---

Pad na rang-listi UEFA

Krah na evropskoj sceni

Nakon novih poraza naših klubova u evropskim takmičenjima prošle nedelje, Srbija je ponovo oslabila poziciju na rang-listi koeficijenta Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) i sada je na 17. mestu sa tendencijom daljeg pada. U ovoj sezoni su pet srpskih klubova na evropskoj sceni – Crvena zvezda, TSC, Čukarički, Partizan i Vojvodina – zabeležili 20 poraza, dva nerešena rezultata i samo jednu pobedu, uz gol razliku 16:62, a tri kluba koja su se plasirala u grupnu fazu (Zvezda, TSC i Čukarički) uspeli su na 15 utakmica da osvoje samo dva boda. Zbog toga se Srbija za nekoliko meseci srozala sa 11. na 17. mesto liste UEFA, što će se drastično odraziti na broj naših predstavnika i njihov start u evropskim kupovima u narednim sezonama.

Na kraju prošle sezone, pre pola godine, Srbija je imala dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona, tri osigurane grupne faze i čak pet učesnika na međunarodnoj sceni. Tad se znalo da smo izgubili privilegiju da šampion direktno ide u Ligu šampiona, što je Crvena zvezda iskoristila ove sezone, a nakon očajnih rezultata jasno da od 2025. godine gubimo jedno mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona i da ćemo umesto pet imati samo četiri garantovanih predstavnika u evropskim kvalifikacijama.

Koeficijent UEFA se za tekuću sezonu izračunava na osnovu rezultata klubova u prethodnih pet sezona, a nakon što tri preostala kluba iz naše zemlje za koji dan (neslavno) završe takmičenje, Ukrajina, Grčka i Poljska imaju velike šanse da preteknu Srbiju na rang-listi.

Najveće razočarenje je Crvena zvezda. Ona je sa najskupljim timom u istoriji i pod upravom Zvezdana Terzića uspela da u grupnoj fazi osvoji samo jedan bod (u duelu sa švajcarskim Jang Bojsom 2:2 u Beogradu) i doživi četiri poraza. Samo joj činjenica da je Mančester siti već obezbedio prvo mesto u grupi i da će verovatno sledeće nedelje u Beograd doći bez nekih prvotimaca, daje nadu da neće doživeti novu bruku.

---

U Nišu izgoreli pogoni sedam firmi

Bez posla ostalo 1500 radnika

Sumiraju se posledice velikog požara u krugu nekadašnje niške Elektronske industrije, koji je pet dana gašen i na sreću nije povredio nikog. Izvesno je da je materijalna šteta ogromna. Nezvanični izvori govore da je požar izbio u magacinu jedne prehrambene firme, a potom se proširio na magacine sa bojama i lakovima, kao i velikim količinama plastičnih kesa, zbog čega je gašenje dugo trajalo.

Vatra je izbila 26. novembra ujutru, oko 5.30 sati, i u iduća dva dana progutala je više od 3000 kvadrata magacinskog, proizvodnog i poslovnog prostora. Zbog požara sedam firmi koje su koristile taj prostor ostalo je bez imovine, a bez posla do daljeg je ostalo oko 1500 radnika, a kako kažu nadležni, posledice će osetiti i oko 10.000 radnika u povezanim firmama.

Jedan od vlasnika čiji su pogoni izgoreli kaže da nakon istrage predstoji raščišćavanje pogona i da u međuvremenu pokuša da nađe novi prostor. No, kako se radi o specifičnoj proizvodnji, to mu za sada ne uspeva. On i drugi vlasnici očekuju pomoć grada i države.

“Nama su mašine vredne preko pola miliona evra stradale u objektu, mi nemamo repromaterijala, mi imamo samo dobru volju i radnike koji žele da rade”, izjavila je za “Južne vesti” Dragana Krstić, vlasnica firme Alfa Medija.

---

PISA test 2022

Naši Učenici ispod proseka OECD-a

Učenici iz Srbije ispod su proseka vršnjaka iz zemalja OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti, pokazuju novi podaci PISA testa za 2022. godinu. Iako i dalje kaskaju za vršnjacima iz zemalja OECD-a, naši đaci su malo napredovali na listama – u čitanju su na 40. mestu broj, a bili su 45, dok su u matematici 42, a pre četiri godine bili su 46. mestu.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) osnovana je 1960. godine i čini je 38 država, između ostalih – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Australija, Norveška, Island, Švedska, Finska, Danska, Slovenija, Meksiko, Južna Koreja i Japan.

