Meridijani

Jerusalim

IZOSTALA KRITIKA ULOGE KATOLIČKE CRKVE U HOLOKAUSTU: Papa pred Zidom plača

Kucanje na izraelska vrata

Posetom pape Benedikta XVI egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku, zajedno za izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, naznačene su dve potencijalne strateške alijanse. Sklapanje efektivne alijanse sa Vatikanom i Egiptom veoma je delikatan proces – svaka strana želi od one druge više nego što sama može da pruži. Ali, svaka strana može mnogo toga da dobije čak i ako ne ostvari svoj početni naum. Veština sklapanja savezništva je u tome da svaka strana bude srećna zbog onoga što je dobila i zadovoljna uprkos onome što nije dobila. To je posao koji čeka papu, Mubaraka i Netanjahua.

Strateški cilj koji Izrael želi da postigne u alijansi sa Vatikanom jeste jačanje međunarodne pozicije i suvereniteta Jerusalima, dok je cilj Egipta prevencija iranskih nuklearnih aspiracija.

Za razliku od prethodnika, papa Benedikt obraćao se hrišćanskoj manjinskoj zajednici u islamskim zemljama. Tokom posete MANU papa je govorio o zaštiti iračkih hrišćana koji su na udaru sa svih strana. Budući da je nasledio papu Jovana Pavla II, Benedikt je ponovo pozvao na religijsku toleranciju i slobodu u islamskim zemljama, o čemu je govorio u Regensbergu 2006. godine, kada je citirao vizantijskog srednjovekovnog vladara u kritici islama. Nakon toga, usledio je talas nasilja i ubistava, a papa je kasnije izrazio žaljenje zbog bola koje su njegove izjave nanele islamskom stanovništvu. Ali, nije ih nikada povukao. Štaviše, tokom posete džamiji kralja Huseina u Amanu pre neki dan, Benedikt je indirektno potvrdio poruku iz 2006 – kada govori o "ideološkoj manipulaciji religijom, ponekad zbog političkih ciljeva", "katalizatoru tenzija i podela" i "nasilju u društvu", on zapravo pojačava bazičnu kritiku islama. Papa očigledno uočava kakve opasnosti može džihadski islam da nanese hrišćanstvu, i upravo to dovodi Vatikan, pod njegovim rukovodstvom, u poziciju veće zainteresovanosti za saradnju sa Izraelom, pogotovo po pitanju zaštite svetih hrišćanskih relikvija u Jerusalimu.

Sposobnost Izraela da zagrli Vatikan zbog Jerusalima sputana je zaostavštinom Katoličke crkve, odnosno njenim ponašanjem tokom Holokausta, i manifestom Vatikana o kanonizaciji pape Pija XII. Nijedna vlada u Jerusalimu nema moralno pravo da ignoriše teške optužbe o saradnji pape Pija XII sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Ono što vlada može da uradi jeste da ohrabri istoričare holokausta i Jad Vašema u angažovanju katoličkih eksperata na zajedničkoj studiji koja bi proučila optužbe protiv pape Pija XII. Diskusija između njih vodila se godinama, a ono što bi sada vlada trebalo da uradi jeste da institucionalizuje tu saradnju.

Kerolajn Glik

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu