Mundijal: Poraz i remi reprezentacije Srbije
Brazilska lekcija i kamerunska kontra
Reprezentacija Srbije je na premijeri u Kataru potpuno nadigrana od Brazila, dok je u susretu sa Kamerunom dobrim delom zaličila na svoja izdanja iz kvalifikacija i Lige nacije, stekla dva gola prednosti i bila na korak do pobede, ali onda joj se igra neshvatljivo raspala. Uspela je tek da sačuva bod, tako da u poslednjoj utakmici u grupi mora da pobedi Švajcarsku kako bi se plasirala u osminu finala, a izgleda da i pozicija selektora Dragana Stojkovića zavisi od tog rezultata
Blizu je reprezentacija Srbije bila realnog cilja, da joj u poslednjem kolu grupne faze bude dovoljan i remi za plasman u osminu finala 22. Svetskog prvenstva u fudbalu, ali nakon šokantnog remija sa Kamerunom i prethodno poraza od Brazila, preostaje joj samo da u petak uveče pobedi Švajcarsku ukoliko želi dalje, iako sve preteže u korist rivala – dosadašnji nastupi na Mundijalu, sastav ekipe, rang-lista FIFE, a i prognoze stručnjaka i kvote kladionica.
Euforija se umnogome izduvala posle iskazane nemoći u utakmici sa Brazilom (0:2) i krenule su prve ozbiljne kritike selektora Dragana Stojkovića, koje su postale i otrovne nakon što je Srbija ispustila dva gola prednosti i na kraju izvukla nerešen rezultat (3:3) sa Kamerunom.
Čini se da su igrači, a i selektor, izgubili samopouzdanje, da ih je teret neumerenih očekivanja slomio, a biće da se u stručnom štabu i v. d. rukovodstvu Fudbalskog saveza osećaju posledice neuspešne Skupštine FSS-a, koja je pokazala da v. d. predsednik Bjeković, a i selektor Stojković, nemaju većinu u Savezu i da lako mogu biti najureni, što se popularnom Piksiju nakon igračke karijere već događalo u domaćem fudbalu.
PRIZEMLJENJE “ORLOVA”
Kako se bližila premijerna utakmica Srbije na Mundijalu, tako su očekivanja rasla, kladionice su beležile velike i, pokazaće se, prilično neracionalne uplate na pobedu nad Brazilom, ali, nažalost, fudbalska igra je po ko zna koji put bez potrebe premeštena i na političko polje. Sportsko bodrenje je nadjačavala “patriotska” histerija, što se odrazilo i na igrače, pa su neki od njih pred nastup na Ajkonik stadionu u Lusailu u svlačionici okačili zastavu sa konturama Kosova, srpskom trobojkom i porukom “Nema predaje”.
Više nije ni važno zašto je od tolikih trobojki baš ta zastava morala da bude istaknuta pred utakmicu sa Brazilcima, a njihova država, uzgred, nije ni priznala Kosovo. Naposletku, borba za povratak suvereniteta nad Kosovom i Metohijom nije pomogla reprezentaciji, kao što njen poraz neće odmoći toj borbi, a FIFA je pokrenula postupak protiv FSS-a zbog zastave u svlačionici, na zahtev Fudbalskog saveza Kosova. A na zelenom terenu u Lusailu lako smo se predali, bolje rečeno, fudbalska ekipa Srbije se nemoćno povukla pred jakim Brazilcima i na kraju se izvukla sa samo dva gola u mreži. Moglo je biti i gore, što bi nam zbog gol-razlike dodatno otežalo ionako težak zadatak u poslednjem kolu. Selektor Stojković je oprezno ušao u utakmicu, sa prilično defanzivnom postavkom, ako ćemo suditi po dosadašnjem pristupu, a uz to su i sami igrači, videlo se brzo, delovali rezervisano i nesigurno, pokazujući previše respekta prema rivalu i premalo smelosti za napad.
