Kraj prošle godine bio je i kraj iluzija Mlađana Dinkića da će promeniti Miloševićev sistem. Sav njegov entuzijazam uložen u obračun s prljavim nasleđem u bankama počeo je da se topi u dodiru s korumpiranim tužiocima i sudijama. Oni koje je pre dve i po godine sa saveznicima iz DOS-a oduvao sa političke scene spremali su se da mu sude, a indolentna javnost smatrala ga je političkim egzibicionistom željnim medijske slave. Ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i obračun države sa organizovanim kriminalom bili su novi vetar u guvernerova jedra. Poslednjeg dana marta Narodna banka Srbije obnovila je sve krivične prijave protiv pojedinaca i banaka za koje je u kontroli utvrdila da su poslovali po Miloševićevim receptima.

"VREME": Logičan nastavak obračuna s organizovanim kriminalom je borba protiv kriminala u privredi. Ali, zašto su sve krivične prijave koje ste vi kao guverner Narodne banke Jugoslavije podnosili protiv nekih ljudi iz finansijskog sektora ostajale u fiokama nadležnih državnih organa?

MLAĐAN DINKIĆ: Tu ima, da tako kažem, više linija odgovornosti. Ono što je bilo rak rana naše države u prethodnih 15 godina jeste trougao policija–tužilaštvo–pravosuđe i teško je bilo utvrditi ko je tu najviše kriv zato što se ne gone oni koji su činili krivična dela.

Sad smo svedoci da je ovaj deo policije koji radi na terenu pokazao neverovatnu, skoro fascinantnu efikasnost protiv organizovanog kriminala, što znači da nam ne nedostaju dobri operativci. To je ono što je narod čekao, dakle ne obračun samo s nekim nevažnim pojedincima iz kriminogene sfere, nego se zaista zaseklo dosta duboko od vrha do dna, uključujući veoma poželjno čišćenje organizovanog kriminala u malim gradovima.

S druge strane, došlo je do smene u vrhu Tužilaštva. Što se tiče zamenika državnog tužioca Milana Sarajlića, javnosti je poznat onaj njegov tekst u "Nedeljnom telegrafu" kojim je optuživao ministra Đelića da samo pravi paradu i da nema nikakvih krivičnih dela u onome što govori.

Ono što javnost, međutim, ne zna jeste podatak da je tužilac Sarajlić vodio slučaj pljačke Prve preduzetničke banke, koji do dan-danas nije rešen. Da samo podsetim, iz trezora te banke izneseno je u jednom nedefinisanom periodu 12 miliona maraka i prema podacima koje poseduje Narodna banka Srbije, ali koji nisu dokazi za sud, jedan deo tog novca išao je za finansiranje Jedinice za specijalne operacije tj. "crvene beretke". Meni je tek posle hapšenja Sarajlića postalo veoma indikativno da je upravo on kao tužilac dobio da vodi taj predmet. Naravno, Narodna banka Srbije nije nadležna u tom delu slučaja, mi smo samo kontrolisali poslovanje ove banke, tada je bio promenjen menadžment i uvedena administracija Narodne banke. Novi menadžment odmah je prodao poslovnu zgradu i tako spasao Banku koja sada veoma dobro posluje.

Ali, 12 miliona maraka i dalje nedostaje. Istraga, koju je vodila policija, oko nestanka tog novca počela je da tapka u mestu onog časa kada se utvrdilo da su u slučaj umešani i neki ljudi iz Državne bezbednosti. I od tada se ništa nije pomerilo, a dva inspektora koja su radila na ovom slučaju su skinuta i napustila su policiju. Zamislite, na početku istrage ovo delo kvalifikovano je kao pronevera, a zatim je prekvalifikovano kao zloupotreba ovlašćenja u privredi, što povlači manju zakonsku kaznu. Umešanost nekih ljudi iz DB-a otvorila je sumnju da je ukradeni novac otišao na finansiranje "crvenih beretki". Novac se iznosio u inostranstvo i jedan deo para je stavljan na račune of šor firmi sa Maršalskih ostrva.

Pošto je tužilac Sarajlić promenjen, očekujem da će novi zamenik tužioca nastaviti istragu jer je to jedna od najvećih zloupotreba u privredi za koju još ne znamo kada se desila, pre ili posle 5. oktobra 2000. godine. Moja je pretpostavka da 12 miliona maraka nije uzeto odjednom, nego da je novac iz trezora korišćen kontinuirano i da je na kraju samo konstatovana pljačka.

Da li je to jedini slučaj?

