Medijska scena u Srbiji ponovo se našla u turbulentnoj fazi. Prva i najznačajnija podela tiče se rata između Telekoma i SBB-a, dva najveća kablovska sistema. Bilo bi pogrešno pomisliti da se u sukobu ova dva monopola mogu povući jasne granice jer je njihova sudbina od samog nastanka SBB-a međusobno povezana, prvenstveno materijalnim interesima. Politika je tu uvek bila sredstvo ostvarivanja interesa. Na primer, predsednik Vučić nije propustio priliku da tokom svojih konferencija ponovi kako je korisnik Telekomove mreže, a ne SBB-a, pa njegovi saradnici moraju da gledaju programe ovog provajdera i da mu referišu u pisanoj formi.

Iskreno, ne verujem u ovo objašnjenje jer se sećam da je Vučić svojevremeno u pozadini imao nekoliko ekrana, po pravilu sa onim programima koje je smatrao njemu nenaklonjenim. Sećam se, jer tako smo viđali program TV B92 i vesti u 16h, koje je on sam opisivao kao relevantne. Nekad bilo. Ne verujem da ga danas zanimaju vesti na B92 jer sam siguran da unapred zna šta će objaviti.

Međutim, ovih dana je došlo do medijskog rata između SBB-a i medijske grupacije Kopernikus, koja je vlasnik dva kanala sa nacionalnom frekvencijom, TV Prva i TV B92. Prema nekim izvorima, na ovom spisku otpisanih sa SBB-a se, navodno, nalazi i televizija Hepi, ali se njen vlasnik za sada ne oglašava.

Da bi slika bila još živopisnija a odnosi još zamršeniji, Prva i B92 prozivaju Željka Mitrovića da “šuruje” sa SBB-om u želji da uništi konkurenciju. Integralne verzije saopštenja danima se čitaju u vestima na TV Prva, B92 i Pinku.

Obično onda slede jednoglasne ankete među penzionerima ispred starog Merkatora ili na Zemunskom keju, koji u očaju najavljuju raskid ugovora sa SBB-om. Podrška je preko 100 odsto.

Zatim slede “hau tu” spotovi, u kojima je korak po korak opisano kako da raskinete ugovor sa svojim operaterom. Bez nadoknade, normalno. A pošto konac delo krasi ko tortu orasi, dobijate i, da izvinete, templejt kako da uputite žalbu Ratelu. Žalila se izvesna Petra, sve što vam je potrebno jeste – kompjuter! E jebi ga, verujem da se najveći broj gledalaca gubi kod opadajućeg menija. Je l’ može ipak u pisanoj formi, onako doušnički, ko nekad? Posebno je zanimljiv odgovor Pinka, koji je dao Mitrović u svojoj kancelariji. Njemu je sve to, da citiram, “bulšit”, pa ispade da na televiziji ipak možete i više puta da kažete “sranje”, al’ samo ako ste većinski vlasnik televizije i može na stranom jeziku, može merde, šajze ili bulšit.

Dobro, tu je Mitrović izrekao niz bisernih mudrosti poput: država se ne meša u rad medija, svi kanali Pinka za 0 dinara i postavio retoričko pitanje – šta je danas nacionalna televizija?

U stvari, izgleda da je jabuka razdora bio prelazak produkcije Granda sa TV Prve nazad na Pink. Time je Kopernikus grupa ostala bez ozbiljne količine TV sadržaja, koji generiše ozbiljnu količinu novca na godišnjem nivou. Žeks nije propustio priliku da preuzme deo autorstva nad Grand produkcijom, što jednostavno nije istina. On je, istini za volju, pokušao da kopira šou koji su Brena i njeni saradnici preneli kod drugog emitera, zvao se “Zvezde Pinka” i prs’o je.

Čiji je Grand by Željko Mitrović? Činjenica je da je Grand produkcija 10 puta uvećala godišnju zaradu od kako je prodata UM grupi. Međutim, ne zaboravimo i na poslovnu saradnju, jer Direct media je svojevremeno imala učešće u Pinku, koje je kasnije prodala. Grand je nastao u vreme kada je emitovan na Pinku, nasledio je ZAM, šou koji je za Brenu stvorio njen pokojni producent Raka Đokić.

Postoji li onda neprincipijelna koalicija Pinka i SBB? Činjenica je da Pink i njegove kanale oduvek možete gledati na oba zavađena provajdera, bez obzira na Pinkovu doslednu naklonost prema svakoj vlasti, dok je na vlasti. Mitrovićevu raspolućenu logiku mogli ste videti u istom obraćanju, kada je sebe opisao kao borca za vrhunske vrednosti umesto rijaliti vulgarnosti, etno klabinga i trepa. Najavio je pokretanje još jednog kanala, “Insta TV”, gde ćete gledati rijaliti sa rok muzičarima koji će svirati obrade i svoje autorske pesme. Frka je što nema dovoljno žena u rokenrolu, naročito po garažama. Fali ženska ritam sekcija. Toliko o principima.

Aktuelni sukob samo pokazuje kako to izgleda kada država počne da se meša na medijskom tržištu. Zanimljivo i novo je to što se ratuje oko kontenta, prošlo je vreme borbe za kablove.

Kopernikus grupa je potpuno pod uticajem države, od prodaje kablovskog biznisa Telekomu, preko kupovina manjih operatera, do kupovina dveju televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Pink je ovih dana u jutarnjem programu opisivao običaj “snohačenje”. Naime, kada je sin maloletan, svekar spava sa mladom; država mu ovde dođe ko taj svekar.

A onda, kao metafora za medijsku sliku, delimično pomračenje u utorak, baš u trenutku iznošenja trećeg ekspozea Ane Brnabić u Skupštini. Slika samo na RTS1 dok govori premijerka, a čim krene diskusija, opa, prenos se prebacuje na RTS2. Na prvom programu, opet simbolično, film Povratak otpisanih. Gledaoce, ili građane, opet niko ništa ne pita, a ako žele da gledaju kanale sa oba sistema, moraće da nabave antenu, ko nekad, pa settop boks i da gledaju Sulejmana za dž. Ukoliko pokušate da gledate onlajn kanale konkurentskog provajdera, neće moći, jer ih Internet ne otvara, pa nije loše da imate i Yettel za mobilnu pristupnu tačku. Pomračenje će izgleda da potraje.