Kako je vreme odmicalo, Brazilci su pojačavali pritisak, preuzeli posed i potiskivali ekipu Srbije, i bilo je samo pitanje vremena kada će taj presing rezultirati golom. Piksijeva momčad nije ličila na sebe, to je dominatni zaključak navijača, stručnjaka i novinara, ali mora se reći i da nikada do sada nije imala naspram sebe takvu reprezentaciju kao što je brazilska – od 26 fudbalera koje je u Katar doveo, selektor Tite može da sastavi dve ekipe za završnicu Mundijala.
U stvari, Srbija je najviše podsećala na izdanje u duelu sa Danskom (0:3), proletos u Kopenhagenu, ali ta opomena je brzo zaboravljena i potom prekrivena predmundijalskom euforijom. Tada se videlo da, uprkos napretku u poslednjih godinu i po, Srbija i dalje kaska za nekoliko vodećih reprezentacija u Evropi, da je potrebno još dobrog rada i pozitivnog ambijenta u kontinuitetu da bi se s vremena na vreme skinuo skalp nekoj od velikih ekipa, kao što to radi, na primer, komšijska Hrvatska.
Brazilski golgeter Rišarlison je sa dva pogotka, drugim velemajstorskim, prizemljio takozvane “orlove” i Stojkovića, ali pre svega navijače i potpaljivače u Srbiji, koji su po anketama pre utakmice sa petostrukim svetskim prvacima u velikoj većini verovali da se može do pobede. Na kraju su mogli samo tužno da konstatuju da Mitrović, Tadić i druge perjanice nisu uspele nijednom da šutnu loptu u okvir brazilskog gola, a ukupno su tek pet puta uputili udarac prema golu rivala, dok su Brazilci “tukli” ka našem golu 23 puta, devet puta u okvir, i samo su nas sreća i dobri golman Vanja Milinković Savić spasli od zaslužene “petarde”.
ISPUŠTENA POBEDA
No, tuga i zabrinutost nisu dugo trajali, realnost je malo promenila ciljeve, pa je u dva dana pred utakmicu sa Kamerunom optimizam opet prevladao, jer radi se o slabijoj ekipi po rang-listi FIFE i realno rivalu koji se može pobediti; sve je, naravno, začinjeno porukom “Nema predaje”, koju “Sportski žurnal” stavlja preko naslovne strane na dan meča, u inat svetskim moćnicima i mrskim komšijama, bez obzira što ni Republika Kamerun nije priznala Kosovo.
U prvom poluvremenu i prvih deset minuta drugog, reprezentacija Srbije podsetila je na partije u kvalifikacijama i Ligi nacija: bilo je i grešaka i neshvatljivih promašaja, čak su Kamerunci poveli, ali naša reprezentacija je bila konkretnija i opasnija, i to krunisala sa dva gola u nadoknadi vremena (Strahinja Pavlović i Sergej Milenković Savić), i potom začinila golom Aleksandra Mitrovića u osmom minutu nastavka.
Poneseni vođstvom, igrači su nadmeno i, treba li reći, nepotrebno poleteli da “rasture” Kamerunce, a niko sa klupe, počev od Stojkovića, nije reagovao i uspostavio red u igri, pa su se nonšalancija i neodgovornost srednjeg reda, te visoko postavljena odbrana ubrzo osvetili i “lavovi” su stigli “orlove” – prekaljeni Vensan Abubakar je, ušavši sa klupe, golom i asistencijom doneo svom timu poravnanje. Krajnje je neobično da ekipa koja gubi sa dva gola razlike dođe do izjednačenja iz kontranapada, izgledalo je kao da Srbija juri rezultat i zbog toga je pritiskala u napadu sa pet, šest igrača.
Na kraju se opet dobro završilo jer su nakon izjednačenja Kamerunci bili bliži pobedničkom golu, a kako je Brazil bio na usluzi i savladao, doduše jedva, Švajcarsku (1:0), Srbija je i dalje u igri. S tim što mora da pobedi, a ukoliko Kamerun iznenadi Brazil, koji se već plasirao u drugi krug, onda i pobeda naše reprezentacije mora da bude sa više golova razlike.