Narodna banka Jugoslavije podnela je čitav niz krivičnih prijava protiv ljudi vezanih za bankarsko poslovanje. Po pravilu, do sada nismo dobili nijedan odgovor od Tužilaštva. Zapravo, dobili smo dva odgovora u kojima se neubedljivim argumentima odbacuju naše prijave.

Pošto se radi o veoma važnom poslu, mi smo pre neki dan ponovo podneli krivične prijave protiv svih koji su činili nezakonite radnje a otkrila ih naša kontrola posle oktobarskih promena 2000. godine. Dakle, 31. marta podneli smo vršiocu dužnosti republičkog javnog tužioca Đorđu Ostojiću krivične prijave protiv nekoliko lica u slučaju Astra banke za sve nepravilnosti koje smo pronašli u kontroli poslovanja, inače poznate javnosti kao i razlozi zbog kojih smo tu banku zatvorili. Zatim, obnovili smo krivičnu prijavu protiv Branka Crnogorca, direktora bivše BC banke, zbog sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanja podataka poslovanja prikazujući da Banka na računu ima oko 12 miliona maraka, a naša kontrola je pronašla 3 marke i 46 pfeniga. To je istorijski slučaj prevare koji će ući u sve udžbenike. Obnovili smo i treći slučaj, krivičnu prijavu protiv Miodraga Zečevića, bivšeg direktora Banke za međunarodnu ekonomsku saradnju, za dva krivična dela. Obnovljena je krivična prijava i protiv Zlatana Peručića, bivšeg direktora Beobanke, Miloša Milosavljevića, bivšeg direktora Jugobanke, i Ljubisava Bačanina, bivšeg direktora Centrobanke. I naravno, ponovo smo podneli krivičnu prijavu protiv Dafine Milanović kao neposrednog izvršioca prevare sa piramidalnom bankom, ali i protiv saučesnika kao što su Nebojša Maljković (u to vreme potpredsednik republičke vlade), funkcionera NBJ Gavrila Đedovića, Ljubomira Perišića i Božidara Gazivode (u to vreme savezni ministar finansija). U slučaju Dafiment banke umešani su i ljudi koji su usmeravali njen rad, Nikola Stanić, Milutin Mrkonjić, Dragomir Tomić, Radomir Jakovljević… i mi smo sve materijale koji govore o njihovoj umešanosti dostavili policiji. Nije mi poznato da je policija protiv ovih ljudi podnela krivične prijave, a ja smatram da su oni bili više od saučesnika. U istražnom postupku, koji će uslediti po isporučivanju Dafine Milanović našim vlastima, treba utvrditi ko je izmislio piramidalne banke u Srbiji. Sve spomenute ljude ja ne optužujem, ali mislim da bi istraga morala da utvrdi da li su oni krivi ili ne za saučesništvo u velikoj prevari i pljački naroda. Mene posebno zanima, a verujem i mnoge građane, ko je smislio i organizovao "piramidu".

Sve ovo važi i za slučaj Jezdimira Vasiljevića, odnosno za Jugoskandik.

I naravno, ne mogu da ne spomenem kardinalno neprimereno ponašanje Saveznog suda u slučaju zatvaranja nekih banaka zbog kriminalnog poslovanja. Pojedine sudije tog suda nisu se mešale u zakonitost naših odluka o zatvaranju pojedinih banaka, već u celishodnost naših odluka. Znači, bili su preuzeli osnovnu funkciju centralne banke da kontroliše rad bankarskog sistema i izdaje dozvole za rad. Čak je u jednom slučaju Savezni sud naložio da vratimo dozvolu za rad Astra banci. Dakle, nisu poništili naše rešenje što je uloga suda, nego su tražili da vratimo dozvolu. Naravno, mi to nismo učinili i ponovili smo rešenje o likvidaciji Astra banke. Nema moderne zemlje u svetu u kojoj sud donosi rešenje o osnivanju banaka ili vraćanju dozvola za rad. To je jugoslovenski savezni sud učinio nekoliko meseci pre nego što je rasformiran.

Ali, svi detalji iz ovih slučajeva već su odavno predočeni javnosti?

Jeste, i kažem da smo sada obnovili sve krivične prijave, računajući da će se u novim okolnostima "provetrenog" pravosuđa i tužilaštva ti slučajevi konačno rešiti. Ja sam jedan od onih koga su, u poslednje dve godine, ućutkivali takozvani čistunci u srpskoj eliti. Zamerali su mi da neopravdano prozivam sudove i tužilaštvo. Moram priznati da sam, posle velikog entuzijazma koje smo moji ljudi i ja imali od 5. oktobra 2000. godine, video da mi postajemo žrtve. Doživeli smo u jednom periodu užasno anatemisanje od televizije Bogoljuba Karića pošto smo otkrili neke detalje poslovanja njegove Astra banke i zatvorili je. Izgubio sam nadu da je moguće bilo šta promeniti kad sam video da Tužilaštvo ne odgovara na naše krivične prijave. I počeli smo da se zatvaramo u sebe kad smo shvatili da nadležni pravosudni organi ne koriste naše podatke u borbi protiv onih koji čine krivična dela, nego da ih koriste u borbi protiv nas. Taj trenutak bio je krajem prošle godine, učinilo mi se da smo ostali usamljeni, da institucije ne funkcionišu i tada sam se veoma razočarao u instituciju pravne države.

