Jedan od prvih prioriteta Ministarstva za rad u novom mandatu trebalo bi da bude donošenje novog zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, koji bi regulisao status sezonskih i povremenih radnika. Time bi elektronska procedura prijave ovih kategorija radnika bila, nakon poljoprivrede, proširena i na odabrane poslove u sektorima građevinarstva, turizma, ugostiteljstva i pomoći u kući.

Zašto je to važno? Pune četiri godine primene pojednostavljene procedure u sektoru agrara dovoljan je period da se sagledaju efekti. Pre 2019. godine država je imenom i prezimenom znala da na sezonskim poslovima u poljoprivredi radi oko 3500 građana Srbije. Sada zna da ove poslove zapravo obavlja više od 73.000 građana. Pre 2019. samo 3500 radnika ostvarilo je svoja prava jer su imali zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Ostali su radili na crno (i ko zna koliko godina i decenija unazad). Više od 73.000 sezonaca, zahvaljujući novom zakonu, steklo je pravo na penzijski staž za dane koje su radili i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Šta je donelo takvu promenu? Pre svega, to je prepoznavanje specifičnosti ovih poslova i uvođenje jednostavnije procedure. Birokratiju koja je zahtevala potpisivanje ugovora na papiru i trošila sate na prijavljivanje radnika, zamenila je elektronska procedura gde prijava i odjava traje svega nekoliko minuta i može da se obavi preko portala ili mobilne aplikacije.

Drugo, eliminisan je “motiv” zbog kojeg sami sezonci nisu želeli da budu prijavljeni. Imajući u vidu da je veliki broj njih u kategoriji primalaca različitih vidova socijalne pomoći i drugih naknada, zakon im je omogućio da nastave da primaju ta sredstva iako su prijavljeni (čega ih je zaključivanje ugovora o PP poslovima lišavalo).

Treće, nisu se pokazale opravdanim kritike da će elektronska procedura otvoriti prostor za zloupotrebe jer ne postoji ugovor na papiru kao dokaz odnosa dve strane. Inspekcija rada je umesto lutanja “od vrata do vrata” dobila sistem koji joj olakšava posao. Uvidom u podatke, inspektori sada mogu lako da saznaju koji poslodavci koriste pomoć sezonskih radnika (samim tim i koji poslodavci je ne koriste, a postoji opravdana pretpostavka da bez takve podrške ne bi mogli da posluju) i tako mogu da efikasnije usmeravaju kontrole. Prema izveštaju Inspektorata za rad za prošlu godinu, jedino kršenje zakona desilo se u delu da poslodavci nisu prijavili deo sezonaca ili nisu to uradili na pravilan način (samo 13 od 146 radnika zatečenih u kontrolama).

NALED smatra da bi proširenje zakona ponudilo dobro rešenje i za izazove sa sezonskim i povremenim radom na crno u drugim delatnostima. Zato bi bez odlaganja, a već u prvom kvartalu 2023, vladi i parlamentu trebalo uputiti nacrt čije su usvajanje zaustavili izbori. Prema procenama organizacije, u oblastima na koje bi bilo prošireno njegovo dejstvo, na crno radi između 80.000 i 100.000 građana, pre svega na nekvalifikovanim poslovima u građevinarstvu (priprema gradilišta, utovar, istovar) i poslovima u kući (čuvanje dece i starih, čišćenje), na koje bi se primenjivao ovaj zakon (takođe i konobara, turističkih vodiča, dostavljača, animatora, hostesa i dr.).

Pojednostavljen način angažovanja sezonskih radnika već postoji u Hrvatskoj, Mađarskoj, a nedavno je srpski model odlučila da preuzme Severna Makedonija, što ukazuje na veliki značaj efikasnije procedure. Podršku za proširenje sistema pojednostavljenog radnog angažovanja i dalje unapređenje elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi Srbiji je pružila Britanska ambasada kroz projekat “Counter Grey”.