Sa golemom ravnodušnošću, i pripadajućim E jeste me iznenadili, javnost je primila vest, koju su preneli slobodni srpski mediji, iz opštine Gornji Milanovac. Šta veli vest, vesti, vele da je u mestu Pranjani – blizu Ravne gore, podno Suvobora, Maljena, poznato što tu spasavani saveznički piloti, i što tu ta Rakijada – direktor Zdravstvene stanice, inače član Demokratske stranke, smenio drugaricu Bralović, koja član Socijalističke partije Srbije plus odbornica, sa mesta Glavne sestre. Javljeno da to, između ostalog, zbog zato što je vozač Zdravstvenog centra iš’o po svadbama kolima Hitne pomoći i vozio pijan. Ali, javila se Socijalistička partija, koja sa DS čini vlast u Gornjem Milanovcu, i rekla da Drugarica Bralović ima promptno bude vraćena na Svoje radno mesto, inače, raskida se koalicija. I šta bilo, takoreći dan po smeni Drugarica Bralović vraćena na mesto Glavne sestre. Kad ova epizoda srećno okončana, obe strane, SPS i DS, izjavile da vlast nije ugrožena.

Pa zar je moguće, gospodo i tovarišči, da stvar dotle došla, da nam tako funkcionira ova Naša demokratija, da Naše demokratije nema ako Naša glavna sestra bude smenjena. Izgleda, gospodo i tovarišči, da je pos’o, i to onaj državni, onaj kome nemo’š nađeš koru, glavni, da se ne kaže jedini, epilog Naše borbe za demokratiju i njenog daljeg funkcionisanja. Moguće je građanke i građani, Državni pos’o, i Ono što iz njega proizlazi, za Naše Članove je, takav bre utisak, takoreći jedini cilj Ove demokratije, Ovog puta u Evropu, Ove odbrane Kosova, Svake Napredne inicijative, Svakog Preokreta, Svakog i velikog blabla, što je sve i zajedno veliki izgovor za male i velike privilegije, da se stvar ogoli, za mali i veliki lopovluk…

Zato da se ponovi, njihov jedini program i pos’o je nalaženje posla u javnoj službi, to je Jedina njihova demokratija, jedino amin i vjeruju. Skoro javljeno da četvrtina zaposlenih u Srbiji radi u javnom sektoru, da je to Tri puta više u odnosu na evropski prosek. Ko da je juče javljeno i da će biti kresanja u tom javnom sektoru, govorilo se da će deset posto zaposlenih u republičkoj, te lokalnoj, administraciji dobiti otkaz, otpremninu. I šta bilo, ništa, sve stavljeno ad akta i u fioku. Bilo da toga ima jošte, tog zapošljavanja u republičke, gradske, opštinske uprave, Naša javna preduzeća. Čega sve tu ima, kakvog zapošljavanja, ova Glavna sestra iz Pranjana je mala maca. Dobro, mala cica.

Nema te javne službe u kojoj ne postoji još jedno rukovodeće mesto, još jedna stolica za Našeg čoveka. ‘Vala bogu i partije imaju sve više ljudi za to rukovođenje, tako da tu ima potrebne demokratske progresije, takoreći sinergije između članstva i državnog posla. Nema tu Živkov Ljubo da kasni plata, sve na vreme i sve cifre sa šest cifara. Sve to kapitalni primerci, mada to može bude subjektivno, najbolji’ partijski’, kad se ne može kaže narodni’, ćeri i sinovi. Koji je samo kapitalni bilmez predsednik neke opštine, ajde to je izborna funkcija, ali koji je tek kapitalni bilmez, sa dopisnom diplomom nekog albusa, drugog Našeg fakulteta, upravlja sa čitavim resorom, agencijom, raznim komunalijama, koja tek partijska dekoltuša, sa upotrebit CV, šefuje po razne službe i odseci razna ministarstva, inokosno odobrava na koja vrata treba čekaš, moreš uđeš, sve do One iz unutrašnjosti što zapala za oko Jednom od ti partijski kurani – ovo već literatura, pa jeste kad je Ova demokratija ko iz jevtine skaske – pa je otaj odveo u Beograd i zaposlio u Skupštinu grada da obnaša neki pos’o, pa Ota, čim joj se dogodila radna aktivnost, odma zvala pomoć prijatelja, pita, e da jelte ne bi ispala glupa u društvu, Koja je to partija GSP (Gradsko saobraćajno preduzeće)… Stvar došla dotle da i Stolica ponestaje, ali nije naš narod mutav, srpska je to pamet, shvatilo se kako Ova demokratija funkcioniše, tako da se i do radnog mesta u Parking servisu, Gradskoj čistoći, dolazi uz partijsku preporuku, ovisno o sastavu lokalne vlasti, neka bude DS, SPS, URS, kvota raspodele mesta, recimo u Komunalnoj policiji, je 3:2:1. Ostali, da se ne kaže svi, građani imaju kvotu 0. Slovima, Nula. Krompir. Takve su im šanse da dobiju pos’o. I sve to na ovo siromaštvo, opštu bedu i besparicu, izračunato da na Jedno slobodno radno mesto ima 175 nezaposleni’.

Naravno da, ako si partijski favorit, nemaš tije problema, tako da ima i te fiktivne zaposlenosti, što je takoreći Državna tajna, braćo i sestre. I to je jedan od dometa Ove demokratije. Koliko je samo partijskih operativaca, zaduženih za stranačku infrastrukturu i Tako to, koji rade u partiji a primaju platu, debelu, u nekom upravnom odboru, kao savetnici ministara, čak i u tom i raznom Koordinacionom centru za naša krizna žarišta. Pa šta da se radi braćo i sestre, da se Svi učlanimo u te partije, svi budemo u Javnoj službi, jok i teško, ko će se snaći u takvoj većini. Nego, da se od Evrope zahteva, kao jošte jedan uslov za napredovanje ka i prema njoj, da svi oni koji su zaposleni preko partijske veze javno, i na istaknutom mestu, na prsima, reveru, za uvetom, nose znak, simbol, značku partije koja ih je udomila. Tako će se mogne vidi koji je čiji bizgov, i koja je čija umetnica opšte prakse i znanja. Što bi se ti ljudi, i umetnice naravno, stideli onih koji ih pretpostavljaju običnom narodu i ostaloj guliji? Nema razloga, jelte, ni partije da budu protiv, ispašće da se stide svoije eksperata. Kadrovi oko čijeg zaposlenja je postignut partijski konsenzus nosili bi više znački, dve, tri, celu kitu kao ogrlicu ako treba.