U rešavanju PISA testa učestvovalo je oko 7600 petnaestogodišnjaka iz Srbije, a u PISA 2022 studiji učestvovalo je 178 srednjih stručnih škola i gimnazija iz 15 osnovnih škola koje su izabrane metodom slučajnog uzorka, a radilo se o državnim i privatnim školama iz različitih delova Srbije. Međunarodni program procene učeničkih postignuća (PISA) procenjuje znanja i veštine učenika iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, kako bi se utvrdilo koliko dobro đaci mogu da rešavaju složene probleme, kritički misle i efikasno komuniciraju.

I rezultati su uglavnom slabi – od rangiranih 79 zemalja, Srbija zauzima 45 mesto. Kod nas je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen, a za vršnjacima iz zemalja OECD-a zaostaju u proseku više od jedne školske godine. I dok je broj funkcionalno nepismenih visok, relativno je mali procenat učenika koji su na visokim i najvišim nivoima dostignuća u ovim istraživanjima”, izjavila je BBC na srpskom Dragica Pavlović Babić, PISA koordinatorka u Srbiji. Dodala je da kvalitet obrazovanja nije unapređen u odnosu na prethodni test iz 2018. godine. A nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić zaključuje da “rezultati nisu iznenađujući u odnosu na sume koje se ulažu u obrazovanje.”

---

Istraga u opštini Sremski Karlovci

Nestala finansijska dokumentacija

Na poslednjoj sednici Saveta za budžet i finansije Skupštine opštine Sremski Karlovci, zahvaljujući dopisu Državne revizorske institucije (DRI) koja je zatražila od opštine određena dokumenta, ustanovljeno je da je deo finansijske dokumentacije Opštinske uprave – nestao. Načelnik Slavko Medan pozvao je policiju, a policija potom tužilaštvo i trenutno se istražuje slučaj.

Javni tužilac je naložio da se pribave video zapisi ukoliko postoje nadzorne kamere u zgradi, zatim da se obave razgovori sa zaposlenima u Opštinskoj upravi, kao i da se pribave druge potrebne informacije i dokumentacija, a nakon toga će biti sačinjen izveštaj i upućen Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Iz Tužilaštva su novinaru portala 021 poručili da “u ovoj fazi postupanja ne mogu da saopšte bliže informacije”, kao ni kako je kvalifikovano delo, a iz Opštine Sremski Karlovci nisu odgovorili na pitanja ovog portala.

“Ovo ne da nije uobičajeno, ovo se ne dešava. Takođe, nikako se ne može otkriti koja je tačno dokumentacija u pitanju”, izjavio je Dragan Trišić, predsednik Saveta za budžet i finansije i šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke, a povodom ovog slučaja Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je “dokumentacija koja se odnosi na trošenje opštinskog novca veoma bitna jer može da pokaže da li je taj novac utrošen zakonito ili ne”.

---

Istraživanje Saveta za štampu

Klikbejt daleko ispred Kodeksa

Istraživanje “Izazovi samoregulacije u digitalnom dobu: Iskustva Saveta za štampu”, koje su za ovo samoregulatorno telo uradile Tanja Jakobi i Tanja Maksić, pokazuje da se novinarska profesija urušila i da mnogi mediji odbijaju da poštuju Kodeks novinara Srbije i na sve su spremni da dođu do čitalaca, makar i izmišljali.

Prvi deo istraživanja je sumiranje ankete o znanju novinara o medijskoj etici i samoregulaciji, kao i izazovima koji proizilaze iz digitalizacije, a drugi deo je analiza odluka i prakse Saveta za štampu, posebno kad je reč o smernicama za primenu Kodeksa u onlajn sferi. Tanja Jakobi je naglasila da su uočile namerne odluke medija i novinara da ne poštuju Kodeks novinara kako bi dobili veći broj klikova i čitalaca. Takođe, zaključila je da se novinarska profesija “urušila”, da novinari su sve manje obrazovani, kao i da je sve više onih koji su novinari jer ne mogu da nađu posao u drugoj profesiji.

“To se posebno odnosi na onlajn medije, gde su novinari ili slabo plaćeni ili nisu plaćeni uopšte. Posledica je da se iskustvo, pa ni svest da treba poštovati Kodeks novinara, ne prenosi sa generacije na generaciju novinara”, izjavila je Tanja Jakobi na predstavljanju istraživanja u beogradskom Medija centru.

Na konferenciji se čulo i da se sve češće medijski sadržaji konstruišu samo na osnovu objava na društvenim mrežama, kao i da veliki broj medija ne radi moderaciju komentara čitalaca ni pre ni posle njihovog objavljivanja. Rezultati pokazuju i da skoro 90 odsto anketiranih novinara smatra da internet i nove tehnologije zahtevaju značajne izmene Kodeksa novinara Srbije, a taj proces su već započela dva najveća udruženja novinara – NUNS i UNS, te Savet za štampu.