Srbi na Kosovu godinama žive poput deteta koje je majka (Beograd) napustila, kako zbog svojih pogrešnih izbora tako i zbog pritiska daljih rođaka (međunarodna zajednica). I dok im majka govori da će se vratiti, maćeha (Priština) ih neprekidno gura i šutira, stavljajući im na svaki način do znanja da su nepoželjni. Rođaci gledaju u plafon i zvižduću, a s vremena na vreme i oni ćušnu to dete.

Posle 24. septembra ovaj osećaj je krajnje intenziviran, posebno u selu Banjska u kojem je došlo do oružanog sukoba između grupe Srba i Kosovske policije.

“Banjska je posle svih dešavanja mrtvo selo”, kaže za “Vreme” Dejan Nedeljković, koji je poreklom iz ovog sela, a sada živi u Kosovskoj Mitrovici. Njegovi roditelji su tokom pucnjave bili u Banjskoj.

“Atmosfera straha, ljudi izlaze iz kuće samo kad moraju, policija je još uvek tu, svi konstantno patroliraju. KFOR,
EULEKS, policija, šta ti volja”, kaže nam jedna meštanka ovog sela koja je želela da ostane anonimna. Kosovska policija i dalje vrši pretrese na više lokacija na severu Kosova. Jedan takav je bio i prošle subote u Banjskoj. “A došli su sa toliko vozila da te jeza uhvati, uleteli kao furija”, opisuje ona. Dodaje da roditelji više ne puštaju decu da sama idu i vraćaju se iz škole: “Možeš da čuješ tišinu. Ni deca se više ne smeju kao ranije, a ionako ih je malo…”

NI ZA LEK

U trenutku kada nastaje ovaj tekst, u selu Banjska i dalje postoji problem dopremanja novca. U seoskoj pošti, pokušaji meštana da dođu do svojih penzija su bezuspešni.

Otežano dopremanje novca je i inače jedan od većih problema sa kojim se suočavaju građani severa Kosova jer većina njih zavisi od primanja iz Srbije. Do sada je novac dolazio preko prelaza Jarinje.

Međutim, nakon događaja u Banjskoj ovaj prelaz je zatvoren za ulazak iz centralne Srbije, ali ne i za izlazak sa severa Kosova. Kako se mnogo toga u vezi sa Kosovom čita kroz simbole, neko bi mogao da vidi upečatljivu simboliku i u ovoj odluci kosovske vlasti – svi mogu da odu prema centralnoj Srbiji, ali niko da se vrati.

Nedavno je otvoren Brnjak, drugi prelaz na severu Kosova, kojim se preko Novog Pazara ide put Zubinog Potoka. Preko Brnjaka je stigla bar jedna tura novca do banaka na severu Kosova, ali očigledno nedovoljna za sve potrebe.

“S kim god da razgovarate reći će isto – da nas je Banjska sve uništila, da su pritisci Kurtija i specijalaca nikad veći, veliki broj ljudi se odselio posle Banjske, porodica, dece… Sve je manje dece u školama, nema osnovnih životnih namirnica, nema lekova, ne stiže pošta, ne stiže srpska roba ni preko prelaza, Kosovo krši Cefta sporazum”, kaže Dejan Nedeljković.

Na prelazu Jarinje je bilo restriktivnih mera i pre 24. septembra. Naime, Vlada Kosova je 14. juna, nakon što je Srbija uhapsila tri kosovska policajca, donela usmenu odluku kojom je zabranjen ulazak srpske robe. Ova mera je, sudeći po zvaničnim izjavama, više puta pretrpela promene, ali nije ukinuta ni nakon oslobađanja kosovskih policajaca, ni nakon apela privrednih komora koje su ukazivale na štetnost odluke za obe strane.

Prelaz Jarinje građani severa Kosova najčešće koriste kako bi išli put centralne Srbije. Jedna građanka Leposavića nam kaže da je sada otežana nabavka lekova na recept jer su pre ove mere, po potrebi, odlazili u Rašku po lekove: “Daleko je da idemo na Brnjak, to košta, a i sad traže dlaku u jajetu, i ko zna da li bi nam prihvatili ovo ovlašćenje za kola.”

Istovremeno kosovska policija stavlja betonske stubove i prekopava seoske puteve kojima bi se moglo putovati prema centralnoj Srbiji i nazad. Time je otežano kretanje meštana nekoliko sela u opštini Leposavić.

Da su zalihe lekova na izmaku svakodnevno se čuje i iz Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, kojem nabavke stižu u vidu humanitarne isporuke. Priština na ovo odgovara da nije podneta adekvatna dokumentacija za isporuku lekova i medicinskog materijala.

VETAR U LEĐA KURTIJU

Glasove građana na severu Kosova je malo ko čuo i pre ove krize, a nakon nje je još teže.

“Atmosfera je mučna”, kaže Miodrag Marinković iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije, opisujući događaje posle 24. septembra. “Do tog nesrećnog trenutka Srbi na Kosovu su imali pažnju i razumevanje međunarodne zajednice što trpe jednu vrstu institucionalnog terora prema Srbima, što postoji prekomerna upotreba sile, što Priština arbitrarno tumači zakone, nelegalno se uzurpira zemljište… Svi ti problemi su bili u fokusu međunarodne zajednice i njihovih zahteva prema Kurtiju. Posle 24. septembra, glasovi kritike upućeni Kurtiju, odnosno onome što radi, utihnuli su jer je Kurti dobio poklon o kojem verovatno nije ni sanjao – Banjsku”, pojašnjava Marinković.

