Krajem marta, Raiffeisen banci je u Njujorku dodeljena nagrada uglednog međunarodnog finansijskog magazina "Global Finance". U kategoriji "Najbolja banka u Srbiji 2009", odato je priznanje za poslovanje u neizvesnim uslovima koji su dodatno otežani svetskom ekonomskom krizom. "Global Finance" nagrade dodeljuju se po kriterijumima profitabilnosti, rasta aktive, strateškim partnerstvima, inovativnim proizvodima i kvalitetu usluge. Takođe, četvrtu godinu zaredom, Raiffeisen Zentralbank Osterreich, zajedno sa Raiffeisen International Bank-Holding AG, osvojila je priznanje u kategoriji "Najbolja banka u centralnoj i istočnoj Evropi". O poslovanju u Srbiji i stabilnosti bankarskog sistema u našoj zemlji, razgovarali smo sa Oliverom Reglom, predsednikom Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

"VREME": Raiffeisen banka je prva strana banka koja je posle demokratskih promena ušla na srpsko tržište. Koliko se taj potez isplatio?

OLIVER REGL: Odluka o ulasku na srpsko tržište pokazala se uspešnom u svakom pogledu. Očekivanja su više nego ispunjena. Tokom poslednjih devet godina razvili smo se u univerzalnu banku sa snažnom pozicijom na tržištu u svim ciljanim segmentima: poslovima sa stanovništvom, privredom, lizingom i sektorom sredstava i investicionog bankarstva. U ovom trenutku pokrivamo Srbiju razgranatom mrežom filijala u svim većim gradovima. Ono što je još važnije jeste da smo mi jedna od vodećih banaka na tržištu u pogledu bilansa, ukupne aktive, depozita, kapitalne baze i neto profita. Ipak, ono što vidim kao najveći pokazatelj uspeha jeste to što smo uspeli da razvijemo dugoročne odnose sa klijentima koji nas doživljavaju kao pouzdanog partnera od kojeg mogu da očekuju kvalitetnu i efikasnu uslugu.

Da li na svim novim tržištima pravite greenfield investicije i koja je prednost takve strategije?

Raiffeisen International, kao osnivač i vlasnik Raiffeisen banke u Srbiji, imao je raznovrsne pristupe tržištima na koja je ulazio. Nije u svakoj zemlji primenjena greenfield strategija već je bilo i akvizicija postojećih banaka. Ne postoji zlatno pravilo da li je bolje kupiti banku koja je već pozicionirana na nekom tržištu ili osnovati novu. Oba pristupa imaju svoje rizike ali i prednosti. Izbor greenfield investicije u Srbiji pokazao se kao ispravna odluka. To nam je omogućilo da od temelja izgradimo sistem po principima koje vrednujemo u grupaciji. Izvršili smo selekciju najkvalitetnijih kadrova i izgradili bazu klijenata na čiji kvalitet smo naročito ponosni. Pitanje je da li bismo sve to postigli da smo se odlučili na privatizaciju neke od tada etabliranih banaka na tržištu. Raiffeisen je univerzalna banka koja danas ima lidersku poziciju u svakom segmentu u kome posluje. Naša baza broji oko 579.000 klijenata. Naglasio bih da je 70 odsto najvećih kompanija u Srbiji i 75 odsto velikih stranih investitora među klijentima naše banke. Svakako, njihov broj je ranijih godina rastao većim intenzitetom nego što je to danas slučaj. Ekonomska kriza je limitirala mogućnosti za investicije jer je celokupna privredna aktivnost opala. Naš cilj nije rast po svaku cenu, već maksimiziranje kvaliteta našeg kreditnog portfelja – u čemu smo i uspeli. Sa oporavkom ekonomije u zemlji otvoriće se mogućnosti dinamičnijeg rasta broja klijenata. Nastavićemo da odgovorno upravljamo rizikom i troškovima uz spremnost da intenziviramo kreditnu aktivnost shodno kreditnoj sposobnosti klijenata. Velika kapitalna baza, visok nivo likvidnosti i kvalitet kreditnog portfelja, predstavljaju jake garancije za nastavak stabilnog i uspešnog poslovanja Raiffeisen banke i u 2010. godini.

Koliko je bankarski sektor kod nas stabilan u odnosu na zemlje regiona?

Bankarski sektor u Srbiji je vrlo stabilan, i pokazalo se, stabilniji nego u većini zemalja u okruženju. Restriktivna politika koju je vodila Narodna banka Srbije doprinela je da ceo sektor krizu dočeka vrlo spremno, sa visokom kapitalizacijom i velikim rezervama likvidnosti. Takva metoda bila je opterećenje za poslovanje banaka u mirnijim vremenima, ali sa recesijom – pokazala je svoje prednosti. Štednja građana se brzo povratila nakon kratke krize 2008. godine, i to predstavlja još jedan dobar indikator poverenja u bankarski sektor. Sve je potvrđeno i "stres" testovima sprovedenim od strane centralne banke (po metodologiji MMF-a), koje su poslovne banke prošle sa odličnim rezultatima.

Koliko je "Bečki sporazum" uticao da se nastave aktivnosti stranih banaka u Srbiji?