U jednom od nedavnih saopštenja republičke vlade rečeno je da su udruženi kriminalci, pojedini pripadnici Bezbednosno–informativne agencije, neki političari iz bivše vlasti i antihaške "patriote" imali razrađen plan da posvađaju političare iz vladajuće koalicije, kako bi preuzeli vlast. Ta grupacija je sada u zatvoru, a svađe traju. U jednu od njih uključeni ste i vi, više kao predmet a manje kao akter?

Umesto da nas tragična iskustva iz veoma bliske prošlosti politički opamete, početkom ove nedelje bili smo svedoci šokantne izjave srpskog premijera Zorana Živkovića kako lažni guverner navodno štampa lažni novac. Posle jedne takve izjave šta se može reći. Prvo, da to nisu istinite činjenice i da Narodna banka Srbije posluje na zakonom zasnovan način. To su pravna fakta i oko toga ne bi trebalo da bude polemike. Ali, u celom slučaju mnogo je značajniji politički efekat. Umesto da se u velikoj misiji izgradnje moderne Srbije i njenom uvođenju u Evropsku uniju ujedine sve demokratske snage koje u osnovi slično misle, ponovo se, izgleda, među njih baca fiktivno seme razdora. Biće to prilika, ako je pružimo, da ponovo neki, ovog puta možda finansijski, tajkuni izađu iz senke. Oni sada trljaju ruke zbog naše nove svađe i čekaju svoju priliku da u iracionalnoj zavađenosti reformskih snaga isplivaju na površinu i nesmetano počnu da zarađuju velik novac pljačkajući Srbiju i njene građane.

Kako je ceo scenario mogao da "prođe" u javnosti u protekle dve godine?

Evo vam primer. Pošto je donesena zakonska odluka da se zatvori, recimo Astra banka, imali smo dva meseca dnevne kampanje na BK televiziji protiv guvernera i na to nije reagovao nijedan državni organ, nijedna ozbiljna politička stranka niti novinarsko udruženje. Kad su videli da nema reakcije na tako nešto i da se politički haos nastavlja, mnogima iz starog režima to je dalo hrabrost da svoju finansijsku moć upotrebe za korumpiranje sudova.

U takvim okolnostima nisu se snašli ni ljudi u pravosuđu koji su pošteni, ali ih je vreme "pregazilo" i nisu mogli da shvate šta se dešava u društvu. Nažalost, tu moram da ubrojim i gospođu Leposavu Karamarković koja je pošten i dobar stručnjak, ali ona nije shvatila da institucije bez novih ljudi ne mogu biti nove institucije. Mi smo imali situaciju da je deo političke i intelektualne elite verovao da je sa starim ljudima moguće napraviti nove institucije bez lustracije i radikalnih rezova. To je bilo pogubno.

Prva stvar koju smo uradili u Narodnoj banci u prva četiri meseca posle petooktobarskih promena jeste to da smo promenili sve rukovodeće ljude za koje smo sumnjali da su korumpirani ili nesposobni. I to se pokazalo kao lekovito sredstvo, a trebalo je to isto uraditi u kompletnom državnom aparatu, policiji, pravosuđu, u tužilaštvu.

Sam sebi sam izgledao kao Kalimero u trenutku kad sam izlazio da govorim protiv nepravde koju nam je učinilo pravosuđe poništavanjem rešenja o likvidaciji banaka ili zbog ćutanja o otkrivenim računima Miloševićevih saradnika u inostranim bankama. I zaključio sam da ću ispasti smešan, da mi niko neće verovati, kao što niko nije verovao Vuku Draškoviću kada je govorio ko je organizovao zločin na Ibarskoj magistrali i atentat u Budvi. Pre dve nedelje gospodinu Vuku Draškoviću lično sam se izvinio što nisam verovao da je sve bilo tako organizovano. Da smo mu ranije verovali, mislim da bi se mnogi drugačije ponašali. Isto tako imao sam utisak da meni niko ne veruje i da preterujem, mnogi su me nazivali egzibicionistom koji želi da skrene pažnju na sebe.

