Po zvaničnim rezultatima pri prebrojanih 99,86 odsto glasova Siriza je vodila sa 36,34 odsto glasova, što donosi 149 poslaničkih mesta, dva manje od apsolutne većine. (Zvanični rezultati na sajtu Grčkog ministarstva unutrašnjih poslova ) Dosadašnji premijer Samaras čestitao je Sirizi pobedu.

Evro je pao na 1,11 dolar nakon što je SIRIZA pobedila – a to je najniži nivo u poslednjih 11 godina.

Pristalice Sirize su izašle na atinske ulice. U slavlju, sudeći po zastavama učestvuju i levičari iz Španije, Portugala, Nemačke (V: Die Linke )…

BBC izveštava da bi rezultat mogao da odjekne kao šok u zemljama Evropske Unije i da predstavlja ohrabrenje za druge levičarske partije.

Američki list The Naton, na primer, pod naslovom Can Podemos Win in Spain? skreće pažnju na špansku levičarsku partiju Podemos, koja je osnovana pre samo godinu dana i, u maju, zapanjila politički establišment Španije, osvojivši pet mesta u Evropskom parlamentu (1,25 miliona glasova, skoro 8 odsto).

U mnogim aspektima, stranka-čije ime u prevodu znači "Možemo" je španski brata ili sestra grčke partije SIRIZA. Podemos još uvek razvija platformu – to je širok skup ekonomsko-podsticajnih mera suprotan evropskoj opsednutosti štednjom kao jedinim izlazom iz ekonomske krize na kontinentu. Između ostalog, Podemos predlaže restrukturiranje nacionalnog duga, a "deprivatizaciju" osnovnih usluga kao što su zdravstvo i energija, i oblik univerzalnog osnovnog prihoda koji bi obezbedio oživljavanje anemične ekonomije Španije sa milionima nezaposlenih (zvanično skoro 24 odsto), u koje spada 54 odsto onih od 18 do 25 godina. Stranka takođe želi da reformiše ustav Španije, kojim je cementirana demokratsku tranziciju Španije u kasnim 1970-ih kao kompromis između Frankovog režima i opozicije.

Neposredno nakon što je pobedila na opštim izborima u Grčkoj SIRIZA je u nedelju formirala koaliciju sa desničarskom strankom "Nezavisni Grci" koja će imati sigurnu većinu u novom parlamentu Grčke.

"Nezavisni Grci" pretenduju na mesta ministara inostranih dela, odbrane, a takođe ministradruštvenog poretka i zaštite građana (koji u Grčkoj ima nadležnost nad policijom, vatrogasnom službom, i službom državne bezbednosti).

Aleksis Cipras je obećao da će ponovo pregovarati o spašavanju Grčke,, zapravo o promeni uslova otplate kredita od 240b milijardi evra (268 milijardi dolara), i o kraju Grčkih "poniženja i boli".

Nekoliko evropskih političara ga je upozorio da poštuje ugovorene finansijske uslove.

( BBC
)

Politika koju je Evropa nametnula Grčkoj jednostavno nije funkcionisala. Isto vredi za Španiju i za druge zemlje. Grčka je napravila nekoliko grešaka, ali Evropa je napravila još veće greške. Lekovi koji su im davali bili su otrovni. Doveli su do većih dugova i slabije privrede. Ako Grčka izađe iz evrozone, mislim da će joj biti bolje nego sad. Trebaće da prođe period prilagođavanja, ali privreda će im rasti. Kada to vide Španija i Portugalija, i oni će shvatiti da postoji alternative – zaključio je nobelovac Džosef Štiglic. (Nobel winner: Germany’s the problem, not Greece, CNBC, 26. januara)

Aleksis Cipras je rođen 28. jula 1974. godine – ključne za političke promene u Grčkoj jer je tada srušena vojna diktatura koja je progonila levičare i komuniste, koji su bili izbačeni iz igre. Samo jednom, daleke 1958, stranka EDA (Ujedinjena demokratska levica) bila je osvojila 24,89 posto glasova, ali to nije bilo dovoljno da osvoji vlast.
Neformalan je, nikad ne nosi kravatu, a u konzervativnoj Grčkoj s jakim uticajem Crkve deklariše se kao ateista i protivnik crkvenih privilegija- Živi u vanbračnoj zajednici iz kojoj je rođeno i dvoje dece. Po profesiji je inženjer.

