Iako je, zbog smrti optuženog, obustavljen sudski proces protiv Nenada Borojevića, bivšeg direktora Instituta za radiologiju i onkologiju, postupak za oduzimanje njegove imovine biće nastavljen u odnosu na njegove naslednike. Doktor Borojević u sredu 11. januara pronađen je mrtav u Košutnjaku. Bio je optužen za primanje mita i nameštanje tendera za nabavku citostatika od 2007. do 2009. godine. Zbog toga je i uhapšen u leto 2010, a početkom 2012. doneta je odluka o privremenom oduzimanju stana u Beogradu, čiji su vlasnici bili Borojević i njegova supruga. Oduzimanje stana, prema spekulisanju medija, bio je i glavni razlog Borojevićevog samoubistva. Supruga i ćerka, prema pomenutoj odluci, imaju pravo da ostanu u stanu do konačne odluke – vraćanja ili trajnog oduzimanja stana od strane države.

Od marta do decembra 2011. godine država je oduzela 50 miliona evra vrednu imovinu za koju se sumnja da je stečena kriminalnim delima. Između ostalog, privremeno je oduzeto još 11 kuća, 39 stanova, 86 automobila, šest lokala, 10 garaža, oko 70 hektara zemljišta, te dva apartmana na Zlatiboru, a u martu je, po pisanju medija, zaplenjeno i "rekordnih" osam miliona evra sa računa Božidara Petkovića i članova njegove porodice. Ukupno, od 1. marta 2009. (tj. stupanja na snagu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela) do danas država je oduzela imovinu vrednu oko 350 miliona evra.

Glavni udeo u vrednosti privremeno oduzete imovine čine nekretnine, koje Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom izdaje "na parče" – najduže do šest meseci, i tako do donošenja pravosnažne presude kojom se imovina trajno oduzima ili pak vraća vlasniku. Najveći prinudni "rentijer", po sili pomenutog zakona, je odbegli Darko Šarić, optužen za šverc 2,7 tona kokaina i pranje novca. Prema pisanju medija, Šariću i njegovoj porodici je širom Srbije oduzeto sedam stanova, dve kuće, vila, nekoliko garaža, klub u Kragujevcu i skoro dva hektara u naselju Tatarsko brdo u Sremskoj Kamenici. Nedavno je za cenu od hiljadu evra mesečno izdat njegov luksuzan novobeogradski stan – prazan, jer su pokretnosti prodate na aukciji. Inače, od sve oduzete pokretne imovine jedino je Šarićeva prodata na aukciji, po odluci suda. Razlog tome je, prema podacima direkcije, očuvanje njene vrednosti, ali i pribavljanje sredstava za održavanje nepokretne imovine velike vrednosti. Ostale oduzete pokretnosti su zaštićene i čuvaju se po skladištima. Novac od prodaje pokretne imovine se, opet po slovu zakona, čuva na posebnom računu, do ukidanja rešenja o privremenom oduzimanju imovine.

Branislav Uskoković, nekadašnji direktor Elektrodistribucije Beograd, nalazi se na drugom mestu po oduzetoj imovini. Uskoković je osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja, a od njega i uže mu porodice, pišu mediji, privremeno je oduzeto devet od ukupno 35 nekretnina koje poseduju u Beogradu, kao i ciglana sa dve fabrike i 77 hektara zemljišta. Sretenu Kariću je oduzeta imovina u vrednosti od 1,2 miliona evra, a u toku je i drugo, ponovljeno suđenje Draganu Džajiću, Vladimiru Cvetkoviću i Milošu Marinkoviću, bivšem rukovodstvu FK Crvena zvezda. Po prvoj presudi, koju je ukinuo Apelacioni sud, njima je ukupno oduzeto dve zgrade i osam stanova.

Od izdavanja ovih i ostalih oduzetih nepokretnosti (prema podacima Direkcije, reč je o ukupno 35 kuća, 98 stanova, 18 lokala, četiri apartmana, 89 hektara kamenoloma i 33 hektara poljoprivrednog zemljišta), Direkcija prihoduje oko 30 hiljada evra mesečno.

Deo ovog novca odlazi na čuvanje i održavanje oduzete imovine – po zakonu, Direkcija je dužna da "upravlja oduzetom imovinom sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno stručnjaka". Od novca dobijenog od izdavanja nepokretnosti je, Uredbom Vlade, izdvojeno i oko 20 miliona dinara u humanitarne svrhe (narodne kuhinje, štete od poplava, prevremeno rođenoj deci, udruženju distrofičara, manastiru Devič); pojedini objekti su ustupljeni državnim ustanovama i organima na korišćenje, a oduzeta vozila (ukupno 251 putnički automobil, 20 teretnih vozila i 10 građevinskih mašina) takođe se prema Uredbi Vlade daju na korišćenje državnim organima zaduženim za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Najzad, devizna sredstva i dragocenosti čuvaju se u Narodnoj banci, a predmeti od umetničke, istorijske i naučne vrednosti u Narodnom muzeju i arhivima.

Iako je tokom protekle dve godine doneseno 118 rešenja o privremenom oduzimanju, imovina je trajno oduzeta i prešla u vlasništvo države samo u dva slučaja: Miloradu Ulemeku Legiji trajno je oduzet deo kuće sa lokalom i garažom, a udovicama Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića je trajno oduzet plac u Šilerovoj ulici. U pet predmeta sud je vratio imovinu vlasnicima (dve kuće, po pet stanova i automobila, te jedno privredno društvo), dok svi ostali slučajevi nemaju pravosnažnu presudu. Mogućnost da se ovi slučajevi reše u korist optuženih, što bi državi nanelo jak finansijski udarac, ali i argument da se imovina oduzima od ljudi koji nisu pravosnažno osuđeni, doveli su do kritika Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Zakonom se predviđa da se "najkasnije u roku od godinu dana po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka" podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine. S obzirom na dugačke sudske procese, ovo praktično znači da bi se na udaru našli i oni koji su krivično delo počinili pre stupanja ovog zakona na snagu, a to je, prema nekim tumačenjima, retroaktivna primena zakona, koja je zabranjena (osim kada je novi zakon blaži po počinioca, što ovde nije slučaj). Argumenti onih koji podržavaju zakon vode se pozitivnim iskustvima drugih evropskih zemalja (Italije, poglavito), te činjenicom da je novac bolna tačka kriminala – oduzimanje imovine, a ne (samo) zatvorska kazna, tvrdi se, ključ je za uništavanje organizovanog kriminala. Krajem juna prošle godine, Ustavni sud Srbije nije prihvatio inicijative za ocenu ustavnosti ovog zakona, uz obrazloženje da je Zakon "jedna od novina u oblasti društvene kontrole kriminaliteta, a ujedno ispunjenje obaveze proistekle iz potvrđenih međunarodnih ugovora", koji su, saglasno Ustavu, "sastavni deo našeg pravnog poretka".