Postoji rasprostranjeno mišljenje da je cilj sporazuma bio održavanje kreditne izloženosti banaka potpisnica. Međutim, to nije tačno. Predmet sporazuma bio je održavanje nivoa likvidnosti. Raiffeisen banka je u potpunosti ispunila "Bečki sporazum". Zahvaljujući izuzetno visokom nivou likvidnosti, banka je svakako spremna da tu likvidnost plasira na tržište ove godine – ukoliko to bude ekonomski opravdano. U ovom trenutku, osnovno pitanje je koliki broj kompanija i pojedinaca je u stanju da te kredite i dobije.

Pominjete problem kreditno sposobne tražnje. Kako vidite situaciju sa nenaplativim kreditima i prezaduženim kompanijama u Srbiji?

Kompanije sa iskusnim i vizionarskim rukovodstvom, solidnim finansijskim stanjem i dobrim proizvodima, nisu imale problema prilikom podnošenja zahteva za kredit. Kako u periodu pre krize, tako i tokom recesije. Ne očekujemo da će takva preduzeća naići na bilo kakve teškoće ni u periodu koji predstoji. Zaduženje takvih kompanija obično je skromno i u prihvatljivom obimu. Upravo takve firme čine najveći broj naših klijenata i nastavićemo da ih finansiramo, kako kroz kratkoročne tako i kroz dugoročne zajmove. Međutim, mnoga preduzeća su ozbiljno zadužena i zato će morati da preispitaju svoj poslovni pristup. Tokom poslednje četiri godine, mnoge od tih kompanija su proširile poslovanje van svoje osnovne delatnosti ili razgranale osnovni biznis suviše brzo. Takvo širenje poslovanja bilo je uglavnom finansirano iz bankarskih kredita. Vrlo često su takvi poslovi imali špekulativni karakter. Dobar primer su kupovine zemljišta ili celih kompanija sa namerom da se kasnije prodaju uz profit. Takva preduzeća bi se najverovatnije suočila sa problemima i bez ekonomske krize, koja je produbila njihove probleme zato što dugove ne mogu da održe na postojećem nivou. Mnogi sada moraju da smanjuju zaduženost rasprodajući imovinu koja nije vezana za osnovnu delatnost. Čak i po znatno nižim cenama, kako bi sačuvali osnovnu delatnost. Značajan broj takvih preduzeća možda neće preživeti krizu, naročito ako se oporavak privrede ne bude brže odvijao. Međutim, čak i ovakve kompanije i dalje imaju mogućnost da dobijaju nove kredite. Zajmove im odobravaju banke koje su ovde kasno počele da posluju i tako žele da povećaju svoj tržišni udeo po svaku cenu. Takve banke nastavljaju da targetiraju čak i visokorizične kompanije. Pristup stavljanja kvalitativnih ciljeva ispred kvalitativnih, od strane jednog dela bankarskog sektora, počeo je pre nekoliko godina i nastavio se tokom krize. Te razlike u pogledu politike rizika odraziće se pre ili kasnije na povećana rezervisanja i otpis dugova u bankarskom sektoru. Konzervativnije banke, kakva je Raiffeisen, koje se fokusiraju na dobre klijente po nižim maržama – imaće niže troškove rizika. Agresivnije banke sa višim maržama (orjentisane na kompanije sa visokim stepenom poslovnog rizika), biće suočene sa višim troškovima rizika. To su različite strategije i obe imaju svoju opravdanost. Ipak, ako kriza potraje i oporavak privrede se produži, biće veće razlike u kvalitetu kreditnih portfolija i nivoa loših kredita. Iako su nenaplativi krediti u Raiffeisen banci zabeležili opadajući trend tokom poslednjih šest meseci, očekujem porast loših potraživanja u celom bankarskom sektoru. Uzrok je upravo agresivno preuzimanje rizika od strane nekoliko banaka, što će se tek odraziti na razvoj njihovog poslovanja.

Strani investitori se dosta žale na uslove poslovanja i birokratske probleme. Da li je popularni projekat Vlade Srbije "giljotina propisa" nešto rešio?

O "giljotini propisa" se dosta govorilo prethodnih meseci i taj projekat je svakako dobrodošao. Ministarstvo ekonomije, sa Mlađanom Dinkićem na čelu, pokrenulo je ove inicijative, za koje se nadam da će u bliskoj budućnosti biti sprovedene. To neće biti lako jer projekat obuhvata stotine propisa. Pozitivan aspekt ove inicijative je to što su konsultovani svi relevantni akteri na tržištu. U svim segmentima, i po pitanju svega što vide kao prepreke u svakodnevnom radu. Reforma propisa je bitna ne samo za banke i kompanije koje ovde posluju, već i za potencijalne investitore. Efikasnija državna uprava i pravosudni sistem smanjili bi operativne troškove i učinili da Srbija postane atraktivnija destinacija za strana ulaganja. Dobro bi bilo kada bi svaka banka stopostotno znala da može brzo da aktivira obezbeđenje dato za određeni kredit – ukoliko bi to bilo potrebno. To zahteva efikasan pravosudni sistem. Siguran sam da će Vlada istrajati u naporima da proces reforme dovede do kraja.