Vrsni znalci ovdašnje političke flore i faune, vazda dobro informisani, tvrde da je najava formiranja tzv. Srpskog bloka, sa svim nedorečenostima i konfuzijama koje je prate, unela nemir u Srpsku naprednu stranku, od vrha pa do mesnih odbora. Korisnici naprednjačkih beneficija plaše se da “prekompozicija” političke scene može ugroziti njihov položaj: uznemireni su i oni koji bi da budu ministri, strahuju i oni koji su razvili raznorazne paradržavne poslove, a nije svejedno ni onima koji su se zaposlili preko stranke, recimo, u javnim preduzećima u kojima primaju platu a ne dolaze na posao. Čak se, navodno, i partijski uposleni noćni čuvari ili čistačice u raznoraznim ustanovama preslišavaju da li su negde politički pogrešili, te ih neće zaprimiti u to nešto “novo veliko” što se stvara. Raspituju se međusobno da li je odozgo neko nekoga zvao, da li se računa na njih, nije im jasno s kim treba da budu dobri, a od koga da se distanciraju, da li treba da budu za Evropsku uniju ili Rusiju, da li da idu na litije ili da se “autuju”.

Shvaćena je ova najava, a tako su i neki visoki funkcioneri stranke izrekli – kao velika čistka. Svevideći predsednik nije zadovoljan kuda stvari idu i plaši se da će brod sa 700.000 članova posade, putnika i slepih putnika proći kao “Titanik”, pa čak i njega koji hoda po vodi – povući na dno.

Sigurno je da Vučić nije najzadovoljniji rejtingom svoje stranke i da je diskrepanca između njegove utemeljenosti u narodu i popularnosti stranačkih trudbenika – ogromna i sve veća, te da treba pronaći i neka sveža grla koja će vući cezarovsku kočiju. Pokazali su to i prethodni izbori, a sigurno da slično govore i istraživanja javnog mnjenja koja on, navodno, svako jutro srče uz kaficu. Diskrepanca je dakako posledica decenijskog marketinškog truda, realizovanog motornom testerom, sekirom i maljem, da se od njega stvori nedodirljivi kult karakterističan za autoritarna društva: da su za sve eventualne probleme – ako se već ne mogu prozvati spoljni i unutrašnji neprijatelji – krivi “mangupi u stranačkim redovima”.

Prema nekima, cilj stvaranja “Srpskog bloka” je da, po ugledu na Putina i Jedinstvenu Rusiju onomad, Vučić dodatno kapitalizuje svoj kult i oslobodi se nepotrebnog tereta. Jedno je sigurno: ova najava, šta god da se iza nje krije, kazuje da Vučiću ne pada na pamet da se povuče u narednih nekoliko decenija.

KAKO SRBIJA STRAŠNO PATI

Kako je sve počelo? U nekim medijima se stidljivo, filovana iz anonimnih izvora, pojavila vest da se u naprednjačkim krugovima kuva restrukturacija političke scene i stvaranje novog političkog bloka, predvođenog SNS-om, koji će okupiti oko sebe razne političke stranke, organizacije i pojedince, kojima je u srcu Srbija i samo Srbija, uz otklon i od “desnih i od levih ekstremista”. U tom smislu, očitovao se i sam Vučić tvrdeći da je cilj da se oko njega okupi “pristojan svet”. Navodno, ovo je odgovor na novu međunarodnu realnost, novi svet nastao ruskom agresijom na Ukrajinu, te odgovor na “strašne pritiske” kojima je izložena naša zemlja. O tim “jezivim pritiscima” i “užasnim vremenima koja nas čekaju” svakodnevno nas izveštavaju režimski mediji, mada ne preciziraju o čemu se tačno radi. Jasno je da nas pritiska “zli zapad”, ali izgleda da ni Rusi ne miruju. Jasno je da nas predsednik uspešno brani, ali pitanje je do kada će izdržati.

Neki kažu da je ideja o “Srpskom bloku” (premda se još ne zna kako će se to nešto zapravo zvati) već razrađena i da su obavljeni plodonosni razgovori sa mnogima, neki da ni Vučić ne zna tačno o čemu se tu radi, dok treći tvrde da je to tek priča kojom bi mediji i analitičari trebalo da se bave namesto surovom stvarnošću.

