Ratni zločini
Jurišić se brani sa slobode
Dan uoči posete američke državne sekretarke Hilari Klinton Srbiji, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu Iliji Jurišiću. On je u prvostepenom postupku osuđen na 12 godina zatvora za ratni zločin nad kolonom pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA). Naloženo je novo suđenje, a Jurišić je pušten da se brani sa slobode.
U napadu na kolonu JNA koja se povlačila iz Tuzle, iz kasarne "Husinska buna", 15. maja 1992. godine, prema optužnici, ubijena su 92 pripadnika JNA, ranjeno najmanje 33, a uništen je veći broj sanitetskih vozila. Prema nekim drugim procenama, poginuo je najmanje 51 vojnik, a ranjeno njih 50. Podaci o gubicima su neprecizni jer je identifikacija bila nemoguća s obzirom da je u koloni koja se povlačila bilo mnogo eksplozija municije pa nije mogao da se utvrdi tačan broj žrtava.
Optužba tereti Jurišića da je on kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla bio nalogodavac napada. Na suđenju je bilo dosta oprečnih svedočenja, svedoci odbrane su tvrdili da je napad na tuzlansku kolonu bio samoodbrana, kao i da nije postojao nikakav dogovor o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Bosne i Hercegovine, dok je u optužnici stajalo da je sporazum postojao.
Ilija Jurišić uhapšen je 2007. godine na beogradskom aerodromu. Na svečanom dočeku, tri i po godine kasnije, okupilo se nekoliko stotina sugrađana koji su mu aplaudirali, grlili ga, skandirali uz narodnu pesmu "Bosno moja". Neki su nosili zastave i natpise "Svi smo mi Ilija". "Osjećam se kao beba ponovo rođena, ali sa većim mozgom i većim nogama i rukama i sa većim srcem prema ovom gradu i ovim ljudima", izjavio je Jurišić.
Avgusta ove godine, predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić uputio je pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću u kojem je tražio da Vrhovni sud Srbije oslobodi Iliju Jurišića za kog je tvrdio je nevin. Kako su preneli mediji, Haris Silajdžić je najavio da bi, ukoliko do toga ne dođe, podneo tužbu protiv Srbije Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Strani predstavnici su brzo pozdravili puštanje Ilije Jurišića na slobodu, a Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, ocenio je da ta odluka Apelacionog suda u Beogradu doprinosi daljem pomirenju u regionu.
Što se tiče ponovljenog suđenja, Jurišićev branilac Đorđe Dozet istakao je da formalno-pravno njegovog branjenika ništa ne obavezuje da se javi na svaki sudski poziv iz Srbije, kao i da taj sud ne može narediti njegovo privođenje kada je on u Bosni i Hercegovini. "Ali Jurišića obavezuje njegov obraz i ono što je od početka govorio da želi da iz ovog suda izađe čistog obraza. Jurišić će to ispoštovati do kraja i izaći iz ovog suda čistog obraza", rekao je Dozet.
Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih vojnika i nestalih civila Republike Srpske Nedeljko Mitrović izjavio je da ga je odluka Apelacionog suda u Beogradu iznenadila, mada je "očekivana u kontekstu političkih dešavanja u Srbiji".