Biću brutalno iskren, svega mogu da se pridržavam kada je novi zakon o saobraćaju u pitanju, osim zabrane da telefoniram dok sam za volanom. Proteklih dana sam se svojski trudio da i tu zabranu poštujem, ali nisam upotpunosti izdržao, potreban mi je prelazni period.

U mom slučaju to znači da nisam razgovarao dok sam se kretao, već samo kada se zaustavim, na semaforu ili u gužvi. Ne znam da li se to tehnički može smatrati poštovanjem Zakona, verovatno ne. Ali zaista mislim da nisu stvoreni uslovi da se taj propis u potpunosti primeni. Jedna od mogućnosti je da konstantno nosim blutut hendsfri uređaj dok vozim.

Ali kako koristim više od jednog telefona, to bi moglo da stvori izvesnu konfuziju. S druge strane, nije najveći problem kod telefoniranja u toku vožnje to što vam je jedna ruka zauzeta. Pogotovo ako vozite automobil sa automatskim menjačem.

Najveći problem je to što vi i vaš sagovornik ne delite isto iskustvo, on nije sa vama u kolima i neće zaćutati kada se nađete u nekoj opasnoj situaciji, kao što bi to učinio suvozač. Ili vas neće upozoriti na opasnost ukoliko je sami ne vidite. Ne, on nastavlja da priča skrećući vam pažnju i oduzimajući koncentraciju, a to može biti kobno. Ali mi smo naviknuti da se brzo odazivamo na pozive, to je deo naše novije socijalne kulture te se postavlja pitanje da li će oni koji nas zovu imati razumevanja za to što im se dok vozimo više ne javljamo. I kako će uopšte znati da je razlog to što smo u kolima, za volanom, a ne to što smo telefon negde zaboravili ili naprosto izbegavamo njihov poziv? Što može proizvesti raznorazne neprijatnosti.

Jedna od mogućnosti je uključivanje telefonske sekretarice, ali sa jasnom porukom da je osoba koju zovemo za volanom. Nažalost, nijedan od operatera nije ponudio posebnu uslugu uključivanja telefona na režim vožnje, barem za one koji bi da izbegnu i rizike hendsfrija.

Drugi problem je svakako zabrana da telefonirate dok prelazite preko ulice. I to sam kršio ovih dana, bilo je razgovora koji su mi trajali nekoliko blokova. Ako to spojim sa činjenicom da sa mnogim ljudima sve češće komuniciram porukama umesto glasom, sve to me navodi na zaključak da vreme korišćenja mobilnog telefona za telefoniranje možda prolazi.

Mobilni telefoni služiće nam za svašta, a razgovaranje će u budućnosti biti tek jedna relativno retko korišćena opcija. To govore i najave da će na severu Evrope uskoro početi da se koristi 4G mreža, čija je osnovna odlika brzina prenosa podataka, a tu negde mogla bi da se priključi i vest o telefonu koji će na tržište izbaciti Gugl. Taj telefon svakako neće služiti za razgovaranje, već za sve druge internet servise.

To, naravno, ne znači da se potreba ljudi da komuniciraju govorom smanjuje, ali sve veći broj situacija u kojima je to neprihvatljivo (vožnja ili pešačenje u saobraćaju, restorani i druga javna mesta) diktira da ćemo sve ređe moći da očekujemo da nam se osoba sa druge strane odmah odazove, što razgovor telefonom uglavnom čini besmislenim.