U političkoj delatnosti je počeo kao komunistički omladinac do lidera partije koja je osnovana 2000. godine. U poslednje vreme je aktivno učio engleski i uspostavljao kontakte s evropskim političarima, nekad i suprotstavljajući im se. Nekoliko godina je proveo u parlamentu, ali politički protivnici mu zameraju da je neiskusan, naročito u finansijskim i pravnim poslovima, i da će biti inferioran za pregovaračkim stolom s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske centralne banke.
Lider socijalista PASOK-a Evangelos Venizelos je Aleksisa Ciprasa zbog njegovih magičnih ideja pravednosti, planova za izlazak zemlje iz krize i boljitka nazivao "grčkim Harijem Poterom".

Bivši premijer Adonis Samaras je pokušavao da uve grčku javnost da ne dopusti na Cipras dođe na vlast, da "ne dopusti haos koji će nastati ako pobedi Cipras" jer će, po njegovom mišljenju, politika levih radikala zemlju lišiti svih izvora finansiranja i dovesti je do finansijskog kraha, do sukoba s celom Evropom. Socijalistički PASOK je takoreći potonuo (4,7 odsto glasova), a i dosadašnji premijer Adonis Samaras je na ovim izborima doživeo politički poraz.

Priznajući poraz u izbornoj noći on je kazao da mu je "savest čista" jer je Nova demokratija upozoravala na najgore, uspela da povrati kredibilitet zemlje i postavi temelje za povratak privrednog rasta.

"Danas, predajem zemlju bez deficita, koja se na pravi način oporavlja od krize, koja je članica Evropske unije i zone evra. Nadam se da će naredna vlada sačuvati ta dostignuća", poručio je Samaras.

Ruska agencija RIA Novosti javlja da je Aleksis Cipras prvi novu premijer u istoriji Grčke koji je položio građansku, a ne religioznu zakletvu.

Dve izlazne ankete pokazuju da na grčkim izborima 25. januara vodi levičarska stranka SIRIZA. Prema rezultatima izlazne ankete pet glavnih TV stanica (Mega, Alfa, Ant 1, NERIT i Zvezda) SIRIZA vodi čak sa 39,5 odsto glasova, 12,5 procentnih poena prednosti nad najbližom strankom Novom demokratijom premijera Antonisa Samarasa (27 odsto) i ima šanse da sama formira vladu. Po drugoj anketi SIRIZA vodi sa 35,5 odsto, a iz nje je Nova demokratija sa 27 odsto, a za treće mesto se bore ultradesna «Zlatna zora» s 6 odsto. Nekada vladajući PASOK, 6 odsto preživljava krizu. Komunistička partija Grčke s — 5 odsto ima šansu da uđe u parlament

SIRIZA je osvojila znatno više nego što su najavljivale ankete pre izbora.

(O o izbornim anketama više u izveštaju grčkog listaKatimerini

• ΝΔ: 23% – 27%
• ΣΥΡΙΖΑ: 35,5% – 39,5%
• ΠΑΣΟΚ: 4,2%-5,2%
• Χρυσή Αυγή: 6,4% – 8%
• Ποτάμι: 6,4% – 8%
• Κ.Κ.Ε.: 4,7% – 5,7%
• ΑΝ.ΕΛ.: 3,5% – 4,5%
• ΚΙΔΗΣΟ: 2,% – 3,2%
• ΔΗΜΑΡ: 0,3% – 0,7%)

