“Bistrica nam je veliki projekat, nekada smo mislili da će biti 700 miliona, ali sada vidimo da će izaći 1,2 milijarde”, izjavio je Aleksandar Vučić 31. jula ove godine. To “nekada” je bilo samo šest meseci ranije, a pre godinu dana Ministarstvo infrastrukture je, u okviru Prostornog plana reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, navelo da je orijentaciona vrednost investicije 560 miliona evra.

Po tome ispada da je inflacija najviše pogodila reverzibilne hidroelektrane, pošto je vrednost RHE Bistrica za samo godinu dana povećana 114 odsto, više od hrane i energenata. Inače, radi se o starom projektu za koji je EPS još u martu 2012. potpisao Memorandum o razumevanju sa kanadskim Lavalinom i kineskim China Nuclear Power Engineeringom, nakon čega je izgleda pao u zaborav, sve dok nije aktuelizovan posle serije havarija u EPS-u, decembra 2021. godine.

Od tada cena izgradnje vrtoglavo raste, iako suštinski nije došlo do bilo kakvog unapređenja tehnologije ili tržišnih poremećaja koji bi to opravdali. Već u oktobru 2022. EPS je izneo novu procenu od 625 miliona evra, u junu 2023. Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) podiže cenu na 835 miliona evra u okviru “Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028.”, da bi Vučić prilikom posete Priboju još jednom podigao lestvicu na neverovatne 1,2 milijarde evra.

Inače, o kreditiranju ovog projekta je ozbiljno pregovarano sa EIB-om, sve dok, početkom 2023. godine, Siniša Mali nije obavestio rukovodstvo EPS-a da prekinu pregovore sa ovom evropskom institucijom, pošto je odlučeno da se projekat radi sa Japancima i finansira preko njihove agencije Japan International Cooperation Agency (JICA), dok o uslovima sada direktno pregovara ministarka Đedović Handanović.

Ali kod RHE Bistrica nije “mutna” samo priča oko cene i finansiranja, već i oko realizacije samog projekta. Naime, iako se podrazumevalo da Bistricu gradi EPS, koji jedini ima kapacitet, znanje i iskustvo za ovako važan strateški projekat, Vlada Srbije je EPS isključila iz njegove realizacije, a investitorska prava, Zaključkom od 11. maja 2023. godine, prenela na MRE, što je više nego neuobičajeno, pošto MRE nema znanje i resurse za ulogu investitora na ovako kompleksnom projektu.

Zatim Vlada Srbije ide i korak dalje, obrazovanjem Projektnog tima za realizaciju projekta, koji ima šest članova, od kojih nijedan nije iz EPS-a. Dodatno, rukovodilac Projektnog tima Milan Ćirović ne samo što nema nikakve veze sa EPS-om ili hidroelektranama, već ni sa elekroenergetskim sektorom uopšte. Radi se o bivšem direktoru kragujevačke toplane koji je u Kragujevcu poznat po tome što je istovremeno bio i direktor toplane i vlasnik firme Termogama, koja je projektovala i izvodila radove na uvođenju grejanja. EPS se u samom Zaključku Vlade spominje na samo jednom mestu, u kome se navodi da “stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Projektnog tima obavlja MRE, a po potrebi i AD EPS”, što u praksi znači da EPS može da obezbedi salu za sastanke, kafu i sok.

Nije jasno zašto se EPS ciljano isključuje iz trenutno najvećeg elektroenergetskog projekta koji se realizuje u Srbiji? Da li to znači da će se, nakon izgradnje, upravljačka prava preneti na neku stranu firmu ili privatnog operatera bliskog vlastima? Da li je tačno da se EPS cepa na termo i hidro proizvodne celine, radi lakše privatizacije? Da li će RHE Bistrica biti deo paketa od 11 hidroelektrana koje planiraju da prenesu na zajedničku firmu kojom upravlja mađarski MVM? Sve su ovo validna pitanja, koja se sama nameću kada vidimo da u planu izgradnje RHE Bistrica nigde nema EPS-a.

A sve je to samo nastavak desetogodišnje politike ove vlasti, u kojoj je EPS potpuno skrajnut u izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, posebno kod obnovljivih izvora energije, pa zato EPS danas nema nijedan MW instalisanog kapaciteta u elektranama koje koriste energiju vetra, solara ili biomase, a kako vidimo, izgleda da više neće graditi ni u hidroenergetskom sektoru.

Kada sve sagledamo, da li je RHE Bistrica najveća “pljačka u najavi” SNS vlasti? Nije, daleko od toga. Da li je najveća pljačka u energetskom sektoru? Verovatno nije ni to. Zašto je onda ovaj projekat toliko važan? Zato što je odličan pokazatelj kako ova vlast upravlja elektroenergetskim kapacitetima zemlje. Kada vidimo da jednim strateški važnim projektom, koji već godinama kasni, upravlja ministarka bez dana iskustva u energetskom sektoru, a finansiranje se obezbeđuje na osnovu nečijeg dogovora, i to za cenu koja je za godinu dana duplirana, jasno je da se baš ništa nije promenilo, čak ni nakon Grčićevog rušilačkog pohoda. Vrh vlasti i dalje vidi EPS i energetski sistem Srbije isključivo kao politički plen i nepresušan izvor za koruptivno izvlačenje novca, radi bogaćenja ljudi bliskih vrhu vlasti.

Kao posledica neznanja, korupcije i javašluka SNS kadrova, EPS nastavlja da se raspada, uvozi milione tona uglja iz Indonezije, stanovništvu podiže cenu struje za 50 odsto, privredi naplaćuje cenu od 110 evra/MWh koja je trenutno veća i od berzanske, dok puko održavanje EPS-a u životu građane košta najmanje tri milijarde evra u samo tri godine.

Zato ne smemo zaboraviti da je EPS privredna kičma Srbije, jer ova vlast upravo to želi. Već 10 godina EPS-u lome kičmu, sa ciljem da se raspadne do te mere da jedino opšteprihvatljivo rešenje postane njegova privatizacija. Ako se to desi, na gubitku neće biti samo zaposleni u EPS-u ili građani Lazarevca, Obrenovca i Kostolca, već ćemo izgubiti svi.