"Učenici srednjih škola moraju da uplove u neko društvo koje treba da ih dočeka. Koje društvo? Vidimo nasilja koja se dešavaju… Prošli smo kroz sedam godina nebrige ili nedostatka brige za mlade, nije postojala institucija koja se njima bavila. To ne može da prođe bez posledica, i promene zahtevaju puno vremena. Potrebno je stavljanje politike za mlade na dnevni red. Do sada, ako se mladi i pojave u vestima, na primer u dnevniku, u prvom minutu o njima će se govoriti samo ako su počinioci ili žrtve kriminalnih dela. To stvara sliku da su mladi problem, a nisu, već su resurs. Ako je vest pozitivna, pojaviće se u 20. minutu dnevnika ili na kraju. Jednostavno, mladi nisu tretirani kao posebna grupa. Važno je da pitanje mladih stavimo na dnevni red političara, medija, ali i društva u celini", kaže u intervjuu za "Vreme" ministarka za omladinu i sport.

"VREME": Na sajtu ZamisliŽivot.org, koji su pokrenuli Ministarstvo omladine i mreža nevladinih organizacija, postavili ste mladima pitanje da li očekuju da će strategija samo deklarativno promeniti njihov položaj ili će ga suštinski izmeniti. Šta su odgovorili?

SNEŽANA SAMARDŽIĆ–MARKOVIĆ: Postavili smo pitanje jer u Srbiji ima različitih strategija, ali mnoge se ne primenjuju. Postavili smo ga onima kojih se strategija tiče. Želeli smo da strategija bude vlasništvo pre svega mladih, ali i drugih ministarstava i organizacija koje su učestvovale u njenoj izradi. To je garancija da će biti implementirana. Drugo, preuzimam svaku moralnu, ljudsku i političku odgovornost za to što smo strategiju izradili u veoma kratkom roku, za manje od deset meseci, iako se one obično prave dve godine. To smo uradili jer je ova zemlja previše vremena protraćila i ne možemo sebi da priuštimo da još čekamo. Postojala je skepsa da će brzina izrade umanjiti kvalitet, međutim, napravili smo izuzetno kvalitetan dokument. Žurili smo pre svega zbog administrativne logike: ako aklamacijom do marta usvojimo strategiju i u aprilu je usvoji Vlada, akcioni plan možemo da napravimo do septembra, da bi u novembru on ušao u predstavu budžeta drugih ministarstava, da bi u decembru parlament to izglasao…

Pored Ministarstva za omladinu i sport, u izradi je učestvovalo još 13 ministarstava. Kako ste uspeli da ih animirate?

Ko može da bude ravnodušan prema mladima? Strategija za mlade je i strategija razvoja Srbije i tu niko takođe ne može da bude nezainteresovan. Ministarstva su aktivno učestvovala u tehničkom delu pripreme, ne kažem da smo se svi slagali, ali smo sarađivali.

Uskoro je na redu priprema akcionog plana?

U strategiji smo imali dijagnozu stanja i želje, a treći deo su mere koje ćemo razraditi u akcionom planu, i to će raditi Ministarstvo omladine i sporta, ali i sva ona ministarstva koja će učestvovati u implementaciji. Ovaj akcioni plan, za razliku od ostalih, biće budžetiran, jer je važno da znamo koliko će sve to da košta. Očekujemo izvor finansiranja iz Vlade kao i do sada, i iz IPA fondova (Instrument za pretpristupnu pomoć Evropske unije). Treći izvor su donatori i biznis sektor. Oni koji žele da posluju odgovorno, moraju da se bave mladima, i veoma sam zadovoljna odzivom. Oni žele da zaposle mlade, u svoju i njihovu korist.

Za potrebe pripreme Nacionalne strategije za mlade obavljena su obimna istraživanja. Koji vam je od svih podataka o mladima bio najveće iznenađenje?

Bilo je nekoliko stvari koje su me iznenadile, i možda one govore o mladima, a možda i o predrasudama koje kao društvo imamo. Iznenadilo me je da su kao sopstveni problem naveli neinformisanost. S jedne strane, oni ne gledaju vesti i nisu informisani, ali očigledno postoji i vakuum, nema programa ili listova za mlade sa kvalitetnim informacijma i informacija koje ih najviše zanimaju. To govori i o medijskoj slici. Drugo, mislila sam da su slobodniji, naročito devojke, međutim, istraživanje pokazuje da su relativno konzervativni. Ta činjenica mi je veoma draga jer smo imali drugačiju percepciju. Mnogo se zdravije ponašaju, traže duge veze pre nego što uđu u seksualne odnose, u principu, svi tragaju za ljubavlju.