“Niko se više u međunarodnoj zajednici i ne usuđuje da pritiska Kurtija da, na primer, otvori prelaz Jarinje, koji je od ključnog značaja za funkcionisanje institucija na severu. Kao posledicu toga imamo nedostatak lekova, udžbenika i robe”, dodaje on.

Naši sagovornici smatraju da je Banjska kosovskom premijeru otvorila vrata za dodatno gomilanje specijalaca na severu Kosova i intenziviranje akcija koje bi mogle uneti strah među lokalno stanovništvo.

“Jednostavno, Kurti sada može da radi šta mu je volja, a čini se da je njegova volja potpuna subordinacija srpske zajednice i njena nasilna integracija u ustavnopravni poredak Kosova. Da je Kurti kojim slučajem upecao zlatnu ribicu i da mu je dato da pomisli jednu želju, on bi tražio događaj u Banjskoj”, kaže Marinković.

Nedeljković kaže da su građani dovedeni u najgori položaj od ranih dvehiljaditih godina: “Svi misle da to nije trebalo da se desi, niko ne vidi koji je bio cilj akcije. Reakcije iz Prištine su očekivane, imaju argumente da nikada ne povuku specijalce sa severa, dok su reakcije iz Beograda nerazumne, konfuzne, bez ikakvog ohrabrenja da išta može biti dobro za preostale Srbe na Kosovu.”

Marinković objašnjava da su poruke iz Beograda i Prištine krajnje suprotstavljene: “S jedne strane Kurti slavodobitno likuje i utvrđuje svoje pozicije, sada sa vetrom u leđa koji stiže iz međunarodne zajednice, odnosno njihove kritike događaja u Banjskoj. S druge strane imamo konfuznu retoriku Beograda koji ne ume ili ne želi da objasni šta se dogodilo tog dana, niti da opravda državne veze sa organizatorima te avanture.”

A OD BEOGRADA – POZIV NA IZBORE

Jedna poruka iz Beograda odzvonila je na severu Kosova nakon višemesečnih, skoro jednogodišnjih protesta, barikada, tenzija, sukoba i čekanja da se ispune zahtevi od 5. novembra kada su Srbi na severu Kosova napustili kosovske institucije. Ili, jednostavno rečeno, otkada je na sto bačena – kako vreme odmiče čini se protraćena – najskuplja karta.

“Zamolio bih naše ljude da izađu sa inicijativama za što bržu organizaciju izbora na severu Kosova i Metohije”, poručio je nedavno predsednik Srbije putem malog ekrana.

Gde Vučić okom, tu Srpska lista skokom. Odmah je, sledećeg dana, usledila konferencija za medije, na koju, uzgred, nisu pozvani svi medije, niti je bilo mogućnosti da se postave pitanja.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić je poručio: “I ovog puta ćemo poslušati savet predsednika Vučića, i danas šaljemo poruku da smo spremni da učestvujemo na izborima na severu Kosova i Metohije. Zato tražimo od Prištine da u najkraćem roku raspiše vanredne lokalne izbore za gradonačelnike i odbornike u sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije.” Potom je zaključio: “Lopta je sada u dvorištu Prištine.”

Ko se još seća zahteva koje je isti lik ove drame pročitao 5. novembra prošle godine o napuštanju svih kosovskih institucija “sve do trenutka dok Priština ne povuče odluke o preregistraciji i formira ZSO”? Ili pak poziva Srpske liste od 23. aprila ove godine da “Srbi treba sa prezirom da gledaju sve one koji planiraju da izađu (na izbore)”?

Miodrag Marinković smatra da je takav poziv bio očekivan: “Pregovaračka pozicija Srbije je sada znatno otežana pa će srpska strana biti primorana na dodatne ustupke. Jedan od njih će biti bezuslovan izlazak na izbore. I to prema uputstvima koje je izdala Priština. Dakle, prethodiće im referendumski proces propisan zakonima Kosova.”

Da izbori mogu da budu zatraženi putem peticije, a na osnovu izrađenog administrativnog uputstva kosovskih institucija, već je poručeno iz Vlade Kosova, dok je ta izjava naišla na oštru reakciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

“I to jeste porazno po one koji su pozivali na bojkot i izlazak iz institucija jer ne samo da nisu dobili ništa od onoga što je postavljeno kao zahtev za povratak, već su Srbi izlaskom iz institucija potpuno izgubili kontrolu nad severom i realan institucionalni uticaj koji su imali pre toga”, kaže Marinković.

Dodaje i da ga događaji koji su nakon toga usledili nisu iznenadili: “Ne, nisu me iznenadili postavljanje albanskih gradonačelnika i nasilan ulazak u opštinske zgrade, obustavljanje protoka robe i ljudi preko administrativnih prelaza i još mnogo toga. Ali pitanje koje se postavlja jeste: šta je sa kompetentnošću onih političkih opcija koje monopolizuju političko predstavljanje kosovskih Srba, SNS-a u Srbiji i Srpske liste na Kosovu? Šta im je bio plan? Šta je cilj? Šta je bila izlazna strategija? I na kraju, da li oni umeju da zaštite interese Srba na Kosovu? A sve što se događa poslednjih meseci pokazuje da ne umeju.”