“Naš narod bi rekao ‘lažete, na Boga ne mislite’. Vi ste Čak Noris u laganju. To što tajkunska Nova radi iz dana u dan je više od sramote i više od poniženja za novinarstvo. To je ponižavanje ljudi, države, institucija, zdravog razuma. To, jednostavno, baš nikakvog smisla više nema.”

Ovako se predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pre neki dan javno obratila novinarima portala Nova.rs na svom nalogu na društvenoj mreži Iks, vidno iznervirana zbog teksta koji je taj portal objavio pod naslovom “Vučić odbio da kaže na CNN-u da li podržava Novaka Đokovića kad napiše ‘Kosovo je srce Srbije’”. Nije jasno da li je ovo još jedna privatna ili državna reakcija premijerke na pisanje medija o predsedniku, ali je sasvim jasno da ovo nije prvi put da se Ana Brnabić obračunava sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu, naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim”, i to najčešće gostujući na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti.

Zašto je važan odnos premijerke prema medijima i novinarima u Srbiji? Ovo nije samo pitanje šireg odnosa politike i medija, političkog komuniciranja i političkog novinarstva, nego tema koja otkriva mnoge nijanse problema političke i medijske polarizacije, nerazumevanja koncepta slobode medija, ogromne političke pristrasnosti i unutrašnjih podela i pritisaka koji imaju ozbiljne posledice po medijsku zajednicu i javni interes. Ovaj tekst pokazuje kako su se menjali sadržaj i intenzitet tog odnosa tokom tri mandata Ane Brnabić kao predsednice Vlade od juna 2017. do danas, kada se od nje očekuje da podnese ostavku pred izbore 17. decembra ove godine.

“SLAŽEMO SE DA SE NE SLAŽEMO”

Kada je kao nestranačka ličnost stupila na dužnost premijerke Srbije 2017, Ana Brnabić je u svom ekspozeu tek usput govorila o medijima u kontekstu ambicioznih planova Vlade da razvija nove tehnologije, virtuelnu stvarnost, gejming i digitalnu zabavu. Međutim, problemi sa medijima su usledili odmah pošto je dala intervju za američki “Blumberg” u kome je izjavila da “ako bude morala, Srbija će izabrati Evropsku uniju, a ne Rusiju”. Posle brojnih negativnih reakcija iz dela domaće i međunarodne javnosti, naročito ruske, premijerka je, kako je saopštila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, tadašnjem ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu predala stenogram intervjua “kako bi ga uverila da je loše interpretirana njena izjava da bi Srbija pre izabrala EU nego Rusiju”. Brnabić je potvrdila da je tačno da je predala stenogram intervjua ambasadoru, ali ne da bi se pravdala nego “zato što je važno zadržati kontinuitet da predsednik Vlade bude otvoren i iskren prema svakom partneru”, preneo je tog leta “Blic”.

Ubrzo su poslanici Evropskog parlamenta u Briselu skrenuli pažnju premijerki da je u Srbiji “veoma zabrinjavajuće pitanje slobode medija”. U svom odgovoru, prebacila je krivicu na medije: “Ima nedostatka istraživačkog novinarstva, ali ne zato što to guši Vlada, već ga nema jer nema objektivnog novinarstva u Srbiji, odnosno jako je malo objektivnih novinara.”

Novinarska udruženja su poručila Ani Brnabić da bi morala ozbiljnije da prati medije i da ne bi trebalo da iznosi paušalne ocene o stanju u srpskom novinarstvu.

Tokom prvog mandata često se pozivala na prethodne političke režime kako bi istakla napredak medijskog ambijenta pod vladavinom SNS-a: “Predsednik Vlade je 2003. novinare nazivao marginalnim pojavama. Imali smo gradonačelnika koji je šutirao novinare. U novembru 2014. poslanik opozicije je izrekao niz uvreda za novinare…” Za razliku od takvih političara, hvalila se da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”, već da to rade pojedine partije i političari.

