine od zvaničnih podataka koje ima Kosovo, što ukazuje na to da jedan deo prometa nije registrovan u Srbiji. Ova razlika je 2007. godine bila čak 38 odsto. Od 2008, situacija se menja tako što podaci iz Srbije o izvozu prema Kosovu pokazuju veći nivo trgovine od onih koje daju podaci sa Kosova, a razlika je nešto manja, nešto više od deset odsto ukupne vrednosti. Do ove promene je došlo 2008. usled primene CEFTA 2006 sporazuma i zbog nove stvarnosti na terenu, koja je posledica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

S druge strane, ako uporedimo podatke o uvozu u Srbiju sa Kosova, razlika između izvora u Srbiji i izvora na Kosovu veća je od 60 odsto ukupnog prometa. Ovako veliki procenat delimično potiče od efekta niske baze, imajući u vidu da je izvoz sa Kosova u Srbiju veoma nizak, ali čini se – navodi se u istraživanju – da u podacima koje daje Srbija neki delovi nedostaju, a jedan od razloga za to je srpski tretman trgovine s Kosovom, posebno sa severnim delom kao oblikom unutrašnje trgovine, što znači da ove transakcije ostaju izvan carinske procedure.

Pored ove razlike u podacima, kao i pojave reeksporta robe (roba iz uže Srbije ide na Kosovo oslobođena poreza, da bi se vratila u užu Srbiju bez carinskog tretmana), značajan obim prometa između ove dve teritorije nije registrovan ni na jednoj strani, zbog toga što je reč o tokovima nelegalne trgovine, koja se odvija u tzv. sivoj zoni.

ZONA SUMRAKA: Terensko istraživanje o "sivim tokovima" robe sprovedeno je u regionu Sandžaka, jer je blizu linije razdvajanja sa Kosovom, pa time i značajno tranzitno područje.

Većina sagovornika ocenjuje da je kosovsko tržište od velikog značaja bez obzira na prisutnu konkurenciju u okruženju: veoma je blizu, potrošačkog je tipa, platežno jako, značajna je kupovna moć stanovništva, a srpski proizvodi su zbog višegodišnje navike konzumiranja visoko rangirani. Gradnja je u ekspanziji, po celom Kosovu se grade veliki objekti i ukoliko bi se uredio poslovni ambijent sa Kosovom i sve postavilo u pravni okvir, sigurno je da bi se obim poslovanja sa Kosovom uvećao za više od dva-tri puta, tvrde ispitanici.

Zvanično registrovani izvoz sa područja Srbije na Kosovo bio je oko 300 miliona evra, dok je procena prometa poslovnih ljudi Sandžaka oko 500 miliona. U tom slučaju, u sivoj zoni nalazi se oko 40 odsto od ukupnog izvoza koji Srbija ostvari na Kosovu.

Od roba koje posebno treba izdvojiti, a koje u neregulisanoj trgovini imaju značajnu ulogu jesu motorna vozila (automobili), nafta i naftni derivati i prehrambeni proizvodi stranog porekla.

Trgovina u sivoj zoni je prisutna i u robnim tokovima od Kosova ka užoj Srbiji. Prema iskazima ispitanika, ceni se da neregularnim tokovima na prostor Srbije ulaze razni prehrambeni proizvodi u vrednosti od oko 700.000 evra na godišnjem nivou. Za budžet Republike Srbije po osnovu neplaćenog PDV-a na promet ovih roba prosečna godišnja vrednost izgubljenih prihoda iznosi oko 126.000 evra. Takođe, kod ovih proizvoda je veliki problem što roba ne prolazi sanitarnu i fitosanitarnu kontrolu pa može da ugrozi zdravlje stanovnika. Centar snabdevanja ovim robama stranog porekla je Priština, a glavni tranzit se obavlja preko kvantaške pijace u Novom Pazaru.

Probleme ističu i vlasnici komercijalnog saobraćaja koji poseduju vozila, i kažu da zbog toga što je kosovsko tržište finansijski i fiskalno neuređeno, i nije u pravnom sistemu, zbog nesigurnosti kupaca iz južnog dela Kosova, u poslednje tri godine postalo je rizično trgovati u svojstvu individualnog preduzetnika. Očigledno da su u srpsko-kosovskom trgovinskom galimatijasu jedni zbog nedostatka regulative na gubitku, drugi su opet na neregularnoj dobiti, a za to vreme poslovni svet iz Sandžaka, barem učesnici u ovom istraživanju, prizivaju vreme kada će se stvari najzad i politički srediti i tržište proraditi – ali regularno.