Čovek za specijalne naprednjačke operacije Vladimir Đukanović čas u svojim tvitovima tvrdi da je vreme da se prikupljaju dokumenti da se osnuje nova organizacija, poručujući praktično da se SNS pušta niz vodu, da bi potom tvrdio da nema nikakvog govora, ni u ludilu, da je ovo početak kraja vladajuće stranke. Drugi naprednjački funkcioneri ponavljaju da nova organizacija, pokret ili koalicija neće zauzeti mesto njihove stranke, ali se po njihovim izjavama vidi da ni njima baš nije jasno kuda stvari idu.

U emisiji “Hit tvit” premijerka Brnabić će to i priznati, nije obaveštena, ali i dodati da nema sumnje da genijalni um predsednika ima razrađen, precizan i učinkovit plan koji će spasiti Srbiju. Ona taj novi blok doživljava kao superstranku, nadstranku, u kojoj će se valjda odvijati dinamičan politički život bez ekstremista, stranih plaćenika i domaćih izdajnika. Neki su se setili da je svojevremeno, dok se diljem istočne Evrope, pa i u republikama bivše Jugoslavije, uvodio višestranački sistem, u Srbiji promovisana ideja kako bi višestranačje trebalo da bude realizovano u okviru Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda, a da Savez komunista i dalje ostane vodeća partija. Kažu, možda će “Srpski blok” biti zapravo vaskrsenje te ideje.

SVAŠTA SE PRIČA

Uglavnom, svašta se priča. Pojedini ukazuju da je i sam SNS zapravo višestranački sistem i da u njemu funkcionišu mnogobrojne stranke, od Aleksandra Vulina do Rasima Ljajića, Nenada Čanka i Ištvana Pastora, te raznorodne organizacije i pojedinci, od Bokana do korumpiranih “građanista”, odnosno da je ovo samo “proširenje područja borbe”. E sada, čime će se proširiti ova već široka platforma?

Trača se da će biti iznenađenja. Zli jezici vide, recimo, u ovoj grupaciji čak i Đilasovu Stranku slobode i pravde, mada će funkcioneri ove partije reći da je to glupost. Trača se i da je legendarni susret Vučić–Đilas zapravo to imao kao glavnu temu, a ne beogradske izbore, koje ionako niko više ne spominje. Za ovaj tekst nismo dobili izjavu nikoga iz SSP-a jer su oni koji su nadležni na boravku u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će reći da se zalažu za usaglašavanje spoljne politike Srbije sa evropskom. Navodno bi se u “Srpskom bloku” mogla naći i Nova demokratska stranka Srbije. Ali, ponavljamo, sve su to samo spekulacije. Sigurno je, međutim, da bi za neke “prisajedinjenje” bilo političko samoubistvo.

Potom se, opet, kaže da ovaj novi blok treba da bude protivteža rusofiliji i preporođenom srednjovekovlju na političkoj i društvenoj sceni, te da Vučić traga za širokom koalicijom pod čijom kapom će doneti nepopularne odluke, poput uvođenja nekakvih sankcija Rusiji i raznih dogovora i ugovora sa Prištinom, što će degažirati Srbiju svetlosnom brzinom ka EU. Priča je malo čudna: po njoj ispada da se Vučić i ekipa bore protiv monstruma kojeg su sami brižljivo godinama stvarali i sa kojim bi, da žele, mogli i na drugi način izaći na kraj, barem ga malo pripitomiti. Ali očigledno je da ne žele.

Druga varijanta je obrnuta: “Srpski blok” će predstavljati novu sabornost čiji je cilj da se Srbija odupre pritiscima sa zapada, ne uvedu sankcije Rusiji i ama baš ništa ne uradi kada je Kosovo u pitanju. Kao i da nastavi sa ruiniranjem svega što ima veze sa demokratijom i elementarnom pravdom u zemlji. Da, praktično, odustane od evropskog puta, neprikriveno. U pomenutoj emisiji, Ana Brnabić će, zgrožena, utvrditi da u tehničkoj vladi ima ministara koji bi da uvedu sankciji Rusiji, i da za njih – ako smo dobro shvatili – neće biti mesta u “Srpskom bloku”. Nije, naravno, premijerka osoba čije izjave treba uzimati preterano ozbiljno i tumačiti ih, ali je jasno da ovu nije sama smislila.