(… grčkog listaImerisia

• ΣΥΡΙΖΑ 35,5-39,0% (26,89% | 71 έδρες)
• ΝΔ 23,0-27,0% (29,66% | 129 έδρες)
• Χρυσή Αυγή 6,4- 8,0% ( 6,92% | 18 έδρες)
• Το Ποτάμι 6,4- 8,0% ( -,–% | — —–)*
• ΚΚΕ 4,7- 5,7% ( 4,50% | 12 έδρες)
• ΠΑΣΟΚ 4,2- 5,2% (12,28% | 33 έδρες)
• ΑNΕΛ 3,5- 4,5% ( 7,51% | 20 έδρες)
• Κίνημα Δημοκρατών Σοσιαλιστών 2,2- 3,2% ( -,–% | — —–)*
• Πράσινοι/ΔΗΜΑΡ 0,3- 0,7% ( 6,25% | 17 έδρες)**
• ΛA.Ο.Σ. 0,6- 1,6% ( 2,90% | 00 έδρες)
• Λοιπά 3,6- 6,2%)

Evropska centralna banka nakon 11. februara neće prihvatati grčke obveznice kao osiguranje za zajmove, čime je na grčku centralnu banku prebacila teret finansiranja grčkih banaka što znači da će grčka centralna banka morati sama da obezbedi desetine milijarda evra hitnih zajmova, a da grčke državne obveznice i obveznice banaka za koje garantuje Atina više neće biti prihvaćane kao kolateral u zamenu za ECB-ove zajmove tim bankama. Grčke banke dovedene su ovom odlukom u tešku poziciju. Dve grčke banke već su počele da koriste hitne zajmove grčke centralne banke zbog povećanog povlačenja štednih depozita nakon izborne pobede radikalno leve Sirize.

Međutim, savet guvernera ECB-a zadržao je mehanizam po kojem grčke banke mogu da dobiju hitna sredstva finansiranja u okviru plana nazvanog ELA (Emergency Liquidity Assistance).

Predsednik nemačke centralne banke Bundesbank, Jens Vidman, izrazio je nadu da će biti primenjeni vrlo strogi kriterijumi pri odobravanju zajmova po mehanizmu ELA.

(European Central Bank 4 February 2015 – Eligibility of Greek bonds used as collateral in Eurosystem monetary policy operations
)
(European Central Bank toughens its stance on Greece, BBC 5. februara )

Cena fjučersa na desetogodišnje nemačke obveznice

Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, 29. decembar 2014 – 09. januar 2015, Narodna banka sSrbije

U toku izveštajnog perioda evro je nastavio da slabi u odnosu na dolar. Zabeležio je pad od 2,83 odsto i dostigao najnižu vrednost za poslednjih devet godina. Znatno brži privredni rast u SAD u odnosu na zonu evra i očekivanja različitih monetarnih politika FED-a i ECB-a bili su najvažniji razlozi za takvo kretanje valutnog para.

Predsednik ECB-a Mario Dragi izjavio je da je povećan rizik očuvanja stabilnosti cena u zoni evra, kao i da je ECB spremna da reaguje početkom ove godine ako bude bilo neophodno, što je povećalo verovatnoću pokretanja programa kupovine državnih obveznica (QE) početkom godine. U zoni evra u decembru je zabeležena deflacija (-0,2 odsto za poslednju godinu dana, očekivano -0,1 odsto), prvi put od oktobra 2009. godine, dok je u dve najveće članice zone, Nemačkoj i Francuskoj, u novembru zabeležen pad industrijske proizvodnje, što je takođe povećalo pritisak na ECB da reaguje.

S druge strane, očekuje se normalizacija monetarne politike SAD, odnosno rast referentne kamatne stope sredinom ove godine, jer privreda SAD nastavlja oporavak, što je konstatovano i u izveštaju s decembarskog sastanka FED-a. Ipak, navodi se da članovi FED-a smatraju da slab globalni privredni rast može usporiti privredni rast u SAD u narednom periodu i da će zbog toga FED biti strpljiv, odnosno da neće podići kamatne stope u narednih nekoliko sastanak.

Prinosi državnih obveznica SAD znatno su smanjeni tokom izveštajnog perioda. Prinosi desetogodišnjih instrumenata opali su za više od 30 bazičnih poena.

