Tugaljiva je sudbina tranziciona: uvek više robe nego novca, fantastike za oba oka/uha, mamipara napretek, krcati izlozi a praznjikavi džepovi… Tako i s (još jednom) pretrpanom koncertnom sezonom u Beogradu, pa promakne nezapažen poneki premijerni nastup koji zaslužuje mnogo više pažnje, kao Pips, Chips & Videoclips, ili nepogrešivo trijumfuje svetska zvezda u redovnoj poseti, kao Mariza.

Dolarski renovirana, i shodno tome preimenovana u ‘Amerikana’, gornja sala DOB/Doma omladine Beograda (nekada ‘dansing’) najzad je koncertni prostor kakav je prestonici Srbije dugo nedostajao: prima do 1000 ljudi, pred povećom binom sa solidnom zvučno-svetlosnom opremom, a konačno su i ulaz i šank postavljeni na logična mesta; dodajte tome predvorje, i činjenicu da ovaj oveći klub nije u podzemlju nego na prvom spratu, pa su mu izgledi odlični, još samo da postigne pravu meru ventilacije (punom parom!) i pušača (marš u predvorje!). Možda i zbog ranog ‘zatvaranja sezone’ usled nastavka renoviranja DOB-a, ‘Amerikana’ je zgusnula koncerte dotle da su se doslovno u sendviču, iz večeri u veče, između mlađih (Svi na pod!) i starijih (KKN) ovdašnjih atrakcija, našli – uz to, prvi put u Beogradu – zagrebački Pips, Chips & Videoclips, jedni od najcenjenijih hrvatskih bendova od početka devedesetih

VIKEND U ZEMLJI ČUDA: Ako izuzmemo rubnu/obalnu frakciju hrvatske rok scene, čije su perjanice KUD Idijoti (Pula) i Let3 (Rijeka) i u Srbiji veoma popularne, nekim čudom su sa linije Psihomod Pop – Hladno pivo ovde ostali zapravo nepoznati Pips, Chips & Videoclips, i tome nažalost nije pomoglo ni ovo najavno gostovanje. Pomenuta linija je lako prepoznatljiva i široko prihvaćena ‘od Stonsa do Ramonsa’, dakle prav i oštar gitaristički rokenrol glavne struje, melodičan i duhovit – što nije lako postignuće, kako svedočimo mnogim našim sastavima. Stvorivši i predvodeći Pips, Chips & Videoclips, pevač/tekstopisac Dubravko Ivaniš Rip(p)er (r. ‘66) odskočio je od panka, navijačkih himni i obrada/dosetki, pa je tako i njegova grupa od alternative i kasetnih ‘bombica’ stigla do svog ključnog diskografskog triptiha: drugi album Dernjava 1995. godine izveo ih je iz Hrvatske u ex-Yu prostor; vrhunac, CD Fred Astaire (1997, Jabukaton) trijumfovao je i kod publike i kod kritike, a najveći hit s albuma Ljeto ‘85 figurirao je i u filmu Mondo Bobo Gorana Rušinovića; četvrti, Bog (1999, Jabukaton), dokazuje da ništa od toga nije bilo slučajno, i opet je pokupio pregršt nagrada ‘Porin’ i ‘Crni mačak’.

Riperov neskriveni uzor je Darko Rundek, mada i Jura Stublić zazvuči. Riperova dugogodišnja devojka, a posle nekih prekida i supruga, je Jadranka Bastajić Yaya, pevačica sastava Jinx, koji je nedavno pri prvom pojavljivanju u ‘Amerikani’ pokazao koliku (dotad pritajenu, ali vernu) publiku ima u Beogradu; ipak, neki će vođi Pipsa više zavideti na svojevremenoj epizodi s tada malopoznatom Nives, kasnije Celzijus. Pips, Chips & Videoclips imaju autorizovanu biografiju (Dugi vikend u zemlji čudesa, 1997, Jabukovac, Zagreb – delo zanimljivog kantautora i novinara Ante Perkovića) i odličan sajt. U svojoj drugoj deceniji s još nekoliko solidnih albuma, menjaju puno članova, ali i kao sekstet koji se pojavio pred nama ostali su, uz diskretnog klavijaturistu, dosledni temelju gitarskog dvojca; bubnjar je Igor Paradiš, mlađi brat Psihomodovog basiste Smiljana/Šparke.

U ‘Amerikani’ se okupilo svega par stotina posetilaca (ulaznica 600 din.). Svi ostali propustili su uživanje u zrelom, punokrvnom koncertu započetom klapskim tumačenjem hita Mot(u)ori (povampirenih) Divljih jagoda, a dovršenom snažnim numerama srednjeg tempa, onakvim baladama koje sentimentom ne zapadaju u ljigu kao što je to prečesto slučaj kod ovdašnjih grupa. Posle davnog EXIT-a i ovog malokalibarskog nastupa, spremni smo na pravo, zasluženo masovnije koncertno ukazanje Pips, Chips & Videoclips u Beogradu i drugde.

FADO U BEOGRADU: U međuvremenu, opsedaju nas tribute-poduhvati (narodski francuski rečeno, omaž) u rasponu od Braindogs s pesmama Toma Vejtsa (Tom Waits) do ‘projekta’ na grbači još neiskuliranog Majkla Džeksona. Ništa manje ne dave nas ni nabeđene dive kao Seka Moja tesna bruka Aleksić i PlastiKarleuša. Tim bolje što nas je po četvrti put (posle juna 2005, oktobra 2006, decembra 2008) posetila Mariza, sad već – sa sve većim koncertima i u SAD – najpoznatija, iako jedva sredovečna, živa fado-pevačica. Kao i pri prethodnom gostovanju, nastupila je i u Novom Sadu, a ulaznice (1800–2700 din.) za ‘njen’ Sava centar bile su rasprodate. Dočekana frenetično, ispraćena ovacijama, ni Mariza nije uzdržana kad je u pitanju ovdašnja publika. Ako je pri prvom susretu – na turneji za svoj treći CD Transparente (2005, EMI/Capitol – World Connection; Dallas) – velika dvorana Sava centra bila tek napola puna, posle je uzajamna naklonost prelivala. I ovog puta ponudila je poznat, briljantno izveden program kojim je i ovde već promovisala svoj četvrti album Terra (2008, EMI – Dallas). U međuvremenu, viđena je kao ‘glavna’ u divnom filmu Fados (2007) Karlosa Saure, a njenom DVD-prvencu Live in London (2003) pridružili su se – uz preklapanja – Concerto em Lisboa (2006) i prošlogodišnji Terra em Concerto, tako da možemo uporediti/proveriti da dobijamo prvorazredne predstave i u Beogradu. Od Marize, istinske dive.