PREIMENOVANJE KOZA NOSTRE

Predsednik Izvršnog odbora i narodni poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević tvrdi da je razlog za stvaranje novog političkog bloka to što je Vučić ocenio da je Srpska napredna stranka “torpedovana brojnim aferama i da mu predstavlja balast a ne odskočnu dasku za novi mandat”. On u razgovoru za “Vreme” kaže da naprednjaci Vučiću više ne predstavljaju “kamen u cipeli”, već “vodenični kamen koji mu visi oko vrata, preteći da mu samelje rejting i povuče ga na političko dno”. Zbog toga je odlučio da Srbiji podmetne “novo kukavičje jaje” u vidu nekog “nazovi-državotvornog” pokreta.

“To je vrhunac cinizma: neko ko je rastočio državu, neko ko je samleo državne institucije, sada pravi organizaciju koja bi da bude ‘državotvorna’. Ovom političkom prevarom Vučić pokušava da pokret u nastajanju predstavi kao normalan i uravnotežen, koji stoji nasuprot dva ekstremna politička pola, desnog proruskog, okupljenog oko Dveri i Zavetnika, i ekstremno levog, na koji na sve moguće načine, ne birajući sredstva, želi da izmesti Demokratsku stranku, Narodnu stranku, Ne davimo Beograd i Zajedno. Ali, niko normalan i iole politički iskusan ne može Vučića da prihvati kao čoveka koji se suprotstavlja ekstremnim političkim idejama. Reč je o osobi koja je u istoriji političkog života Srbije upamćena kao autor najsramotnijih ratnohuškačkih izjava, tipa – ‘Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana’. Reč je o onome koji se, po sopstvenim rečima, napio od sreće kad je ubijen Zoran Đinđić. Kako neko takav misli da može da bude bude mera pristojnosti i normalnosti u političkom životu Srbije, koji je kontaminirao soptvenim delovanjem?”, pita se Milivojević.

On dodaje da “preimenovanje Srpske napredne stranke” izgleda kao kada bi “Koza nostra” promenila ime, a svi treba da se pretvaraju da u pitanju više nije mafijaška organizacija.

“Ili da, kao inženjer poljoprivrede, upotrebim sledeću metaforu: ako imamo kravu Šarku koja, uprkos najavama da će iz svog vimena davati ne samo sto litara mleka već i med, a suočimo se sa činjenicom da, i pored najskuplje nege i ishrane, ne daje ni pet litara mleka, koga nema ni u prodavnicama, da li će ta krava davati obećanih sto litara mleka ako joj promenimo ime u Belka? Naravno da neće. Biće to isto ono govedo koje je u stanju da iz čiste bahatosti prevrne tu jedva napunjenu kantu mleka i da za to okrivi nekoga drugoga”, kaže Milivojević.

ISTI LJUDI, ISTA POLITIKA, DRUGO PAKOVANJE

Potpredsednik i poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić kaže da najava stvaranja novog pokreta za cilj ima da “još jednom prevari” građane Srbije u pokušaju da povrati poverenje koje gubi posle desetogodišnje vladavine. “Svakako da cilj nije da se suštinski menja dosadašnja politika. Isti ljudi, ista politika, drugo pakovanje”, kaže on za “Vreme”.

Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović smatra da priča o novom političkom bloku za stvarni život nema nikakvog značaja. Po njegovom mišljenju, tu ništa novo ne može da se desi.

“Zašto gorivo u Srbiji košta više nego igde u komšiluku? Zašto je hrana preskupa u zemlji koja može da hrani deset puta više ljudi nego što ih ima u Srbiji danas? Kako nas je to EPS, koji je 2012. godine bio veliki izvoznik struje, posle Strašnog suda sa Grčićem u glavnoj ulozi, doveo do toga da danas ova zemlja ne može da pronađe novac za uvoz električne energije? Ko je za ovo kriv? Ministar spoljnih poslova je potpisao sporazum o saradnji sa Rusima dan ili dva pošto su oni objavili da će baciti atomsku bombu ako Ukrajinci nastave da oslobađaju svoju okupiranu zemlju. Taj sporazum vrlo lako može da dovede do prekida evrointegracija Srbije. Umesto da vlast odgovori na ova pitanja, ona objavljuje da će nekako da promeni agregatno stanje. Sve je to samo nova predstava”, tvrdi Zelenović.

Predsednica vojvođanskog odbora Pokreta slobodnih građana i narodna poslanica Ana Oreg smatra da je stvaranje novog pokreta “pokušaj rebrendiranja” Srpske napredne stranke, jer su prošli izbori pokazali pad rejtinga ove stranke i potrebu da se formira nova politička opcija.

