Kina: Put do vrha vlasti
LIDER TEHNOLOŠKI RAZVIJENE KINE: Si Đinping
foto: ap photo via chinatopix
Kako se kalio Si Đinping
Kina svoje lidere veoma pažljivo, svestrano i dugo priprema za državničke poslove koji ih očekuju. Kao potpredsednik republike, Si Đinping je posetio oko šezdeset država pre nego što je postao predsednik Kine
Prve godine života Si Đinping je proveo u Džungnanhaju, koji je zabranjeni deo Zabranjenog grada. Nekada je to bio carski vrt, sa dva velika jezera i desetinama prekrasnih pagoda za odmor imperatorske porodice. Onda se tu uselilo najviše rukovodstvo zemlje. Komunistički raj na zemlji. Otac Si Đinpinga bio je pripadnik te revolucionarne generacije, njegova životna staza protezala se od Maove revolucije do Dengovih reformi.
U Džungnanhaju Si je proveo rano detinjstvo. Lepše mesto u siromašnom Pekingu nije moglo da se nađe. Tu su živele porodice najviših rukovodilaca, bili su braća po revolucionarnoj krvi. Godinama su zajedno ratovali i jeli sa zajedničkog kazana, a sada su mogli konačno da odahnu. Čuveni general Liju Bočeng taj osećaj je sažeo vrlo kratko: “Došlo je vreme da jedemo meso. Dosta smo glodali kosti”.
Revolucionari su potražili neku od carskih odaja za svoju porodicu. Tako su se, gotovo neosetno, pojavile pukotine među starim drugovima. Mladost revolucije je prošla. U Kini je počela serija političkih kampanja u kojima je Mao vodio glavnu reč i sprovodio veliku čistku svih kadrova. Sijev otac upućen je na prevaspitavanje kroz fizički rad, a rehabilitovan tek šesnaest godina kasnije, kada se Deng vratio na vlast.
Si Đinpingu se život promenio. Srednje škole nisu radile, univerziteti su bili zatvoreni. Si je poslat u jedno selo u provinciji Šansi 1969. godine, kada je imao nepunih 16 godina. Deca koju su slali u sela da “žive, rade i uče” od siromašnih seljaka ispraćana su iz Pekinga i velikih gradova pesmom i plesom.
MAČ SE OŠTRI O TVRDO KAMENJE
Ukupno je 17 miliona kineskih učenika poslato u sela, a svaki je pred put dobio malu crvenu knjižicu sa citatima Mao Cedunga. Naoružan Maovom knjižicom i tekstovima iz partijske štampe, Si Đinping se obreo među nepismenim seljacima, koji su živeli i spavali svi u jednoj prostoriji, hranili se iz jedne velike činije i gledali kako da prežive.
Kasnije je sâm objasnio da je za sedam godina na selu naučio dve bitne stvari: prvo, da shvati realnost oko sebe i drugo, da stekne samopouzdanje u vlastite snage. Kako je naveo, mač se oštri na tvrdo kamenje, a čovek postaje snažniji kroz težak rad.
Tu je primljen u Komunističku partiju, posle više molbi, jer su ga odbijali kao sina “revizioniste i desničara”. Ali, bio je uporan, navodno je tek posle sedme molbe primljen u partiju.
Si Đinping se posle sedam godina na selu vratio u Peking. Imao je 22 godine kada se pojavio pred vratima Univerziteta Ćinhua. Tada su još važila Maova uputstva da “ne treba mnogo čitati, jer ako mnogo čitate, postaćete knjiški moljci, dogmatičari i revizionisti”. Pitanje je koliko je mogao da nauči o hemijskom inženjeringu, predmetu svog studiranja.
Dok je kopao zemlju i nosio teške džakove na selu, u zemlji su se dogodile značajne stvari. Kinu je posetio američki predsednik Nikson, Kina je primljena u Ujedinjene nacije, postala je stalni član Saveta bezbednosti, vlada u Pekingu je u svetu prihvaćena kao jedini legitimni predstavnik kineskog naroda. Ali, spoljnopolitičke promene nisu se odrazile na unutrašnju politiku Kine.
LIČNI SEKRETAR MINISTRA ODBRANE
Između 1979. i 1982. godine, Si Đinping je radio kao lični sekretar ministra odbrane Geng Bjaoa. Za taj novi odgovorni posao može da zahvali ljudima koje je Deng rehabilitovao. Si je mnogo naučio od svog pedeset godina starijeg šefa Geng Bjaoa, koji mu je dao najbolji savet u pravo vreme: da svoju perspektivu ne traži u Armiji, već da krene u provinciju, jer tamo se bije odlučujuća bitka za budućnost Kine. Pre nego što je ponovo otišao na selo, Si se razveo od prve žene Ke Lingling. To je bila mladalačka ljubav koja nije dugo trajala.
