Linija fronta je stabilna. Obe strane pokušavaju da učine nešto tamo gde misle da su u povoljnijoj situaciji, ali sa limitiranim rezultatima. Neke akcije provaljene su pre pokreta i ukrajinske mehanizovane kolone naletele su na minska polja i artiljerijske baraže.

Ukrajincima je nestalo daha, a kod Rusa za sada nisu vidljivi rezultati mobilizacije u pogledu razvoja manevarskih grupacija koje bi bile sposobne za napadna dejstva. Vrlo zanimljive su živahne aktivnosti privatnog vojnog preduzeća “Vagner”, koje na velikom komadu fronta, na liniji Seversk–Soldar–Bahmut (Artemovsk), zatim na pravcu prema Kramatorsku radi na gradnji odbrambene linije. Pravi se mreža rovova, protivtenkovskih prepreka, postavljaju se mine.

Ukrajinci su se razmahali u diverzantskim akcijama, svaki dan stižu vesti o eksplozijama – jedan dan u Hersonu, zatim na železničkoj pruzi u Brjanskoj oblasti. Posredno, o intenzitetu tog tajnog fronta sazna se poneki detalj kroz izveštaje ruskih službi o presecanju nekih od kanala za organizaciju diverzija. Na primer, “uhvaćen je ukrajinski diverzant sa lakim prenosnim raketnim sistemom PVO Igla”. Formalan povod za poziv svim stanovnicima Hersona da odu iz stanova u dubinu teritorija stalna je pretnja od diverzantskih akcija i artiljerijskih dejstava. Rusi cene da postoji rizik da će ukrajinska vojska minirati brane i potopiti teren koji pokušavaju da zauzmu.

STARO ORUŽJE ZA NOVE VOJNIKE

Za front se pripremaju novi ruski bataljoni koji su na borbenoj obuci. Slike iz centara pokazuju da za mnogo jedinica imaju samo davno zastarelo naoružanje iz doba Hruščova i Brežnjeva. Navodno, 800 tenkova T-62 iz strategijskih rezervi sada je na brzom remontu i dobiće nešto novih uređaja i sistem aktivne zaštite Kontakta-1, zastareo za savremene standarde, ali daj šta daš. Mobilisani u artiljeriju dobili su haubice D-20 152 mm iz 50-ih godina prošlog veka, malo novija protivtenkovska oruđa T-12 kalibra 100 mm. Viđene su na putu na front velike količine protivavionskih oruđa S-60 kalibra 57 mm, uvedenih u naoružanje 1950. godine. Navodno, poslednji su korišćeni u Avganistanu 80-ih prošlog veka za zaštitu aerodroma Kunduz od pešadije, a sada su iznikli iz nekih skladišta, prebojeni i poslati na front. Biće od koristi za borbu protiv zemaljskih ciljeva, jer moćna je granata 57 mm. Pre rata, pripremani su projekti za nova vozila i modernizaciju starih baš sa automatom S-60, ali ništa od tih sredstava ratne tehnike nije uvedeno u naoružanje ruske vojske. Kada se vojnicima podele čelični sovjetski šlemovi, čini se kao da su se vratili kroz vreme bar pedeset godina unazad.

Potvrđene su tvrdnje stranih stručnih posmatrača da će kroz dugi rat Rusi imati veliki problem kako da izrade dovoljne količine nove municije, jer naručene su iranske balističke rakete kratkog dometa. Posle dronova, sada se nabavlja novo ključno sredstvo i to sistemi koji, ironično, vode poreklo od starih sovjetskih raketnih sistema. Preko Severne Koreje su svojevremeno Iranci pribavili dokumentaciju za rakete za sistem Luna-M, sovjetsko sredstvo iz Hladnog rata uvedeno u naoružanje 1964. godine.

Sedamdesetih godina te rakete niske preciznosti, ali dometa 70 km, prodate su desetinama država i jedan od korisnika bila je JNA. U garnizonu Banja Luka bila je 389. artiljerijska raketna brigada, u kojoj su imali 12 lansirnih oruđa. Četiri vozila su sada u Nišu u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi, ali prepravljena su u višecevne lansere raketa sa po četiri lansirne cevi za Orkane kalibra 262 mm.

Vratimo se na Iran: tamo su reverzibilno projektovali rakate za Lunu-M, s vremenom su usavršili projekat i već desetak godina proizvode se pod oznakom Fateh-110, u varijanti sa dometom od 300 km. Nastavili su i dalje i došli do rakete Zolfagar dometa 700 km. Navodno je i ta raketa na listi za izvoz u Rusiju.

Sada čekamo potvrdu da su iranske rakete na ukrajinskom ratištu, i ako se to obistini, biće to zaista snažan signal da ruska odbrambena industrija ne može da prati ratne potrebe sa kritičnim borbenim sistemima. Izuzetni su Iskanderi, ruske rakete dometa 500 i više km, ali količine potrebne za svakodnevne borbe su velike. Vidi se to i iz činjenice da je pritisak na ukrajinsku ključnu infrastrukturu masovnim dejstvima od 10. oktobra potrajao nekoliko dana, za toliko se imalo raketa, a nešto mora da se sačuva za svaki slučaj i nastavak rata.

