Ovogodišnji, treći, Dan kupine na Stavama, pao kad treba, dan uoči Ilindana, tačno u nedelju, 1. avgusta tekuće i ove godine. Kad je sve palo kako treba, a naročito to što se mesta predsednika Organizacionog odbora pri’vatio jak čovek iz ovog kraja, DS generalni direktor Železnica Srbije, Milovan poznat kao Mića Marković, nije trebalo ni sumnjati da će manifestacija bude fina i lepa i da će postigne svaki i samo takav rezultat.

Da se jošte uvodno kaže da Stave nešto preko dvadeset kilometara od Valjeva, podno planine Medvednik. I jošte, bez ikakve pretenzije i druge te vrste namere, čisto ‘nako, da tu i Bobovske bare, gde đeneral Ratko Mladić im’o, ima, pčelinjak sa puno košnica. Kakve to veze ima, pa nema nikakve, sem da se kaže i veli da ove godine kupine mnogo krupne, te da čerez toga otkupljivači udarili nisku cenu, vele, kakva je to kupina kad mora da se grize k’o jabuka. Ali, ko će se baviti time koje su pčele oprašivale koju kupinu, i da li to one uopšte rade, da se to ostavi istraživačima i drugim istražiteljima.

NEMA SE RAČUN: Dakle, Stave, kuće uz put, kad prestanu kuće, seosko igralište. U toku ti radovi i pripreme, postavljaju se sitni beli šatori, iznosi roba. Dole, do šume i potoka, nekoliko posada već pristavilo kotliće sa gulaš i drugi paprikaš, tu i muzikanti, samo čini, taka, tika, taka… Tik do to drveće nekoliko spojenih stolova, na njima desetak gajbi kupine, iza svake gajbe seljak, šta ima vele, nema se račun, 20 dinara kilo, došli ‘nako, za promociju i veselje. Muziku od oni’ kotlića do’vatiše žene što spremile i izložile mnogo lepa i mnogo tradicionalna jela, dok si rek’o očas posla, složiše korak, povedoše kolo, pa viknuše, Ide Mile putićem i peva/ u ruci mu maramica bela…

S druge strane igrališta, takoreći kontra od ti slučajevi, prirodno uzvišenje ‘de bina, veliki transparent na kome sa te nacrtane kupine i lišće piše Dan Kupine Stave. Bina aranžirana po najnovijem modelu tzv. spoja tradicionalnog i savremenog, belo platno razapeto, i obmotano, oko pobodenih drvenih kočića. Šta ima još i jošte, pred tu binu stadoše ređaju drvene klupe, i oni sitni i beli čadori uzeše da se pune robom i ponudom, ima tu raznog veza i duboreza, biljni preparati, ambalaža za rakiju sa pravoslavni motivi, sirup od kupine, vino od kupine, sve od kupine… A ima i ta narodna jela, razne gibanice i pite savijače. U sve to i šator Patronažne službe Zdravstvenog centra Valjevo, tu i Srba Simeunović, koji zdravstveni radnik i, kako veli, narodni pesnik. Srba pokaziva odštampanu poeziju, učestvuje u programu, ali, organizator mu izbacio dva stiha, tražili da zameni, koja stiha, deklamuje, "Sad živimo u Stradića eri/ Kamarila naša po evropskoj meri". Rekli, ne more, opština finansira.

Reporter nanovo krene u taj obilazak, ima kape, drveni čiraci za sveće, liciderska srca, voćne rakije i sirupi, sve prirodno i najbolje, sve sa sertifikat i diplomu. Jedan istako diplome Tesla festa, za tu inovaciju i pronalazak, komada čet’ri, sve kaže, eko proizvodi, kupinovo vino, vino od maline, prvi put od jagode. Vino od kupine prvo dobio, nije znao kol’ko je dobro dok inspektori nisu rekli da odnese na analizu, kad je odneo ljudi nisu verovali koji je to kvalitet, jedva ga ubedili da patentira. Neograničen rok trajanja, a može i manje od neograničenog roka trajanja, više lek, pije se jedna čašica dnevno, ‘iljadu dinara flaša. On je Andrija Starčević, slogan mu je, Produži život, ulepšaj život, vino ima neograničen kvalitet, reguliše pritisak, cirkulaciju, ima enzime…

Na onu binu dopremiše golem i veliki venac sa mnogo lepo veštačko cveće, što je značilo da se bliži podne i zvaničan početak od manifestacija, na bini se uvodno dovatiše trojica u neko kolo, ispred uzeše da projuravaju dva fijakera sa konji koji su sve zatezali glavama svako na svoju konjsku stranu. Narod već uzeo da se sabira, kad, eto i stotinak učesnika kampa Moba iz manastira Soko, to deca iz dijaspore u pratnji sveštenika. Naša omladina patriotski uze obilazi štandove, razne čirake i sirupe, stigoše do gajbica sa kupinama, saznadoše od seljaka da se nema račun, dođoše i do ona stara i narodna jela, jedna starija žena u tu narodnu nošnju uze sve objasni, Ovo je sve što niste jeli i probali iz našeg kraja, od purenjaka i proje do sve, njoj 73. godine, grip nikad ležala, izgleda kako izgleda…