Naredne tri godine proveo je u siromašnom Džengdingu, kada ga je svemoćna kadrovska komisija prebacila na novu dužnost. Imenovan je za izvršnog zamenika gradonačelnika Sjamena, grada u jugoistočnoj provinciji Fuđen. To je bio brz i prilično neočekivani skok u političkoj karijeri. Partijska kadrovska komisija, koja postoji na različitim nivoima vlasti, raspoređuje svoj kadar poput figura na šahovskoj tabli. Vodi se računa da perspektivni rukovodioci prođu kroz različite sredine, da osete njihove probleme, jer Kina je ogromna zemlja sa velikim razlikama.
U trenutku kada je Si preuzimao vlast u Sjamenu, grad je već pet godina imao status slobodne ekonomske zone čiji je cilj bio privlačenje stranih investicija, koje su ulagane pre svega u proizvodnju namenjenu izvozu.
Sve to je za Si Đinpinga bilo nešto novo. On je u provinciju Fuđen došao iz “žute Kine”, i sada se našao u “plavoj Kini”, koja je ne samo po geografskom položaju i klimi sasvim različita. Prva je uvek bila konzervativnija, sklona nasleđenim navikama, a druga otvorenija i sa više kontakata prema svetu. U jednoj takvoj slobodnoj zoni, samo mnogo većoj, Šendženu, na jugu Kine u provinciji Guangdung, radio je Sijev otac.
Sjamen će i u ličnom životu Si Đinpinga predstavljati veliku prekretnicu. Tu se upoznao i oženio sa Peng Lijan, u septembru 1987. godine. Peng je bila poznata pevačica narodnog melosa, bila je solista u orkestru kineske Narodne armije. Bila je u narodu mnogo poznatija od Si Đinpinga.
Nevidljiva kadrovska ruka povukla je tada novi potez: umesto bogatog Sjamena, Si je upućen u jedno od najsiromašnijih područja provincije, u grad Ningde. To je značilo da se ponovo vratio na težak teren političkog i privrednog rada, međutim, bilo je to ipak napredovanje u karijeri. Sada je bio partijski sekretar oblasnog nivoa, rukovodio je velikim područjem i brinuo o osnovnim potrebama ljudi. Bilo je to 1988. godine i u Pekingu su se događale ozbiljne stvari, od kojih je Si bio udaljen. Sve je kulminiralo događajima na Tjenanmenu 1989. godine. Ali, Si je bio daleko od toga.
POLITIČKO ČISTILIŠTE U PROVINCIJAMA
Biti provincijski lider u Kini jedan je od najtežih i najnezahvalnijih poslova. To je političko čistilište za mnoge kadrove. Si Đinping je 2007. godine završio karijeru na nivou provincije i postavljen je za partijskog sekretara u Šangaju. Mnogi partijski lideri pre dolaska u Peking rukovodili su Šangajem.
U Šangaju se nije dugo zadržao, ali dovoljno da stabilizuje situaciju posle hapšenja bivšeg partijskog lidera i da zabrani mlađem bratu, koji se bavio biznisom, da bilo šta od svojih poslova obavlja u Šangaju. Zatim je to isto zabranio i rođacima drugih gradskih funkcionera. Ruke su morale da budu čiste, političke funkcije ne smeju biti korišćene za lično bogaćenje.
U oktobru 2007. postao je član Stalnog komiteta Politbiroa, najužeg partijskog tela. Ovaj partijski organ, na čijem čelu je bio Hu Đintao, imao je tada devet članova od kojih je većina došla iz kineskih provincija. U isto vreme, Si je postavljen je za predsednika Centralne partijske škole u kojoj se pripremao kadar za najvažnije dužnosti u Kini. To je bio ozbiljan nagoveštaj njegovog daljeg napretka.
POČETAK – BORBA PROTIV KORUPCIJE
Ubrzo će postati potpredsednik republike i potpredsednik Centralne vojne komisije: više nego jasan znak da je Kina dobila novog lidera, koji samo čeka da Hu Đintao do kraja ispuni svoj mandat i da mu 2012. godine prepusti svoje mesto. Bila je to tek druga mirna smena vlasti u 60-godišnjem postojanju NR Kine.
Kina svoje lidere veoma pažljivo, svestrano i dugo priprema za državničke poslove koji ih očekuju. Pošto na vrh dolaze uglavnom posle višegodišnjeg rada u kineskim provincijama, ne treba im mnogo vremena za upoznavanje sa unutrašnjom politikom i problemima zemlje, pa stoga veću pažnju poklanjaju svetskim pitanjima i uspostavljanju kontakata sa državnicima širom sveta. Kao potpredsednik republike, Si Đinping je posetio oko šezdeset država pre nego što je postao predsednik Kine.