Novinari su imali drugačije mišljenje. Na konstataciju “Insajdera” da zvaničnici zemlje u kojoj je ona premijer vređaju novinare, jednom je odgovorila da “ne zna za Vladine zvaničnike koji vređaju medije ali da ih Vlada Srbije ne vređa”. Kada je Pokret socijalista ministra Aleksandra Vulina objavio saopštenje u kome je najgorim rečnikom vređan urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, rekla je da se ne slaže sa takvom “retorikom”, ali da ona nije predsednik te stranke da bi im govorila kako da se ponašaju. Podsetimo, u saopštenju tog pokreta je, između ostalog, pisalo: “Čime se Dojčinović zaista bavi, osim što ponekad ima čudne sklonosti da visi po plafonima, probada bradavice iglama i samopovređuje se? Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike…”

Za medijska udruženja naročito je bila sporna premijerkina izjava da “neki” novinari i mediji misle da u Srbiji nema slobode medija, dok se njoj “čini” da je ima, pa su je kritikovali da otvoreno konfrontira novinare i “dodatno antagonizuje medijsku scenu, na štetu javnog interesa”. Na ugrožavanje medijskih sloboda ukazivale su i institucije Evropske unije, ali i Evropska federacija novinara, koja je zbog toga najavila da će u januaru naredne godine poslati misiju u Srbiju. U daleko blažem tonu nego danas, Brnabić je tada medijima poručila da se “ne slažu o tome kakva je medijska scena u Srbiji, ali je istakla da to ne znači da su neprijatelji”, dodavši da je spremna da razgovara sa medijima. Ovo bledunjavo “slažemo se da se ne slažemo” potrajalo je dva dana. U intervjuu za “Nedeljnik” krajem 2017. otvoreno je optužila KRIK da je “senzacionalistički portal” a ne istraživačko novinarstvo, reagujući na istraživanje koje je ova organizacija objavila o njenoj imovini.

Umesto poboljšanjem medijske situacije i uslova rada novinara, premijerka se prevashodno bavila odbranom aktuelne vlasti, Aleksandra Vučića i stalnim demantovanjem da “ocena da nikad nije bilo gore – ne stoji”. Međutim, kada su je novinari sa kojima je jednom prilikom gostovala u “Insajder debati” pitali zašto su mediji pod tolikom kontrolom vlasti da se čak i pitanja na zvaničnim pres konferencijama naručuju unapred, Brnabić je izjavila da ne vidi u čemu je tu problem i da ne zna da je istina da se nekim novinarima dostavljaju pitanja. Tokom 2018. žalila se i na Rojters i Asošiejted pres, za koje je tvrdila da su je predstavili “kao budalu”: “Izvukli su pola moje rečenice i ispalo je da Srbija preti nečim, što je neverovatno…” Relativizacija slobode medija i populistička politička komunikacija postali su glavni instrumenti javnih nastupa najviših predstavnika vlasti: “Ako nećemo da razgovaramo o mazutu i grejanju, o kiseoniku i lekovima, ako nećemo da pričamo da neko pali keks na nacionalnoj osnovi, hajde molim vas da pričamo o slobodi medija”, preneo je premijerkinu izjavu FoNet.

U oktobru 2018. “Ilustrovana politika” je objavila skandaloznu naslovnu stranu pod nazivom “Psi su pušteni” sa fotografijom opasnog psa iskeženih zuba, iza kojeg su stajale blurovane naslovne strane NIN-a, “Vremena” i “Danasa”. Medijska zajednica je burno reagovala, a “Reporteri bez granica” su poručili “da takve situacije ne smeju da se ponavljaju”. Tadašnji državni sekretar Aleksandar Gajović je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da “ministarstvo nema običaj, niti je u njegovoj nadležnosti, komentarisanje bilo čijeg autorskog teksta, kao ni tog koji pominjete”. U izveštaju “Reportera bez granica” mediji u Srbiji su u 2018. ocenjeni kao najgori na Balkanu.

“TAJKUNSKI MEDIJI”

Tokom 2019. Ana Brnabić se učlanila u SNS, a druga Vlada pod njenim vođstvom imenovana je u oktobru 2020. U novom ekspozeu, jezički oštrijem, mediji su bili u većem fokusu i to naročito sa aspekta borbe protiv dezinformacija i medijskog rata “koji organizovani kriminal vodi protiv Republike Srbije” i kome će se nova Vlada suprotstaviti “istinom, pravovremenim informisanjem građana Srbije i razobličavanjem svih laži i pravih namera onih koji te laži plasiraju”. Kao jedan od prioriteta označena je borba za bolju bezbednost novinara kroz Stalnu grupu za bezbednost novinara i Komisije za istraživanje ubistava novinara: “Samo saradnjom sa novinarima, medijskim i novinarskim udruženjima možemo zajedno da unapredimo kulturu dijaloga i ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja”, pisalo je u ekspozeu. Kako sve ne bi zvučalo savršeno samo na papiru, formirano je novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Na čelo tog resora postavljena je bivša funkcionerka Demokratske stranke Gordana Čomić koju su u javnosti zvali “ministarkom ni za šta” i koja je, pisali su mediji, odbijala da komentariše “gotovo sve što je bila upitana”, a nekad joj je i bilo “zabranjeno” da komentariše medijske sadržaje.