Nismo uspeli kao neke druge reprezentacije našeg ranga da iznenadimo favorita, niti smo poput nekih evropskih zemalja ubeležili pobedu nad afričkom reprezentacijom, i sada nam preostaje da se izvlačimo u duelu sa Švajcarskom, trenutno na 15. mestu rang-liste svetskih reprezentacija i redovnoj učesnici velikih takmičenja u poslednje dve decenije. Ali, nije ništa jača od portugalske, na primer, koju je Srbija pobedila. Međutim, nakon novog neuspeha protiv Kameruna, a većina to vidi kao neuspeh, počelo je sa žestokim kritikama selektora, njegovih postavki i odluka, a nisu pošteđeni ni igrači, i to je novi teret na plećima ekipe opterećene brojnim povredama i već narušenog samopouzdanja.
A ne sme se zaboraviti ni da utakmica sa Švajcarskom ima posebnu težinu u ovakvom podneblju jer u toj reprezentaciji igraju etnički Albanci poreklom sa Kosova, koji su na prošlom Mundijalu u Rusiji doneli pobedu svom timu, a golove proslavili ukrštajući ruke i pokazujući nešto što simbolizuje albanskog dvoglavog orla, izazvavši tako bes ovdašnjih nacionalista. Sada se od Srbije očekuje pobeda, ne samo što se time obezbeđuje drugi krug, već zbog osvete Albancima u redovima švajcarske reprezentacije.
BRAZILCI I FRANCUZI NAJUBEDLJIVIJI
Prvenstvo u Kataru je za sada donelo dosta dobrih utakmica, neočekivanih rezultata, junaka i tragičara, i još napredniju VAR tehnologiju, koja je ugasila mnoge radosti igrača i navijača nakon postignutog gola, dokazavši milimetarske ofsajd pozicije ili obratno. Novost je i drastično produženje sudijske nadoknade vremena. Po instrukcijama FIFE četvrtim sudijama koje su zadužene za vreme, obračunava se svaka izmena, ulazak lekara, VAR provera, proslava nakon gola i drugo gubljenje vremena, tako da poluvreme traje u proseku sedam minuta duže. U tom dodatnom vremenu videli smo dosta golova, samo je, eto, Srbija postigla dva Kamerunu za šest minuta nadoknade u prvom poluvremenu.
Po prikazanoj igri i rezultatima u prva dva kola grupne faze, Brazil i Francuska su potvrdili da su glavni favoriti za osvajanje titule, kao što su Španija i Engleska pokazale da mogu daleko da doguraju, a Argentina i Nemačka se ipak podigle nakon početnog neuspeha pa i dalje figuriraju za visok plasman. Dobre i sigurne partije pružio je i Portugal, kao i Hrvatska i Holandija, i u krugu svih pomenutih reprezentacija treba tražiti finaliste.
Najprijatnije iznenađenje je Maroko, koji je izborio remi sa Hrvatskom, aktuelnim vicešampionom sveta, i nadigrao i savladao Belgiju (2:0). Belgijanci su važili za jednu od najjačih ekipa, trećeplasiranu sa poslednjeg Mundijala u Rusiji, ali se ispostavilo da su Azar i društvo prešli svoj zenit, da su umorni i nemotivisani, i nakon što su se srećno provukli protiv Kanade, naišli su na razigrane i disciplinovane Marokance.
