Zanimljiv, živ razgovor, žestoka rasprava, mnoštvo obrta, bogatstvo rečnika, uverljiva argumentacija, razorna ironija, duhovit obrt, zadivljujuće poznavanje finesa teme… Jasno izražavanje i razumljiva artikulacija. Mnoštvo klimaksa i antiklimaksa, apostrofa, antiteza, metafora, eufemizama, eksklamacija, litota, dilema, paradoksa, metonimija, oksimorona, sinegdoha i, na kraju, iz razgovora proistekla rešenja. Ikona urbaniteta, po Hegelu.

Spisak ni iz daleka ne obuhvata fond elemenata koje podrazumeva svaki dijalog, bez obzira na to da li njegovi učesnici znaju pravila retorike i jesu li svesni da govore u prozi, desetercu, heksametrima ili idiomima, gnomski, dramatično ili s neodoljivim retorskim patosom. Ali, većina razgovora u kojima svakodnevno učestvujemo, čujemo ih ili gledamo nikako se ne uklapa čak ni u najskromije postavljene zahteve govorništva. Ni u elementarnu pristojnost.

Ipak: učite reči, vežbajte govor i razgovor. Sučeljavanje rečima, dijalog, bolji je i plemenitiji od svakog drugog sukoba – jer za svaki drugi sukob sposobne su i zveri, a najveće među njima, ljudi – sposobni su i za govor.

Inače se to pretvori u monolog novogovora: Otkud naša nafta ispod njihovog peska?