Za razliku od lepih obećanja i zavodljivih sintagmi iz ekspozea, premijerka je u stvarnosti medije koji kritikuju vlast nazivala “opozicionim” i “tajkunskim” jer “neprekidno napadaju Vladu šta god da uradi”. U oblikovanju i prenošenju takvih poruka pomogle su joj televizije sa nacionalnom frekvencijom i uticajni tabloidi. Jednom je televizija Pink detaljno izvestila kako je Ana Brnabić odbrusila novinarki N1, koja ju je ispitivala ko je novinarki KRIK-a oduzeo telefon kad je snimala predsednikovog sina u kafiću: “Zaista bih volela da me pustite da kažem i da ne limitirate moju slobodu govora… Razumem da vam je teško da pustite da govori svako sa kim se ne slažete. Razumem i da imate dvostruke standarde prema ljudima koje podržavate i onih koje ne podržavate…Što se mene tiče, u Srbiji ne postoje građani prvog i drugog reda, kao ni mediji prvog i drugog reda. Svi su isti i sa jednakim pravima na život, rad i slobodu govora.”

Nije prošlo puno vremena od pozivanja na univerzalne vrednosti slobodu i jednakost, kada su se u Skupštini Srbije krajem 2020. čule najgore uvrede poslanika SNS da u “nezavisnim medijima N1 i Nova S, antisrpskim medijima, nema trunke nezavisnosti” i da ih “može opisati samo jedna rečenica – domaći izdajnik, strani plaćenik”, kako je sa velikom sigurnošću tada tvrdila mlada naprednjakinja Biljana Pantić Pilja. Predsednik Aleksandar Vučić je, gostujući na RTS-u, brzo osudio takvu “retoriku” i pozvao poslanike SNS da “budu pažljivi i vode računa jer mi smo krivi ako smo isti kao oni”. Ana Brnabić je istakla kako joj je drago što se predsednik odmah izvinio, a o poslanicima SNS kratko rekla: “Mladi su, naučiće…”

Za razliku od izveštaja Evropske federacije novinara, Međunarodnog instituta za štampu i Evropskog centra za slobodu medija, koji su ukazivali na to da se napadi na novinare u Srbiji ne samo intenziviraju, nego i ne rešavaju dovoljno efikasno, premijerka je smatrala da se napadi ipak rešavaju, “ali da neki mediji ne izveštavaju o rešenim slučajevima jer im tako odgovara” i dodala: “Dosta mi je proizvoljnosti i paušalnosti, tužilaštvo ne radi ništa, sudstvo ne radi ništa, a kada pogledate brojeve vidite da to nije baš tako”, preneo je tada N1. Iako se svojevremeno hvalila da “niko nema transparentniji sistem od Srbije u slučaju pretnji ili napada na novinare”, kasnija stručna i akademska istraživanja su pokazala da novinari ne veruju nadležnim organima, niti procedurama tužilaštva i sudova i da zbog toga najčešće ne prijavljuju pretnje i napade.

Kao neko ko se stalno poziva na slobodu i jednakost medija, Brnabić je tokom 2021. izjavila da nema nameru da gostuje na televiziji “čiji urednik kaže da sve iz SNS i sve njihove glasače treba staviti u logore”, misleći na tadašnji program Njuz Maks Adrije. A kada su televizije N1 i Nova S u decembru 2022. odlučile da preduzmu drastične mere i prekinu emitovanje programa na jedan dan, Brnabić je kasnije ironično upitala novinara N1 na konferenciji za medije: “Danas radite ili ste se i danas samougasili?”, i dodala u svom prepoznatljivom stilu: “Kampanja koju ste pokrenuli na dan kad je bio samit Zapadni Balkan – EU u Tirani, izuzetno važan događaj za Srbiju i političku stabilnost, ne znam šta je bila namera – da se skrene pažnja sa toga ili da se oteža dodatno Srbiji… Vi ste pokazali i ovaj drugi medij koji je učestvovao u toj kampanji i koji ima istog vlasnika, da u Srbiji postoji sloboda medija i hvala vam na tome.”

