Glavni grad Srbije našao se samom dnu liste zelenih gradova – među trideset evropskih prestonica, koji su prošle nedelje rangirane po "zelenom indeksu", Beograd se plasirao tek na 27. mesto, osvojivši samo 40,03 od mogućih 100 bodova.

Istraživanje "European Green City Index", koje je uporedo sa velikim klimatskim samitom predstavljeno u Kopenhagenu drugog dana konferencije, pokazalo je da je najzeleniji evropski grad upravo Kopenhagen sa ocenom od 87,31 bodova. Za danskom prestonicom slede Stokholm, Oslo, Beč, Amsterdam i Cirih, svi sa ocenama višim od 80.

Najgore je plasiran Kijev sa 32,33 boda, a iza Beograda su samo još Bukurešt i Sofija. Malo bolji plasman od srpske prestonice ostvarili su Zagreb, koji je sa 42,36 bodova na 26. mestu i Istanbul, koji je sa 45,20 bodova na dvadeset petom.

Ovo istraživanje je verovatno do sada najdetaljnija komparativna studija ekoloških uslova koji vladaju u gradovima. Studiju je na trideset prestonica Evrope sproveo britanski Ekonomist intelidžens junit pod pokroviteljstvom kompanije Simens, a istraživanje je za svaki grad uključilo merenje čitavog niza faktora, od prosečne emisije CO2, štednje energije, energetske efikasnosti građevina do saobraćaja, potrošnje vode, otpada i kvaliteta vazduha.

Važan faktor u proceni koliko su gradovi ekološki bila je i aktuelna ekološka strategija gradskih vlasti, na čemu se Beograd nije preterano proslavio, što je u gotovo svim kategorijama kumovalo tako niskoj oceni i slabom plasmanu.

Budući da više od 70 odsto emisije CO2 u svetu potiče od gradova, strateški pristup modernizaciji njihove infrastrukture će biti jedini način da se ispune ciljevi koji bi mogli biti usvojeni na klimatskom samitu u Kopenhagenu. Cilj merenja zelenog indeksa je da gradovi uvide na kojim poljima i koliko mogu da poprave stanje. Tako i Beograd može mnogo da nauči iz svog bednog plasmana – ako ništa drugo, da ni u Srbiji klimatske promene nisu i neće biti bezazlene i besplatne, kako smo dosad navikli da ih posmatramo.