Upravo u sferi pod nadležnošću Narodne banke Srbije, u finansijskoj oblasti, postoji mnogo moćnih ljudi koji su i dalje aktivni a "nasleđeni" su iz Miloševićevog režima?

Jasno sam video u protekle dve i po godine kako nas u kontroli poslovnih banaka guše jaki finansijski lobiji koji su išli u sve veću spregu s politikom. Video sam kako nadire tajkunizacija u Srbiju, a sve moje reakcije amortizovalo je korumpirano pravosuđe. Sada, dok traje obračun države s organizovanim kriminalom, ti finansijski lobiji su se primirili, ćute i kao posle 5. oktobra 2000. godine gledaju šta će se dogoditi pokušavajući iza scene da pridobiju nove političke zaštitnike.

Očekuje li se s te strane nov udar na institucije?

Mislim da tih lobija sada nema koliko ih je bilo posle 5. oktobra 2000. Neki su shvatili da se vreme promenilo i uspešno su se adaptirali na nove uslove, a neki bogami još nisu i misle, posle izjave premijera Živkovića, da njihovo vreme ponovo dolazi. Siguran sam da su se pritajili i da čekaju svoju priliku. Sve će zavisiti od nas samih. Dok sam guverner mogu da garantujem da centralna banka nikad neće biti prepreka da se ti kriminalni finansijski lobiji unište.

Da li ste čuli za primedbe iz određenih krugova da je guverner postao smetnja i da ga treba promeniti?

Kad zatvarate banke koje kriminalno posluju, ne stvarate prijatelje. Ali, nisam samo ja tu važan, to je celo rukovodstvo Narodne banke Srbije koje je jedinstveno da ne dozvolimo kriminalno ponašanje u bankarskom sektoru. Sigurno je da bi ti krugovi želeli da vide na mestu guvernera neku "fleksibilniju" ličnost. Naravno da oni lobiraju kod političkih stranaka da se promeni sadašnji guverner. Jedno je sigurno, kad god smo dobijali zahteve za čudne dokapitalizacije ili osnivanje novih banaka, nismo dozvolili niti da prljav novac uđe u zemlji niti da investitori sumnjivog rejtinga kupe neku banku. Jesmo veoma konzervativni i to baš zato što smo zatekli stanje gde nije bilo poverenja u banke i štednju, a sada imamo skoro milijardu dolara štednje i to teško stečeno poverenje nećemo da prokockamo.

Nadam se da su se ljudima iz stranaka koji kreiraju političku scenu zemlje ipak, posle svega, malo otvorile oči. Jer, kratkovida je politika koristiti kriminalni lobi da se oslobodite političkog protivnika i ojačate svoju moć. Ako bi Vladu ili guvernera centralne banke postavljala trojica finansijski moćnih ljudi, a ne građani na izborima i poslanici u parlamentu, onda bi Srbija postala tajkunizirana država.

Rekli ste da je Astra banka odlukom Narodne banke ugašena. Kako onda komentarišete njeno pripajanje Komercijalnoj banci?

Ne pripaja se. To je na pogrešne načine interpretirano u javnosti. Koliko sam shvatio, postojala je samo ideja Komercijalne banke da pripoji Astra banku u procesu stečaja, znači bankrotiranu banku. Problem je, međutim, što raznoraznom pravnom rašomonijadom još nije otvoren stečaj nad Astra bankom. Istina, Trgovinski sud otvorio je stečaj nad tom bankom u oktobru/novembru 2001. kad je banka i zatvorena. I kad je trebalo da bude održano prvo ročište, Savezni sud je poništio rešenje NBJ o gašenju. Onda je sve počelo iz početka, mi smo ponovili rešenje o stečaju, opet je Trgovinski sud otvorio stečaj i ponovo je Savezni sud poništio odluku. To znači da nijedan poverilac ništa nije dobio od svojih potraživanja. Na kraju je Savezni sud donosio sve gore i gore odluke kršeći svoje ingerencije, a ljudi iz Narodne banke viđali su po kafanama kako zajedno ispijaju piće sudije Saveznog suda, advokati Astra banke i sudije iz Trgovinskog suda. Bio sam ubeđen da tu ima mnogo više od običnih presuda, ali, naravno, za to su potrebni i čvrsti dokazi. I onda je na kraju Trgovinski sud u Beogradu doneo neverovatnu odluku – da se stanje u Astra banci zamrzava. Niti je u stečaju niti je banka živa do konačnih presuda. Razmišljali smo da podnesemo krivičnu prijavu protiv predsednika Trgovinskog suda, ali to se sve dešavalo krajem prošle godine, u periodu kad mi se činilo da živim u sistemu u kome državne institucije rade protiv zakona. Jedina odbrana na koju smo mogli da računamo mi iz Narodne banke bilo je javno mnjenje.