Ubrzo je Tviter postao idealno mesto za obračun vlasti sa “nepodobnim” medijima i novinarima. Tako je premijerka optužila urednicu “Nove ekonomije” Biljanu Stepanović da širi dezinformacije u vezi sa uvozom brašna: “Obično ne reagujem na poluinformacije i dezinformacije koje ova gospođa plasira. Ovaj put, laž da Srbija uvozi brašno je tako očigledna da je dobro istaći je kao primer gluposti ‘stručnjaka’. Brašno izvozimo…”, napisala je Ana Brnabić, i nastavila u drugom tvitu: “Lagati o tome šta država radi ili ne radi, u ovako osetljivom trenutku, jeste suprotno nacionalnim interesima. Vaše novinarstvo je nivo ‘Halo, Bing, kako brat?’. Rekla-kazala. U prilogu: šta je Aleksandar Vučić rekao. Molim, i drugi put.” Na Svetski dan slobode medija 2022. Brnabić je na nacionalnoj Hepi televiziji rekla kako je “neljudski” to što je bivša ministarka u njenoj vladi Zorana Mihajlović, u danima pošto je napustila SNS, dala intervju za dnevni list “Nova”.

“SVETE KRAVE” KOJE “DIVLJAJU”

U oktobru 2022. imenovana je nova Vlada na čelu sa Anom Brnabić, čime je otpočeo njen treći mandat. U novom ekspozeu označeni su isti prioriteti jačanja slobode medija, unapređenja medijske scene i usvajanja medijskih zakona. U međuvremenu je Vlada usvojila Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije do 2025, ali je ostalo da se završe dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Danas znamo da su predlozi dva nova zakona izazvali veliko negodovanje medijske zajednice i novinarskih udruženja, pa i međunarodnih organizacija zbog štetnih predloga kojima vlast pokušava da unazadi medijsku scenu, oslabi ulogu samoregulatora, ne sprovede reformu REM-a i da na mala vrata vrati državu u vlasništvo nad medijima.

Napadi i pritisci vlasti na medije i novinare u Srbiji nastavili su se u još žešćem naletu tokom 2023, bez obzira na temu i povod. Tako je u martu ove godine povodom dešavanja oko vlasništva nad Dečijim pozorištem “Boško Buha” i mogućnosti selidbe tog pozorišta u “Beograd na vodi”, premijerka optužila “Vreme”, TV N1, Novu S i “Danas” da brutalno lažu, manipulišu činjenicama i javnim mnjenjem. Na konferenciji je rekla da se “namerno” danima nije izjašnjavala o pozorištu jer je baš htela da vidi koliko će ti mediji “bukvalno da divljaju na ovom slučaju, da lažu i obmanjuju i zloupotrebljavaju druge ljude da politički napadnu vlast koja sa ovim veze nema”, objavio je tada portal “021”.

Ubrzo je počela da se bavi kvantitativnom analizom medija i da broji naslovne strane u kojima se pominje predsednik Vučić. Tako je u aprilu pompezno tvitnula: “U 2023, AV je bio na neverovatnih 85 odsto naslovnih strana ‘Danasa’ i čak 77 odsto Nove! Ubedljiva pobeda! Sve čestitke.” Čak su se i izvestiteljka Ujedinjenih nacija za slobodu govora i medija i predsednica Evropske federacije novinara pitale kako premijerka ima vremena da se bavi medijima na ovaj način, i prokomentarisale da njena Tviter objava kojom targetira N1, “Danas” i Novu S predstavlja “toksičan govor” i “korak dalje u odnosu na ono kako političari u svetu kritikuju medije”.

U emisiji “Hit-tvit” na Pinku izjavila je da je bezbednost novinara “crvena linija sa kojom se ne treba igrati”, da bi onda tokom emisije otvoreno targetirala medije iz “uzorka” svog istraživanja: “Moj posao je da pokažem sve licemerje, jer sutra kad pročitaju laž objavljenu u tim medijima, neko će se zamisliti”; “Oni se ponašaju kao da su moralne gromade, ne bave se novinarstvom”; “Ono što oni rade ubija našu zemlju. Napadajte, ali nemojte da lažete. Na primer, meni se ne sviđa kako piše ‘Pečat’, ali oni imaju svoje principe. U onom što pročitate u ‘Danasu’ nema principa. Njihova uređivačka politika zavisi samo od onog što radi vlast, njihovo je samo da rade suprotno”, itd. Istovremeno je izjavila da ne vidi kao pretnju po bezbednost novinara to što je na Pinku objavljen uznemirujući spot u kome se traži hapšenje nezavisnih novinara.