PUČE LASTIŠ: Gore na bini stadoše oblepljuju pano sa Prijatelji manifestacije, Grad Valjevo, Privredna komora Srbije, još prijatelja, jedva sve stade. Neko dojavi da organizator traži pismeno čeljade sastavi govor predsednici Mesne zajednice, koja beše prisutna, koja beše sva u belo i na bretele, sa belu tašnicu pod levu mišku, i sa kosu prigodno i svečano obojadisanu u boju kupine. Ne bi to jednostavno, sa taj govor, javiše da i to regulisano.

Kad sve regulisano probaše mikrofon i ozvučenje, jen, dva, javi se voditelj, Dobar dan dragi gosti i posetioci, imamo Dan kupine pod pokroviteljstvom grada, izložba kupine je centralni događaj, biće i nagrade, za najveću količinu, za najlepši kupinjak, a imamo i ultrazvuk u školi, savetovanje o kupini, bogat kulturno-umetnički program… Kad izređa šta sve ima, voditelj najavi predsednicu MZ-a imena Ana Mladenović. Predsednica sva u belo, i sa te bele bretele, uze ogledalce i pogleda se u ogledalce, odloži belu tašnicu, pa onda stupi za mikrofon sa tu svoju frizuru prigodno obojadisanu u kupina boju. Sve lepo izgovori, kanda i nije tražila pomoć za sastavljanje govora, Poštovani posetioci drago mi je da ste došli u ovolikom broju, želim da se zahvalim prijateljima manifestacije, i želim da najavim gradonačelnika grada Valjeva.

Stade za mikrofon i gradonačelnik grada Valjeva, kome samo kosa nije bila u boji kupine, i reče se sa mnogi aspekti, pozicije i ostali razvoj, Dobar vam dan srpski domaćini, evo nas treći put na Dan kupine na Stavama, kako bi svi uživali u ovim prirodnim lepotama, ova naša kupina je čist dar prirode, nije čudo što se nalazi na trpezama širom Evrope… proglašavam Dan kupine otvorenim. Ko ‘teo aplaudir’o, voditelj sa pomoćnicu nastavi da najavljuje kulturni i umetnički program, bi folklor, nastupiše deca sa Kupinama me počasti što su pune slasti recitacijama, jopet se razigra folklor, na red dođe naš čuveni pesnik Srba Simeunović. Srba izvadi ono što im’o štampano, pa krenu redom i nadugačko, naš’o žicu publici, samo čuješ coktanje i odobravanje, Kupine su rodile/ žene nam se plodile/ Sitarčani trudno rade/ puče lastiš, suknja spade/ Povaljaše travu meku/ dršće žica na direku/ Gori vatra u planini/ slatka ljubav u kupini… Bi još ti stihova da ljubav jaka ispod kupinjaka, ali bi i druge vrste pesničke zabrinutosti, Seljak je k’o trava/ kad je kosiš, ona raste bolje/ Poznate su mu olinjale fore/ dok on svoje oranice ore/ da burliču samo za izbore/ Oj Ilija imaš li topuza/ Srbija je puna nabiguza/ Prevode nas žedne preko vode/ u Evropu hoće da nas vode…

Program uze da se nastavlja sa folklor i grupe pevača, s drugog kraja igrališta, do šume i potoka, gde privođen kraju gulaš i drugi paprikaš, muzika je samo cimala, narod se ustumar’o po onim tezgama, jedan iz organizaciju izjavljuje u kamere da sve mnogo uspelo i iznad očekivanja, jeste cena kupine mala, ali o tome će drugi put. Van to igralište, gde završeno savetovanje, ‘de se čulo da Srbija po kupini četvrta u svetu, dva domaćina, što se organizovala u Udruženje za zaštitu seljaka planinskog kraja, imaju kažu da pozdravljaju manifestaciju, mnogo lepa i mnogo fina, sve ostalo porazno, 20 dinara kilo, šta će sa tim, imaju probleme, ‘oće to da kažu, nema tu nikakve politike, samo ‘oće da žive od svog rada. Ne može kupina u Podgorini da bude 20, a u Mladenovcu 50 i 70 dinara, to rade hladnjačari sa ovog područja koji su monopolisti i lopovi, pa oni im vele da cena mala zato što kupina krupna, mora da se grize ko jabuka, pa ‘de to ima…

Sunce već uzelo silazi, krenemo onim dolaznim putem između kuća, vazdan šatri, slike pevača, Jovica, Bora Drljača, pristig’o narod tek i započetak samo zaviriva. Pristiže nas i narodni pesnik Srba, uze da se požali, mnogo ga grdili posle nastupa, rekli, šta on ima da bude protiv Evrope…