Na dužnost generalnog sekretara CK Komunističke partije Kine prvi put je izabran u novembru 2012. godine. Kada je došao na čelo Kine, Si Đinping je počeo od najtežeg problema – korupcije. To je oduvek bila velika kineska boljka. Korupcija je cvetala u imperijalnoj Kini (“ko nije dobar za sebe i rodbinu, nije dobar ni za narod”), neizbežna je bila u periodu Čang Kajšeka (četiri porodice vladale su privredom Kine), a zatim i u komunističkoj republici (Mao je govorio da “sa dve kutije cigareta možeš da korumpiraš lokalnog funkcionera, čak i da oženiš njegovu ćerku. Korupcija – to su slatki meci kapitalista”).
Glavna politička ličnost koja je u prvim godinama kampanje smenjena bio je general Džou Jangkang, član Stalnog komiteta Politbiroa. Od osnivanja NR Kine, nijedan član Stalnog komiteta Politbiroa nije bio procesuiran zbog korupcije.
I prvi potpredsednik Centralne vojne komisije general Sju Đahou izbačen je iz partije, optužen da je primao novac kako bi omogućio visokim oficirima da napreduju u službi. Bilo je ranije i generala, čak i maršala, koji su stradali zbog političkih grešaka, ali niko zbog primanja mita. Smenjeno je više od sto generala, pohapšeno desetine hiljada lokalnih i drugih funkcionera. Narod je to pozdravio, a Si stekao simpatije.
Teren je bio raščišćen, Si Đinping je mogao da počne svoju vladavinu. Trebalo mu je 40 godina da dođe do vrha piramide vlasti. Taj položaj se lako ne napušta.
Siova era
Otkako je pre deset godina postao lider zemlje, Si Đinping je uspeo da koncentriše takvu moć kakvu nije imao ni jedan kineski lider, osim možda Mao Cedunga. Ono što ih bitno razlikuje je što je Mao svoju nesumnjivu političku snagu crpeo iz neprestanih sukoba i kampanja u Kini zatvorenoj prema svetu, dok Si Đinping rukovodi obezbeđujući stabilnost u zemlji, jedinstvo u rukovodstvu i još šire otvaranje prema svetu. On će narednih pet godina rukovoditi partijom, armijom i državom, a partijski kongres je, promenom statuta, prihvatio centralni ideološki Sijev program nazvan “socijalizam sa kineskim karakteristikama u novoj eri”. Ta nova era je era Si Đinpinga.
Značajnim kadrovskim promenama, Si će u Stalnom komitetu politbiroa biti okružen sa četiri nova člana. To su ljudi od njegovog najvećeg poverenja i među njima treba tražiti novog predsednika vlade, predsednika parlamenta i najbliže saradnike, koji će raditi na velikim planovima koje je Si odredio. Za sada je manje-više izvesno da će bivši šef partije u Šangaju Li Ćiang biti sledećeg leta izabran za predsednika vlade umesto sadašnjeg koji odlazi u penziju. Jedan novi član najužeg tela dolazi iz Pekinga, jedan je iz Guandunga na jugu, jedan iz partijske birokratije. Svi su vrlo bliski Si Đinpingu. Međutim, realno ocenjujući, kadrovske promene u uslovima kada Si Đinping drži sve glavne poluge vlasti u svojim rukama, nemaju neki poseban značaj za politički pravac kojim ide Kina.
Taj pravac je odredio Si na kongresu: glavni princip privrednog razvoja Kine u narednom periodu biće sveobuhvatna modernizacija, visokokvalitetna proizvodnja, inovacije, širenje robne proizvodnje, revitalizacija sela, unapređenje regionalnog razvoja, porast životnog standarda i šire otvaranje prema svetu. Kao zemlje koja čini gotovo petinu svetske populacije i daje 18 odsto svetskog nacionalnog bogatstva, razvoj Kine biće od koristi za čitav svet. Svet je potreban Kini, ali i Kina svetu.
Svet je, kako je rekao Si, danas suočen sa izazovima bez presedana. Taj svet nije mirno mesto i rivalitet između dve političke opcije se pojačava. Kongres je prihvatio ideju Si Đinpinga o globalnoj bezbednosti, dijalogu umesto konfrontacije i o saradnji sa svim državama na bazi pet principa miroljubive koegzistencije. Kineski lider nije pominjao nijednu zemlju. Rusi nisu reagovali, ali su se Amerikanci prepoznali kada je pomenuo hegemonizam i politiku sile u svim formama. Ako kineski lider uspe, SAD će imati problem. Ako ne uspe, američka glavobolja će biti još gora, ocenio je CNN.
Suparništvo sa SAD Kina ne shvata kao ideološki konflikt između demokratije i autokratije, već kao borbu za strateške pozicije u nemirnom svetu. Nema nameru da to ostvari raketama i tenkovima, niti da šalje svoju vojsku u druge zemlje, još manje da smenjuje i uslovljava tuđe vlade i da nameće svoj sistem. Početak novog kineskog Dugog marša prema velikim ciljevima podudara se sa svetskim promenama kakve nisu viđene “poslednjih sto godina”. Si Đinping je optimista i najavljuje još veća dostignuća. On je, u stvari, rekao “čuda”.
Možda su čuda zaista potrebna u današnjem svetu.