Početkom prve nedelje izveštajnog perioda prinosi obveznica SAD zabeležili su pad, uz relativno mali obim trgovanja usled tražnje investitora za ovim instrumentima pred kraj godine i novogodišnje praznike. Na pad prinosa uticala je i neizvesnost oko političke situacije u Grčkoj. Naime, parlament nije uspeo da izabere predsednika zemlje, zbog čega su i raspisani parlamentarni izbori. Sva ta dešavanja povećala su neizvesnost u pogledu ostanka Grčke u zoni evra.
Indeks poverenja potrošača u SAD u decembru je iznosio 92,6, što je iznad vrednosti za prethodni mesec (91,0), usled poboljšanja ekonomske situacije i stanja na tržištu rada. Krajem nedelje prinosi su zabeležili dalji pad. Pad je usledio posle objavljivanja podataka o proizvodnoj aktivnosti u SAD, koja je u decembru usporila više nego što se očekivalo. ISM indeks proizvodnog sektora u SAD imao je vrednost od 55,5 (očekivano 57,5), u odnosu na 58,7 iz prethodnog meseca.

Padu prinosa doprinela je i najava predsednika ECB-a Dragija da će ECB preduzeti dalje mere u pravcu monetarne stimulacije.

Početkom druge nedelje izveštajnog perioda prinosi su nastavili da se smanjuju zbog nastavka političke napetosti u Grčkoj i daljeg smanjenja cene nafte. Prinosi desetogodišnjih obveznica SAD pali su ispod 2%, dok su prinosi tridesetogodišnjih obveznica zabeležili najniži nivo od avgusta 2012. godine.

Spekulacije da će ECB uskoro pokrenuti program kupovine državnih obveznica u zoni evra takođe su povećale tražnju za državnim obveznicama SAD. ISM indeks neproizvodnog sektora u SAD za decembar iznosio je 56,2 (očekivano 58,0), što je najniža vrednost za poslednjih šest meseci. Sredinom druge nedelje pad prinosa dugoročnih državnih obveznica je zaustavljen. Tome su doprineli objavljeni izveštaji s decembarskog sastanka FED-a, u kojima se navodi da će FED biti strpljiv, odnosno da neće podići kamatne stope u narednih nekoliko sastanaka. Iako je konstatovan dalji oporavak privrede SAD, članovi FED-a smatraju da slab globalni privredni rast može u narednom periodu usporiti privredni rast u SAD. Krajem nedelje, po objavljivanju podataka s tržišta rada, prinosi su nastavili da padaju. Broj otvorenih radnih mesta van sektora poljoprivrede u SAD u decembru je iznosio 252 hiljade, ili za 12 hiljada više nego što se očekivalo. Podatak za prethodni mesec revidiran je naviše za preko 30 hiljada. Stopa nezaposlenosti smanjena je na 5,6 odsto (očekivano 5,7 odsto), što je najniži nivo za poslednjih šest i po godina. Ipak, u decembru su smanjene zarade za 0,2 odsto, nakon rasta od 0,4% u prethodnom mesecu, dok rast za poslednju godinu dana iznosi 1,7 odsto (očekivano 2,2 odsto).

Ovi podaci ukazuju na dalji napredak na tržištu rada u SAD, ali će izostanak rasta zarada, uz dalji pad cena nafte, smanjiti inflatorne pritiske, ali i može uticati na FED da odloži povećanje referentne kamatne stope.

( Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, 29. decembar 2014 – 09. januar 2015, Narodna banka Srbije )

Izvor: Greece elections: Who are Syriza and what effect will their new government have on Europe?Independetn 26. 01.

Izvor: Greece elections: Who are Syriza and what effect will their new government have on Europe, Independetn 26. 01.

Jorgios Statakis, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Krit,je novi ministar ekonomije, a ministar spoljnih poslova je Nikos Kotzias, pofesor evropskih studija na Univerzitetu Pirej je novi ministar spoljnih poslova.

BBC javlja da će u Ciprasovoj vladi ministar finansija biti Janis Varofakis (1961), član koalicije radikalne levice SIRIZA, koji ima dvostruko, grčko-australijsko državljanstvo i koji je poznat kao oštar kritičar uslova koji su Grčkoj nametnuti 2010.