POKLONI ZA UKRAJINU

Na onoj drugoj strani fronta, Ukrajincima stiže tehnika iz donacija, od borbenih vozila pešadije BMP-1A1 Ost iz Grčke do savremenih ili relativno savremenih raketnih sistema PVO koji su obećani za zaštitu gradova od ruskih raketa i dronova.

Potpuno nov nemački sistem IRIS-T imao je premijeru u borbi 19. oktobra, kada je navodno oborio krstareću raketu H-101 lansiranu sa ruskog strategijskog bombardera na Kijev. Tvrde ukrajinski izvori da je oboreno pet raketa i da je efikasnost sistema 90 odsto. Sada hitno traže još raketa za popunu lansirnih oruđa koja su razmeštena oko Kijeva i Odese, kao prioritetnih objekata PVO-a. Nemci su donirali četiri radarska sistema TRML-4D, savremenih sistema koji treba da budu deo ukrajinske odbrane od krstarećih raketa. Radar može istovremeno da otkrije i prati do 1500 ciljeva na daljinama do 60 km za rakete i 150 km za avione na visini 30 km.

Očekuje se da će Ukrajina od Francuza dobiti nekoliko baterija raketnog sistema PVO Krotal NG kratkog dometa, koji će primarno da se koristi za zaštitu od dronova. Zona uništenja po daljini je do 10 km i visini 6 km. Čeka se na dve baterije od po devet lansirnih uređaja sistema NASAMS. Jedna takva jedinica može istovremeno da tuče po 54 krstareće rakete.

Sada se, kao na našim svadbama, čeka šta će biti sledeći poklon. Nema u NATO-u mnogo sredstava PVO, jer pod američkim uticajem doktrina se oslanja na ofanzivna PVO dejstva, na uništavanje protivničke avijacije u njihovim bazama i letu. Iskustva iz rata u Ukrajini pokretač su brzog rada na proizvodnji sistema koji su do sada nabavljani u malim količinama, reklo bi se na kašičicu.

Posle IRIS-T, nastaviće se testovi najnovijeg naoružanja u realnim borbenim uslovima. Iz Nemačke na front odlazi samohotka HX3 10×10 kalibra 152 mm, koja je visokoautomatizovano oruđe sa samo dva člana posade i brzinom paljbe od osam projektila u minuti. To je početna brzina koja nije kontinuirana, i ukrajinski artiljerci su već to uvideli, kada su iz nemačkih samohotki Pancer haubica 2000 pokušali da gađaju sa preko 100 granata u jednom danu. Sve ima svoj limit, pa i nemački čelik (izuzmimo Golf 2 od tog stava).

OBUKA U EU

Jedno od težišta podrške ukrajinskoj vojsci ostaće obuka, i EU pokreće misiju za obuku (EU Training Mission). Pod takvim nazivom ranije su vođene misije po Africi, a sada se u Poljskoj priprema veliki pogon za obuku, sa planom da se krene u novembru i za početak da radi dve godine. Planira se obuka gotovo 15 hiljada vojnika, od toga 12 hiljada ide na osnovnu vojnu obuku, koja će osim individualnog kursa obuhvatiti rad taktičkih jedinica i treba da se završi “integracijom bataljona”. To se u praksi pokazalo kao koristan pristup, jer su formirane stabilne robusne jedinice koje preživljavaju teška iskušenja na frontu.

Zatim se sa 2800 pripadnika ukrajinskih oružanih snaga planira namenska preobuka za nova sredstva ratne tehnike iz vojne pomoći. Nova misija je potvrda da postoji volja EU da podrži Ukrajince, nezavisno od ranije već pokrenutih mehanizama podrške kroz NATO. Naravno, Mađari neće učestvovati u EUTM, kao što do sada nisu prihvatili da na bilo koji način pomognu rat protiv Rusije, koju Orbanova vlast vidi kao prijateljsku zemlju kojoj ne treba otežavati rat. Zvaničan stav Mađarske je da podrška u obuci može samo da dovede do eskalacije konflikta. Britanci će ostati podešeni na svojoj “frekvenciji”, jer oni nisu u EU, i zato se nastavlja njihova misija Interfleks za obuku ukrajinskih mobilisanih građana.

Poslednji dani oktobra i početak novembra biće vreme odmeravanja snaga između NATO-a i Rusije u direktnim pretnjama šta ko može u vazdušnom prostoru. Ruska avijacija je na poluostrvo Kola privremeno dislocirala eskadrilu strategijskih bombardera od sedam Tu-160 i četiri Tu-95MS, koji će tamo biti da priprete udarom krstarećim raketama po dubini severnog skandinavskog krila NATO-a, računajući tu novajlije u savezu, Finsku i Švedsku. NATO vežba sa nekih 60 borbenih aviona iznad Severnog mora. Biće tu bliskih susreta i rizika od incidenata, kao što je slučaj od pre mesec dana, kada je iznad Crnog mora sa ruskog lovca Su-27 poletela samoaktivirana raketa dok je leteo u blizini britanskog aviona za elektronsko izviđanje.