"U noći 23. maja 2000. maskirani batinaši pretukli su grupu studenata i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Brutalnost je nastavljena i na zamračenom platou ispred fakulteta, naočigled roditelja i nekih prolaznika. Nadležni državni istražni i pravosudni organi tada su bili nemi, a i danas ćute o ovom vandalskom događaju. Ko su bili batinaši, a ko njihovi nalogodavci?"

Ovaj apel Suda časti Udruženja univerzitetskih profesora i istraživača (UPI) kojim se zahteva da se odgovorni kazne i udalje iz nastave i sa Univerziteta upućen je nadležnima pre ravno godinu dana. U apelu su poimence prozvani ondašnji potpredsednici vlade Vojislav Šešelj, Milovan Bojić i Ratko Marković, ministar obrazovanja Jevrem Janjić, ministar za nauku Branislav Ivković, oktroisani rektor Jagoš Purić, prorektor Predrag Đorđević, dekani Vlada Teodosić i Aleksandar Keković, ali i bivša profesorka Geografskog fakulteta i njen Komitet univerzitetske levice (KUL).

Odgovora do današnjeg dana nema. Nisu se oglasili ni Ministarstvo obrazovanja ni Univerzitet u Beogradu.

Neki su se nadali da će se donošenjem novog zakona o univerzitetu, konkretno člana 141 koji predviđa "blagu lustraciju", konačno na Univerzitetu podstaći rasprava, da će odgovarati za svoja dela ovi osvedočeni uništitelji autonomije, ali i drugi dekani i njihovi pomoćnici, članovi upravnih odbora koji su na Univerzitet dovodili parapolicijske odrede da bezdušno mlate pobunjene studente i maltretiraju profesore. Verovalo se da će pojedinci krivično odgovarati za zloupotrebu položaja, finansijske malverzcije, progon neistomišljenika, kolega i studenta, dovođenje "svojih ljudi"…

Međutim, posle zakonom predviđenog roka od dva meseca može se zaključiti da se Univerzitet još nalazi u stanju entropije i da nije imao snage čak ni za blagu lustraciju predviđenu članom 141: kako drugačije objasniti da Udruženje univerzitetskih profesora i istraživača na pitanje šta je urađeno nije dobilo odgovor od većine fakulteta?

Članovi UPI-ja mogli su samo da referišu: Branislav Ivković je "prošao" na svom fakultetu, potvrđen je nedavno njegov izbor za redovnog profesora, iako je odmah posle oktobarskih promena na Građevinskom fakultetu utvrđeno da je, između ostalog, bilo krupnih finansijskih pronevera, pa je protiv Ivkovića podneta i krivična prijava. Tada je na Nastavničkom veću izglasano (90:10) da Ivković ne drži više nastavu. Međutim, kako se mesecima čekalo na donošenje novog zakona o univerzitetu, promenio se i sastav Nastavničkog veća; Branislav Ivković prolazi na tajnom glasanju i ostaje u zvanju redovnog profesora!? "Bane može da se smeje!", komentar je jednog od onih profesora koji su godinama pokušavali da odbrane ugled i autonomiju Univerziteta. Novom rukovodstvu Građevinskog fakulteta sada neki prigovaraju što je vratilo "automobil koji je Bane dobio od Bracike Kertesa", jer bi dobro došao osiromašenom fakultetu!?

Slučaj Baneta Ivkovića nije usamljen: i na mnogim drugim fakultetima

ljudi protiv kojih je pokrenut krivični postupak, pa i oni koje bi makar iz razloga mentalne higijene trebalo ukloniti sa rukovodećih funkcija uspešno se rehabilituju, pretrčavaju iz JUL-a i SPS-a u stranku koja doživljava bum, polako se vraćaju na pozicije i ponovo "organizuju" Univerzitet.

PRONEVERE, PRONEVERE: Sa govornice u Skupštini Srbije čulo se da je po okončanju prethodnog režima Beogradski univerzitet ostao s dugovima od oko 130 miliona maraka. Detaljne analize ovog duga nije bilo ni tada ni kasnije. Pojedinačni slučajevi ukazuju da su rukovodstva na nekim fakultetima u Miloševićevo vreme radila šta su htela: ogromne pronevere su otkrivene na Elektrotehničkom, Građevinskom, Šumarskom, Fakultetu za fizičku hemiju gde je, na primer, finansijska policija podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg dekana Dragana Markovića. Slična je situacija i na Elektrotehničkom fakultetu: ETF inače vodi i sudski spor protiv bivšeg dekana Vlade Teodosića – zato što je 180.000 maraka potrošio za obezbeđenje, specijalne "gorile" koji su održavali "red" na fakultetu, razne lance i okove kojima je fakultet poslednjih godina bio omeđen. O zbrci i stanju duha na Univerzitetu svedoči i slučaj Teodosić: protiv ozloglašenog dekana ETF vodi sudski spor, ali ga je prilikom odlaska u penziju nagradio; čovek za koga govore da je upropastio ETF dobio je dukat na dar!

Da li će odgovarati i bivši rektor Jagoš Purić za brojne finansijske malverazacije, za samovoljno osnivanje Centra za nauku i tehnološki razvoj, za samovoljno dodeljivanje stana sebi lično, za milionske sume koje su završile u privatnim džepovima? Da li će javno morati da položi račune i bivši dekan Filološkog Radmilo Marojević, koji je za svog mandata pokazao nezapamćenu osionost i brutalnost: profesore je šikanirao, a protiv buntovnih studenata angažovao profesionalne batinaše? Da li će o zbivanjima na svojim fakultetima u "godinama raspleta" progovoriti na Šumarskom, Veterini, Biologiji, Arhitekturi, Pravnom, Geografskom gde Mirjana Marković godinama ne drži nastavu?

Od nekih krivičnih gonjenja se odustalo, jer su predmeti – zastareli.

MEDICINSKI – IZUZETAK: Medicinski fakultet u Beogradu jedan je od retkih koji je imao snage da preispita brojna naimenovanja i unapređenja u periodu od 1998. do oktobra 2000. Medicinski je dugo godina nosio hipoteku da njim rukovode sive eminencije Miloševićevog režima, prvenstveno bivši ministar zdravlja Milovan Bojić, vrlo agilni član JUL-a.

Na Medicinskom su brojne komisije mesecima preispitivale promociju 60 nastavnika koji su izabrani u viša zvanja u periodu 1998–2000. Izborno veće je tajnim glasanjem osporilo zvanje za 33 nastavnika među kojima su i Milovan Bojić, koji je vraćen u zvanje vanrednog profesora, ali i njegova supruga Draga, koja je iz zvanja docenta opet vraćena u status asistenta. Bez najviše titule ostao je i Momčilo Babić, bivši direktor "Bežanijske kose" i predsednik Saveta BU-a. Doktori su na ovoj višečasovnoj sednici saslušali izveštaj komisije za svaki pojedinačni slučaj. Čulo se i ko je bio u komisiji za ona vanredna, a sada osporena unapređenja.

Ovom "blagom lustracijom" većina prisutnih bila je zadovoljna. Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Slobodan Apostolski kaže u izjavi za "Vreme" da su profesori svoju obavezu shvatili vrlo ozbiljno i da su ovo preispitivanje uradili akademski temeljno i demokratski. Medicinski je spasao dušu, čulo se posle Veća. I obraz, dodajmo.