I šta se na kraju dogodilo sa Astra bankom i Komercijalnom bankom?

Karić je kupio deo akcija Komercijalne banke za 600 miliona dinara. Na taj način stekao je manje od 15 odsto vlasništva te banke i ne podleže kontroli niti odobrenju Narodne banke. Mi ipak sada ispitujemo način na koji su kupljene te akcije, s obzirom na to da je neposredno pre te kupovine Komercijalna banka odobrila kredit Mobtelu od, verovali ili ne, 600 miliona dinara a zatim i još jednoj Karićevoj firmi, Astra Simit, kredit od 400 miliona dinara. Po Zakonu o bankama strogo je zabranjeno da se iz kredita vrši dokapitalizacija. Tako da ako se nađu dokazi da su akcije Komercijalne banke kupljene iz kredita same te banke, ta dokapitalizacija biće poništena. U toku je kontrola kod Komercijalne banke vezana za ovu transakciju.

Te fiktivne dokapitalizacije su, inače, bile rak rana našeg bankarskog sistema u Miloševićevo vreme – da jedna banka odobri kredit nekom pravnom licu, a onda to pravno lice prebaci nekom trećem novac i to treće lice kupi akcije banke. Ne znamo da li se kod Karićeve kupovine akcija Komercijalne banke radi o tom slučaju, ali proverava se.

Slučaj Astra banke nije jedini sukob Narodne banke i Trgovinskog suda?

Da, to se desilo još jednom kad je davana saglasnost za izbor direktora Poštanske štedionice. Moram da priznam, meni je žao što smo se u tom slučaju pokojni premijer Đinđić i ja sukobili, a da to nije imalo veze sa Đinđićem. Vrlo brzo sam tada prestao da govorim o tom slučaju kad sam shvatio da Đinđić uopšte nije bio kriv za taj slučaj, već je reagovao onako kako su mu neki od njegovih ljudi to predstavili. Ono što je u odnosima između Đinđića i mene bilo loše u poslednjih godinu dana, sada priznajem, jeste to što nismo imali direktnu komunikaciju, nego su mu neki ljudi prenosili šta ja navodno mislim o njemu, a to uopšte nije odgovaralo istini. Pravljen je konflikt između nas dvojice, a mi nismo imali različite poglede na reforme, toga sam postao svestan u poslednjih mesec dana. I žao mi je što svoju kritiku nisam usmerio na te ljude koji su mu punili glavu nekim stvarima.

Kako ste se kao jedan od "izvođača" petooktobarskih promena osećali poslednjih godinu dana, gledajući kako oni koje ste porazili počinju da vam sude?

Bio sam očajan. Očajan što se stalo sa istragom u vezi s onim parama koje su ljudi iz bivšeg režima izneli u inostranstvo, što su me svi smatrali ludim kad sam o tome pričao. Prestao sam to da ispitujem da na kraju ne bih ispao ludak. Glavna stvar koja nam se desila i iz koje treba izvući pouku jeste političko nejedinstvo unutar vladajuće koalicije koje su iskoristili kriminalci, ali i mnogi finansijski mešetari. Politička razjedinjenost bila je osnovni faktor za odsustvo odlučne akcije. Sada imamo novu vladu i ona brzo i veoma efikasno čisti organizovani kriminal. Videćemo kako će ići procesuiranje, nema razloga za sumnju da i to neće biti efikasno. Ono što smatram veoma važnim jeste to da je sada trenutak za totalnu renesansu. Ako uspostavimo pravnu državu i imamo policiju koje se plaše oni koji krše zakone, imamo šansu da stvorimo stabilne uslove i za mnogo brže ekonomske reforme. Nisam zadovoljan dosadašnjim tempom naših ekonomskih reformi. Nama je potreban takozvani herojski rast u narednom periodu da bismo ušli u Evropsku uniju zajedno s Hrvatskom, a ne da čekamo 2020. godinu. To je moguće ukoliko se, umesto političkih sukoba, sada napravi nacionalni konsenzus. Ako to nije moguće iz raznoraznih razloga, onda je bolje raspisati prevremene parlamentarne izbore i omogućiti taj konsenzus posle izbora nego se posle nekoliko meseci vratiti u situaciju koja je dovela do ubistva premijera Đinđića.

Da li borba protiv privrednog kriminala počinje donošenjem Zakona o finansiranju političkih partija?

To je važan zakon, slažem se potpuno s tom tezom.