On će imati tešku ulogu da pregovara o 240 milijardi evra grčkog duga poveriocima u EU i MMF-u.

Sajt openeurope.org.uk (Meet the new Greek government) citira reči Varofakisa u intervjuu španskom listu El mundo (‘Si Grecia no crece, un Gobierno de Syriza no pagará la deuda, Ako Grčka ne bude rasla, vlada Sirize neće platiti dug):

«Dugujemo našim evropskim partneri 280bn€. Fino: mi ćemo izdati nove obveznice na ovaj iznos, sa potpuno istim planom otplate o kome smo se dogovorili – ali vezane sa nominalnim, a ne realnim rastom BDP-a. MMF i ECB tvrde da će naš nominalni BDP porasti za 7% godišnje u narednih 20 godina. Ako to bude slučaj, mi ćemo vratiti novac koji su nam pozajmljuju. Ali ako nominalni BDP raste između 5% i 7%, mi ćemo vratiti trećinu novca koji smo počeli da vraćamo. A ako raste za manje od 5%, nećemo ništa vratiti te godine. U 2038, ove obveznice će isteći. Mi ćemo otplatiti ono što možemo, što ne možemo otplaćivati, nećemo. Radi se o tome da je otplata dugova uslovljena napretkom u realnoj ekonomiji.»

Izveštaji sugerišu da će prva mera nove vlade biti zakon da se podigne minimalnu zaradu za 751 evro mesečno, a zatim olakšavanja izmirenja poreskih dugovanja…

BBC pozivajući se na savetničku (think tank) organizaciju Open Europe, iznosi procenu da Grčka duguje ukupno 323 milijarde evra – 60 odsto te sume evrozoni, 10 odsto MMF, 6 odsto Evropskoj centralnoj banci, 3 odsto grčkim bankama, 1 odsto stranim bankama, 1 odsto Narodnoj banci Grčke, u drugim akcijama 15 odsto, preko drugih zajmova 3 odsto, a za ostala 2 odsto se ne navode poverioci…

Nakon samita evropskih ministara finansija 26. januara, evropski lideri treba u prisustvu Ciprasa da razgovaraju o Grčkoj 12. februara, a već 16 februara sledi drugi sastanak Evrogrupe treba na kome treba da se raspravlja o stanju stvari («stanju igre», "state of play") u Grčkoj, pošto 28. februara ističe dosadašnji sadašnji program zajmova Grčkoj na osnovu evropskog mehanizma stabilnosti (the European Financial Stability Facility). Ostaje još 1,8 milijardi evra kredita koji treba da budu isporučeni Grčkoj, ako ona ispuni uslove koje joj je nametnula evropska «Trojka», a 19. marta sledi sledeći samit EU lidera…

BBC se poziva na ekonomiste koji pretpostavljaju da u prvom kvartalu 2015. Grčka treba da sakupi oko 4,3 milijarde evra pomoći, za šta će morati da moli MMF i zemlje evrozone.

Grčka vlada neće sarađivati sa Evropskom unijom i misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), niti će tražiti produženje programa finansijske pomoći, izjavio je danas grčki ministar finansija, Janis Varufakis posle sastanka sa predsednikom Evrogrupe, Jerunom Dajselblumom 30. januara u Atini.

Desetine hiljada prisalica stranke Podemos marširalio je u subotu 31. januara u Madridu u znak podrške borbu protiv za političku elitu u Šaniji. Mnogi su mahali grčkim i republikanskim zastavama i transparentima na kojima piše "Promena, sada". Podemos je formiran pre samo godinu dana, ali je izazvao veliki šok osvajanjem pet mesta na izborima za Evropski parlamen. Ona je trenutno na vrhu popularnosti po istraživanjima javnog mnjenja (28 odsto podrške) u periodu pre lokalnih, regionalnih i nacionalnih izbora ove godine i Španiji. Na mestu na kome demonstrira Podemos, trg De Sol je kultno mesto u Madridu kad su u pitanju socijalni protesti u Španiji.

Lider Podemosa je Pablo Inglesias, profesor prava i političkih nauka

"