Najviše poklonika širom sveta zadobili su iranski reprezentativci, koji su nakon debakla u susretu sa Engleskom (2:6) uspeli da se podignu i iznenade Velšane, savladavši ih sa 2:0. Iranski igrači su pred utakmicu sa Engleskom odbili da pevaju himnu u znak podrške ženama u svojoj zemlji i protestima koji već mesecima traju na ulicama iranskih gradova, uprkos pritisku vlasti i rukovodstva Fudbalskog saveza. A onda su pred duel sa Velsom ipak zapevali himnu (na razočarenje mnogih koji protestuju protiv rigidnog klerikalnog režima) i potom u potpunosti nadigrali Gereta Bejla i druge “velške zmajeve”; očekuje ih “majstorica” sa Sjedinjenim Američkim Državama, koja je na programu kada ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak uveče. Reprezentacije Saudijske Arabije i Japana, koje su na iznenađenje svih savladale Argentinu, odnosno Nemačku, nisu uspele da održe formu i koncentraciju i poražene su od, na papiru, slabijih protivnika – Saudijci od Poljaka, a Japanci od Kostarikanaca. Najslabiji utisak u odnosu na očekivano, pored Belgije, ostavila je reprezentacija Urugvaja, a od šansi za drugi krug već su se oprostili domaćini, dok male šanse za prolaz imaju Vels, Meksiko, Tunis i Južna Koreja.
ZA I PROTIV SELEKTORA
Srbija je među onim ekipama koji su još uvek u igri, ali sa manjim šansama od rivala. Neki nerealni, zaneseni ili neupućeni nadali su se osvajanju šest bodova u prve dve utakmice, veliki optimisti mislili su da bi ekipa mogla do četiri boda, optimisti su verovali u pobedu nad Kamerunom i tri osvojena boda, a blagi optimisti su predviđali scenario koji se dogodio – da sa jednim bodom naši reprezentativci dočekaju treću utakmicu u grupi i da možda, uz dozu sreće, pobede Švajcarsku i plasiraju se među 16 najboljih timova na svetu.
Realno, reprezentacija Srbije je već postigla uspeh plasmanom na Svetsko prvenstvo i ne treba smetnuti sa uma da skoro ista ekipa pre dve godine nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, koje okuplja čak 24 ekipe. Ovoj ekipi je možda zenit sledeće Evropsko prvenstvo, za dve godine u Nemačkoj, ukoliko, naravno, ostane na okupu, a to zavisi i od toga da li će Stojković ostati selektor.
Krajnje je vreme da jedan selektor u Srbiji dobije šansu da vodi tim u više kvalifikacionih ciklusa, a Piksi je kroz kvalifikacije za Mundijal i kroz Ligu nacija podigao reprezentaciju iz pepela i bez obzira na rezultate u Kataru i neke njegove propuste ili greške, bilo bi logično da nastavi posao. Već je za pohvalu njegovo prihvatanje da radi u Savezu opterećenom lošim političkim i drugim (kriminalnim) uticajima, a uz to je posle dužeg vremena reprezentacija obradovala navijače ne samo pobedama, već i lepom i napadačkom igrom.
Međutim, i pored dobrih rezultata Piksi je bio napadan, najčešće i najglasnije iz svog bivšeg kluba, najmoćnijeg u zemlji, a i navijačke grupe bliske vlasti imale su zadatak da ga sa tribina vređaju i kleveću, uprkos svemu što je postigao u dresu Crvene zvezde i reprezentacije i uprkos dobrom selektorskom radu, pa se može pretpostaviti šta ga čeka ako se iz Katara vrati bez pobede nakon grupne faze. Nešto od toga već vidimo i čujemo ovih dana posle prve dve utakmice na Mundijalu: preko noći je Piksi za mnoge od “čarobnjaka” i “hrabrog trenera i sjajnog motivatora” postao “neznalica” i “kalkulant”, što zasigurno raduje one koji su mu “kresali krila” pred odlazak u Katar i samo mu čekaju grešku.
Možda i zbog toga ko mu sprema smenu ili disciplinovanje, Stojković i dalje uživa značajnu podršku ljubitelja fudbala i većina ipak veruje da će se sve u timu Srbije konačno složiti u petak uveče na stadionu 974 u Dohi, da se igrači neće (mnogo) opterećivati istorijom i politikom, i da u utakmici sa odličnom Švajcarskom mogu do pobede koja ih vodi na drugo mesto u grupi i u osminu finala.