Nemačka kancelarka Angela Merkel ustručava se već tri dana da komentariše pad vrednosti grčkih obveznica. Svesna je da mora nešto da kaže i učini kako bi sprečila da tempirana bomba –,Grčka, zemlja članica EU na ivici bankrotstva – raznese evro. Evropa možda može sebi da priušti propast Grčke. Međutim, ako dužnički rak metastazira na druge zemlje, evro će jednostavno nestati. Osim ako se sada nešto ne preduzme.

U pregovaračkim bankarskim odajama čekaju na signal. Oni žele da znaju da li će ostale zemlje članice EU požuriti da priteknu u pomoć finansijski posustaloj egejskoj zemlji. Što duže čekaju, to će vrednost grčkih obveznica brže padati, a zemlja otići u nepovratno bankrotstvo. Merkelova ne veruje da Grčka može da izađe na kraj sa svojim problemima bez pomoći Brisela, bez obzira na to da li Pakt o stabilnosti i razvoju dozvoljava takvu vrstu pomoći ili ne. To je rekla svojim bliskim saradnicima u svom kabinetu nekoliko puta.

Ali, obećanja o pomoći sa strane mogla bi negativno da utiču na volju Grčke da sprovede drastičnije mere kojima bi se "odbegli" deficit stavio pod kontrolu, a to je upravo ono što Merkelova nastoji da izbegne. Stoga ona pokušava da balansira: "Delimo kolektivnu odgovornost", rekla je prošlog četvrtka pre susreta čelnika EU zemalja u Briselu, na kojem je grčka finansijska situacija bila jedna od tačaka dnevong reda. "Kada jedna od zemalja članica ima problem, to se tiče svih nas", smatra ona dodajući da je neophodno razgovarati o tome kako zajednica može da interveniše u političkom smislu u zemljama koje imaju ogromne dugove za vratom.

To je bio slabašan signal, ali dovoljan da se vrednost grčkih obveznica nešto podigne. Zatim su agencije koje se bave procenom kredibilnosti dale Grčkoj negativnu ocenu, najnegativniju koju je ova zemlja evrozone dobila od prihvatanja jedinstvene evropske valute 2002. godine. I odmah je avet finansijske krize ukazala svoju odvratnu glavu još jednom – strah od drugog talasa krize koji bi uništio banke umesto zemalja koje ne mogu da plate svoje dugove. Prvo Dubai, sada Grčka, ko je sledeći?

Nervoza se ušunjala na berzu, gde su cene drastično pale, u glavne gradove EU, ministarske konferencije u Briselu, nemačke finansijske institucije, čak i u sedište MMF-a u Vašingtonu. Svi postavljaju isto pitanje: Šta se dešava kada zemlja, čak i članica Evropske monetarne unije, bankrotira? Da li Evropa sme to da dopusti?

U svakom slučaju, EU ne može da izbaci Grčku iz evrozone i ostavi je da se sama ispetljava iz krize iako se sumnja da oni nisu bili sasvim čisti kada se pregovaralo o budžetskim pitanjima. To što je MMF najavio specijalnu posetu Grčkoj, još više ukazuje na alarmantnost situacije. MMF ozbiljno sumnja da je decifit Grčke od 12,7 odsto suštinski tačno prikazan, odnosno da je zapravo mnogo veći. Slično misle i nemački zvaničnici i čelnici banaka, koji veruju da je niska ocena o kredibilnosti (BBB+) zemlje zapravo "laskava".

Čini se da će EU uskoro nešto preduzeti, naročito zbog brige za budućnost jedinstvene valute evra, a možda i zbog budućnosti Evrope. Ako EU dopusti da njena zemlja članica bankrotira, uslediće lančana reakcija. Možda Evropa i može da dozvoli da jedna zemlja bankrotira, baš kao što bi SAD mogle da prežive ako pukne Kalifornija. Ali, šta ako ih bude više? Jedinstvena valuta evro bi se urušila, a to je ono o čemu evroskeptici govore od samog početka.

Ako dođe do grčke tragedije, prema mišljenju nemačkih bankara, Evropa ni pod kojim uslovima ne treba da pruži finansijsku pomoć. Inače je Pakt o stabilnosti i razvoju samo bezvredan papir, istorijski dokument bez ikakvog značaja za budućnost EU. Ako je pomoć od međunarodne zajednice ipak potrebna ovoj zemlji, onda neka istupi MMF. Jer, na kraju krajeva, jedna od ključnih uloga ovog fonda jeste pružanje ove vrste pomoći.