Nova destinacija za najteže srčane bolesnike iz Srbije je – Ženeva. Zahvaljujući ugovoru koji je Republički fond za zdravstveno osiguranje u maju ove godine sklopio sa Univerzitetskom bolnicom u Ženevi, odnosno sa čuvenim kardiohirurgom prof. dr Afksendiosom Kalangosom, sto pacijenata je dobilo šansu za operaciju u ovoj prestižnoj zdravstvenoj ustanovi, a srpski kardiohirurzi, anesteziolozi, intenzivisti i patolozi otvorena vrata da baš tamo usavrše svoje znanje.

Na dobitku je i država, pošto, zahvaljujući zalaganju prof. Kalangosa, direktora kardiosekcije Univerzitetske klinike, koji je u našim klinikama već operisao 50 srpskih pacijenata sa oštećenjem srca, Švajcarska, kanton Ženeva i Univerzitetska klinika finansiraju 95 odsto troškova realne cene operacije (40.000 franaka po pacijentu), što je na godišnjem nivou više od četiri miliona franaka.

Bolnica u Ženevi spada među najuglednije u svetu, sa godišnjim budžetom većim od budžeta Republičkog fonda Srbije. U intenzivnoj nezi svaki pacijent ima svoju sestru a samo kardiohirurgija ima osam najsavremenijih sala i dva robota za navigacionu hirurgiju, u šta su se uverili i novinari iz Srbije, koji su početkom novembra bili u poseti ovoj ustanovi. Uverili smo se i u to da pacijenti iz Srbije imaju isti tretman i iste uslove lečenja kao i švajcarski bolesnici.

PACIJENTI: "Uobičajeno je da se pacijenti u Ženevi primaju jedan dan pre operacije, a da posle operacije ostaju sedam do deset dana na oporavku. Međutim, za pacijente iz Srbije smo produžili boravak u bolnici, jer se kod određenog broja pacijenata mogu javiti postoperativne komplikacije i zato ih zadržavamo tri nedelje, da bismo bili sigurni da je sve dobro", objašnjava dr Kalangos.

Ovaj izvrsni kardiohirurg, koji u svojoj karijeri ima više od 16.000 operacija, međutim, ne pomaže srpskim pacijentima samo u Švajcarskoj. Otkako je 2004. godine prvi put bio u Beogradu, do danas je operisao oko 50 pacijenata. Među njima je bilo i mališana iz Dečije bolnice u Tiršovoj. U razgovoru sa novinarima iz Srbije, prof. Kalangos je rekao da je šteta što Srbija nema svu neophodnu opremu, a ni dovoljno stručnjaka da decu sa urođenim srčanim manama operiše na vreme. "Samim tim što nisu operisani u dečijem uzrastu, s godinama oni postaju mnogo teži pacijenti", rekao je prof. Kalangos i dodao da je upravo Protokol o saradnji za pedijatrijsku kardiohirurgiju sledeći korak u saradnji između Univerzitetske bolnice u Ženevi i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Osim pedijatrijskoj kardiohirurgiji, prof. Kalangos želi da doprinese i oživljavanju programa transplantacije srca u Srbiji i voljan je lično da edukuje ekipu naših hirurga. Kako je ekskluzivno najavio, planirano je da u martu sledeće godine lično poseti Srbiju i dobije informacije koliko naših srčanih bolesnika su kandidati za transplantaciju srca.

LEKARI: "Šta ćemo uraditi? Predlažem da objavite nacionalnu listu kandidata za transplantaciju srca, a onda kada budemo imali odgovarajućeg primaoca sa odgovarajućim srcem, ja ću doći i operisaću ga. Koliko znam, Srbija trenutno takvu listu nema i to je velika šteta, a imate potencijalne donore organa. Sve je stvar dobre organizacije, ali i odziva na akciju za zaveštanje organa. Time se stvara mogućnost da neko ko ima moždanu smrt omogući život nekom drugom, a šta je plemenitije od toga? Ja u Srbiju dolazim u martu sledeće godine, daću savet kolegama u Srbiji šta treba uraditi da bi program transplantacije srca krenuo. Tehnika nije zahtevna, ali organizacija posla jeste. Zato je veoma važna edukacija tima lekara. Za iskusnog kardiohirurga dovoljno je da uradi četiri ovakve transplantacije i da bude osposobljen da ih uradi sam. A u trenutku kada budete imali pogodnog primaoca i davaoca, uradićemo operaciju transplantacije", rekao je prof. Kalangos.

Edukacija je šansa za naše lekare. Prof. Kalangos je pohvalio rad srpskih kardiohirurga, ali je istakao da je stalno usavršavanje neophodno da bi se išlo napred i podsetio da su vrata Univerzitetske bolnice u Ženevi i dalje otvorena za kardiohirurge iz Srbije voljne da unaprede svoje znanje.

"Dobro poznajem neke vaše kardiohirurge i smatram da je potrebno izvršiti četiri transplantacije, pa da se vaša ekipa lekara obuči. Za dobrog kardiohirurga to je praktično rutinska operacija", rekao je prof. Kalangos. "Šansu za edukaciju dobiće ne samo kardiohirurzi, već i anesteziolozi, patolozi, intenzivisti. Ideja je da ne budu pasivni posmatrači, već da aktivno učestvuju u procesu lečenja pacijenata. Nažalost, do sada još niko nije iskoristio ovu mogućnost."

Već početkom decembra u Univerzitetsku bolnicu u Ženevi stižu nova četiri pacijenta na operaciju. Nadamo se da za njima uskoro stižu i prvi lekari, voljni da unaprede svoje znanje.