“Koliko sam razumela, oni bi da taj pokret pokupi glasove i levih i desnih, i nacionalista i građanista, i liberala i konzervativaca. To je, međutim, potcenjivanje birača. Verovatno je da će ljudi koji će činiti sastav nove vlade biti i glavni akteri tog novog pokreta. S obzirom da šest meseci čekamo tu famoznu vladu, izdržaćemo još neko vreme da saznamo na koga to tačno Vučić računa da će učestvovati u ‘opstanku i napretku Srbije’. Ali, ja ne mogu da se setim nikoga koga već ne prati neka poveća afera. Mislim da oni takve ljude jednostavno nemaju. To se dešava kada je isključivo bitan kvantitet, a ne kvalitet. Oni jednostavno za deset godina nisu iznedrili iole valjan kadar”, kaže Ana Oreg.

BEZ SARADNJE SA NOVIM BLOKOM

Ana Oreg dodaje da će se tek videti kakve će vrednosti novi pokret promovisati. PSG njemu neće pristupiti nezavisno od toga da li će on biti proevropski ili proruski ili će, što podozreva, pokušati da, kao i SNS, ugodi svima. “Jer, politiku čine ljudi, a one sa kojima bi mi iz PSG-a sarađivali – oni nemaju”, kaže ona.

Miroslav Aleksić takođe odbacuje mogućnost saradnje Narodne stranke sa novim političkim blokom, ukoliko on uopšte bude formiran. “Narodna stranka neće sarađivati sa režimom Aleksandra Vučića koji je za deset godina vladavine razorio državu i njene institucije, ma kako se zvala njegova stranka ili pokret”.

Srđan Milivojević kaže da “sa mafijom nema saradnje”, niti “kompromisa sa zlom”: “Na kom se mostu mogu sresti dobro i zlo, poštenje i izopačena pokvarenost, plemenitost i podlost, a da se ne sukobe? Sarađivati sa zlom znači povinovati mu se, biti konstruktivan kada je zlo u pitanju – znači biti saučesnik. Jedino oko čega Demokratska stranka može sarađivati sa Vučićem je iznalaženje načina da mirno odstupi sa vlasti i prepusti se nadležnosti pravosudnih institucija naše zemlje zbog svega što je učinio”, kaže on.

Zelenović kaže da Zajedno svakako neće učestvovati u “političkim iluzijama”: “Vlast očuvanje svoje moći stavlja ispred bilo kog drugog cilja. Sa ovim na umu treba analizirati sve što rade i nastojati da građani uđu u borbu za one stvari od kojih suštinski zavisi naš zivot”, kaže on i dodaje da stvari suštinski zavise od stanja u poljoprivredi, gde su potrebne subvencije i premije, potom od energetske efikasnosti. Za ove probleme, ističe, njegova stranka ima konkretne predloge. Najvažnije je, međutim, da Srbija ostane na evropskom putu.

“Pozivamo svakog razumnog čoveka u Srbiji da ustane u borbu protiv politike koja kida naše veze sa EU, sa civilizovanim svetom. Pitam vlasti u Srbiji da li će biti uvedene sankcije ruskim vlastima ukoliko ova zemlja baci nuklearnu bombu na Ukrajinu. Srbija treba da sklopi strateški dogovor sa Zapadom i da izađe sa celovitom vizijom normalnog života na zapadnom Balkanu. Tako ćemo se punom snagom uključiti u borbu protiv bezumlja, koje je na putu da uništi civilizaciju”, kaže Zelenović.

MOĆ ANTICIPACIJE

Politički analitičar Dejan Bursać, istraživač u beogradskom Institutu za političke studije, međutim, kaže da mu se, na osnovu dostupnih informacija, čini da Aleksandar Vučić sa svojim saradnicima i savetnicima anticipira moguća spoljna i unutrašnja politička kretanja u Srbiji mnogo dalekosežnije nego ostali akteri na političkoj sceni. Po njegovom mišljenju, Vučić želi da određene probleme predupredi i pozicionira se kao “dominantan akter i u budućnosti”.

