Jedan od najpoznatijih spomenika antifašističkoj borbi, ili borcima revolucije, u staroj i onoj Jugoslaviji, jeste onaj na brdu Vidrak ponad Valjeva, spomenik Stevanu Filipoviću, koga su Nemci javno obesili 1942. u Valjevu. Monumentalni spomenik – visok 16 metara, uradio ga vajar Vojin Bakić 1960, iako je Stjepan Filipović partizan i Hrvat iz Opuzena – preživeo je ekspanziju srpske nacionalističke demokratije sa početka devedesetih, kao i pretnje šešeljevca, a poslen batićevca, Aleksandra Stefanovića, da će ga razneti dinamitom, ali su ga, izgleda, dobro načeli baštinici nasleđa Narodnooslobodilačke borbe.

Naime, predsednik Okružnog odbora SUBNOR-a u Valjevu, Milić Petrović, koji je devedesetih s obe ruke branio ispravnu politiku Slobodana Miloševića, doneo je odluku da se spomenik prefarba, i na taj način zaštiti od grafita, među kojima je kako rek’o, bilo i nacističkih simbola. Na to se odlučio, veli Milić, jerbo Zavod za zaštitu spomenika ne radi ništa, pa su borci uzeli stvar u svoje ruke, i jerbo ne mogu sa takvim spomenikom pred drugove iz Prve proleterske i Šeste ličke, koji su oslobodili Valjevo. Kako tekla akcija, skupili između sebe 15.000 dinara, našli majstora koji stručan za farbanje metala i stolarije, našli farbu koja je dobra i za metal i za beton, i ofarbali postament spomenika i deo nogu figure. Tražili su od Elektrodistribucije vozilo sa dizalicom, da ofarbaju ceo spomenik, nisu dobili, i majstor je farb’o dokle je mog’o da dohvati sa merdevinama. Za sivu boju, takoreći solundarsku, koja odudara od materijala od koga je izgrađen spomenik, Milić veli da će sve bude u redu, boja se malo trenutno razlikuje zato što je nova, ali će vremenom da posvetli, i sve će se uklopi.

Direktorki Zavoda za zaštitu spomenika, DS Vesni Ćirić, od akcije farbanja, kako izvestili mediji, "digla se kosa na glavi", Zavod je odmah podneo krivičnu prijavu protiv Udruženja boraca jer je Spomenik praktično uništen. Ona rekla da neće tolerisati da bilo ko radi šta hoće, te da je farbanje vrhunskog vajarskog dela, koje se nalazi na spisku UNESKO-a, strašniji vandalizam od pisanja grafita po njemu, jer spomenik nije od običnog metala, već od aluminijumske legure, pa su za čišćenje potrebna specijalna hemijska sredstva. Predsednik boraca Milić replicir’o, To je naše, simbol naše borbe, i mi moramo da ga čuvamo, nećemo ništa platiti, jer Zavod pare koje dobija od države troši na plate, a ne da čuva tekovine naše borbe.

A šta kaže lice mesta, spomenik golem, postament i figura, kol’ko za čizme, ofarbani nekom solundarskom bronza bojom, i preko "zaštite" ispisani novi grafiti, potpisao se neki Aca iz Topole, ili Kalanjevca, i neki Krimos na nekoliko mesta ostavio biljeg.