Zbog javne kampanje blaćenja, etiketiranja i targetiranja, TV N1 je u aprilu 2023. uputila otvoreno pismo Radnoj grupi Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara sa apelom da “obrati pažnju na delovanje premijerke Ane Brnabić jer ne znaju kome drugom da se požale kada bezbednost njihovih novinara svakog dana ugrožava Vlada, odnosno premijerka lično”. Apsurdnije od ovog ne može biti – Radna grupa je i formirana na inicijativu Ane Brnabić, pa se N1 u otvorenom pismu pita “da li je Radna grupa adresa samo za one za koje premijerka lično proceni da zaslužuju da budu zaštićeni? Da li je za premijerku jedino zadovoljavajuće rešenje da N1 prestane da postoji? Da li će tada Ana Brnabić stati?”

Gde drugde nego na Hepiju, premijerka je odgovorila da u Srbiji “postoje mediji koji su svete krave i o njima ne sme niko ništa da kaže”, a da nije nikakva uvreda ni targetiranje to što ona te medije naziva tajkunskim “jer su oni u vlasništvu tajkuna”. Dodala je i da je to pismo koje je N1 poslao Radnoj grupi “stepen licemerja i izvrtanje informacija i koliko sami od sebe prave žrtve”, i još jednom prokomentarisala šta ova vlast čini za javno mnjenje: “Mi otvaramo debatu o tome šta jeste slobodno novinarstvo u Srbiji. Neće me svakako oni ućutkati”. Nedavno je počela da broji i pitanja koje mediji postavljaju na konferencijama za novinare, pa je tako izračunala kako je TV N1 postavila predsedniku tri pitanja, od kojih su prvo i treće u potpunoj suprotnosti: “Ono što im je zajedničko jeste da je u svakom pitanju Aleksandar Vučić za nešto kriv.”

Na premijerkinom nalogu na Iksu (bivšem Tviteru) nižu se, sada već i dnevna, istraživanja: “Juče, 14.09, tajkunski portali objavili su 39 negativnih tekstova o Vučiću. 39! Zajedno u glas: Danas, Direktno, N1, Nova – bez njihovih novina i TV, baš na dan kada je predsednik u Briselu, na najtežim razgovorima o KiM. Besprizorno. I, kako ovo uopšte neko može da izdrži.” Nedavno je povodom naslovne strane novina “Nova” pod nazivom “Novca ima za Crkvu i stadione, ali ne i za inovativne lekove”, na istoj mreži objavila: “Klasičan ‘modus operandi’ opozicije i tajkunskih medija koji ih podržavaju: svaki dan, bez izuzetka, plasirati novu laž. Što veća i besramnija laž, to bolje.” Prorežimski tabloid “Alo” ju je pohvalio naslovom “Ogoljena sramota Šolakovih medija – Brnabić razbucala sve laži čistim činjenicama”. Nije samo “razbucala”, nego je pre neki dan i “zakucala hejtersku opoziciju” i N1, kako piše “Informer”, kad je prokomentarisala da su informacije o izborima 17. decembra objavili “na osnovu tračeva koje vam je neko rekao ili vam nije rekao… Toliko o vašoj profesionalnosti.”

“Vrhunac ludila i bezobrazluka” opozicije i “tajkunskih” medija je prema tvrdnjama Ane Brnabić kulminirao pre neku nedelju kada su ismevali odluku Aleksandra Vučića da napravi sendvič sa jeftinim parizerom. A šta reći na to što su na nedavnom predstavljanju programa “Digitalna Evropa” novinarke N1 i Nove S su ostale zaključane iza vrata sale kako ne bi mogle da dođu do premijerke i postave joj pitanja. Ona je ovo demantovala na nacionalnoj TV Prva jednom ne baš maštovitom metaforom: “Molim da svi novinari koji se osećaju zaključano, budu upućeni na vrata koja su otvorena.” Da ne bude da su na tapetu samo “tajkunske” “svete krave”, Brnabić je krajem leta u jutarnjem programu RTS-a izgrdila Javni servis za način na koji izveštava o predsedniku Vučiću i temi izbora: “Što se tiče izveštavanja RTS-a, mislim da je bilo u potpunosti nekorektno i da jeste nekorektno, ali sa druge strane ja nisam opozicija pa da vršim pritisak na vas.”