“Govorim o mogućnosti da SNS počne da gubi na popularnosti usled nekoliko procesa: to su, pre svega, mogući ustupci i zaokreti u pogledu spoljnopolitičkih pritisaka koje Srbija trpi (u vezi sa otklonom od Rusije u kontekstu rata u Ukrajini; i sa druge strane, u vezi sa dugo očekivanim sporazumom Beograda i Prištine) – koji su se i na izborima 2022. godine pokazali kao potentna tema za gubitak glasova. Tu je i za rejting SNS-a mnogo važnija tema – a to je ekonomija”, tvrdi Bursać.

On ukazuje da postojeći i dolazeći ekonomski problemi, među koje ubraja inflaciju i dostupnost energenata, mogu značajno da utiču na rejting političke opcije koja praktično od 2014. svoj celokupan kredibilitet crpi iz “relativno dobrih rezultata na socioekonomskom planu” i, na tome građenog, “obećanja boljeg života”.

“Uostalom, svaka kampanja SNS u tom periodu je za ključne teme imala zapošljavanje, rast standarda, investicije, ulaganja u infrastrukturu. A glasači su često bili skloni tome da ‘zažmure’ na Vučićeve spoljnopolitičke manevre zarad boljeg života – setite se uostalom Briselskog sporazuma, koji je u praksi možda i najveći ustupak prištinskoj strani od 1999. godine naovamo, a koji Vučića nije koštao rejtinga. Postavlja se, dakle, pitanje kako će glasači reagovati na neki novi Brisel ili na zaokret u pogledu Rusije u situaciji kada obećanje boljeg života više nije izvesno. Sigurno će ih iritirati i SNS i njihovi funkcioneri, i pojedine afere će dobiti mnogo više odjeka u tako frustriranom javnom mnjenju. Vučić, verujem, sve to dobro predviđa i zato želi da formira novi pokret ili stranku baziranu na sopstvenoj ličnoj popularnosti, koja bi pokupila eventualne nezadovoljne glasače naprednjaka pre nego što se oni raspu u neke druge stranke”, kaže Bursać.

Pravna ekspertkinja Vesna Rakić Vodinelić, aktivistkinja Skupštine slobodne Srbije, navodi da se sada, usled nedostatka bitnih parametara, može samo nagađati kakvu će ulogu i karakter imati politički blok u nastajanju.

“Bojim se da to nije jasno ni samom inicijatoru, a prema dosadašnjem iskustvu neispunjenih obećanja, nije izvesno da će blok uopšte biti formiran. Ako bude, verujem da će počivati na neskrivenoj težnji Aleksandra Vučića da u budućnosti očuva svoju dominantnu političku poziciju, s obzirom na to da mu je ovo drugi i, prema Ustavu, poslednji predsednički mandat. Takođe, nije izvesno da bi taj blok značio kraj SNS. I predsednik i ta stranka vični su balansiranju na više stolica”, kaže ona.

KO ĆE BITI U NOVOM BLOKU AKO GA BUDE?

Na pitanje ko bi mogao da bude u novom bloku, Vesna Rakić Vodinelić podseća da je nedavno bilo “neprijatnih gestova ne tako logične saradnje” Vučića i nekih opozicionih stranačkih prvaka: “Zbog toga se scenario da neko iz građanske opozicije postane deo bloka ne može isključiti. Međutim, ako se vratimo bitnim problemima Srbije, a verujem da su to devastacija institucija i nekažnjeno visoka korupcija koja ruinira ekonomske osnove svakodnevnog života, eventualna saradnja demokratskih i levo orijentisanih stranaka sa ovim blokom značiće odustajanje i od demokratije i od levih ideja”, kaže ona.

Bursać, takođe, kaže da postoji premalo informacija da bi se na osnovu njih moglo proceniti kako će se novi blok profilisati i ko će sve biti u njemu.

“Ipak, verujem da će nominalno zauzimati istu poziciju populističkog desnog centra kao i SNS, bez nekog čvrstog ideološkog utemeljenja. Moguće da će pokret u početku biti čvršće nacionalno orijentisan, posebno ako ‘stara’ SNS u međuvremenu potpiše nešto što bi moglo da se protumači kao sporazum sa Prištinom – kako bi se privukli glasači, ali verujem da će u tom slučaju Vučić imati motiv da traži ubrzan put evrointegracija od Zapada i samim tim će pokret u svojoj suštini biti pro-EU, mada možda ne glasno pred glasačima. To su, naravno, samo spekulacije, jer je cela stvar i dalje obavijena velom misterije i glasina”, zaključuje Bursać.

Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira NED. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED a.