Bio je mart 2012. godine kada je slovačka organizacija MEMO 98 grupu sociologa i novinara u
BIRODI-ju obučila da nadgledaju medije tokom izbora. Tako je prvi put u Srbiji monitorisano izveštavanje televizija i dnevnih novina po međunarodno uporedivoj metodologiji (ODIHR, Venecijanska komisija i Evropska komisija) i prvi put su rezultati saopštavani tokom trajanja izborne kampanje na 15 dana.

Rezultati monitoringa kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore iz 2012. godine pokazali su da je na sceni bilo izveštavanje po principu jednaki (sve liste parlamentarnih stranka) i jednakiji (parlamentarne liste Demokratske stanke i Srpske napredne stranke). Između jednakih i jednakijih bila je vladajuća Socijalistička partija Srbije. Na nekima od televizija sa nacionalnim pokrivanjem izborna lista SNS i njen predsednički kandidat Tomislav Nikolić bili su više (RTS) ili pozitivnije (PINK) predstavljani. U drugom krugu predsedničkih izbora oba kandidata su imala skoro isto vreme na svim televizijama.

Iz ugla funkcionerske kampanje, koju je kao pojam uveo BIRODI, Boris Tadić je, kao predsednik Srbije, po zastupljenosti bio u senci Vlade Srbije. Njega nije bilo ni među glavnim akterima funkcionerske kampanje. To su bili ministri iz stranaka koje su činile Vladu Srbije (Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije) i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Na gradskoj TV Studio B lista Demokratske stranke nije bila niti najzastupljenija niti najpozitivnije predstavljena, naprotiv, bila je u sredini tabele. O ambijentu govori nastanak neformalnog pokreta “Beli listići”, čiji akteri su kritički sagledavali postupanje pre svega tadašnje vlasti.

Da ne bude zabune – ni to vreme nije bilo vreme idealne medijske slike. U svom izveštaju o predsedničkim i parlamentarnim izborima BIRODI je zaključio da su mediji sredstvo promocije izbornih učesnika jer previše pozitivno izveštavaju umesto da su kritički orijentisani prema izbornim takmacima, to jest – da ih ne pitaju ono što bi ih pitali građani, kako bi građanima pomogli da donesu pravu odluku ko od izbornih lista i kandidata za predsednika Republike najbolje reprezentuje interes birača.

Republička agencija za elektronske medije (RRA), današnja Regulatorna agencija za elektronske medije (REM), tada je nadgledala elektronske medije mereći samo vremensku prisutnost aktera na nacionalnom (RTS 1 i 2, RTV 1 i 2, Pink, Hepi, Avala, Prva, Radio Beograd i Radio B92) i regionalnom nivou (Studio B, TV Kragujevac, TV KCN, TV Palma Plus i Niška TV). Skoro isti posao RRA REM je odradio tokom prvih vanrednih izbora 2014 u Vučićevoj eri. Na nacionalnom nivou predmet monitoringa bili su: RTS 1 i 2, RTV 1 i 2, Pink, Hepi, Prva, Radio Beograd, Radio Novi Sad i Radio B92, a na regionalnom nivou: Studio B, TV Kragujevac, TV KCN, TV Palma Plus, TV Santos, TV Niš, TV Belami, TV Vranje, TV Pirot, TV Kraljevo i TV Most.

A ONDA JE POČELO

Izbori 2014. a posebno 2016. godine pokazali su pravac u kojem će Srbija ići. Trend jednakih i jednakijih je zamenjen trendom jednakijeg i nejednakih.

Jednakiji je Aleksandr Vućić, koji je vodio kampanju sa pozicije prvog potpredsednika Vlade Srbije (2014), a potom premijera (2016). Opozicija je dobijala sve manje vremena. Gde je imala više imala vremena, pre svega na TV Pink, to je bila prilika da novinari i gosti (iz vlasti) opoziciju publici negativno predstave. U kampanji za parlamentarne izbore 2016. ovo se pre svega odnosilo na pokret “Dosta je bilo”, koji je uspevao da preuzme glasače stranka koje su bila na vlast do 2012. godine. Uz “Dosta je bilo”, predmet negativne kampanje bila je i Demokratska stranka pošto je imala dovoljno kapaciteta da svojom kadrovskom i organizacionom strukturom bude značajan oponent vlasti.

Posmatračka misija ODIHR-a 2016. godine u izveštaju o parlamentarnim izborima navodi nalaz iz Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o medijima iz 2015. godine: “Mediji ne kontrolišu vlasti i njihove rezultate; naprotiv, mediji su u stvari kontrolisani od strane vlasti” i “nezavisni mediji praktično ne postoje”. Prva godina kada REM ne objavljuje nalaze monitoringa medija bila je 2016. jer kako su tada tvrdili, za to nije postojala zakonska obaveza. Agencija za borbu protiv korupcije nije sankcionisala kršenje člana 29, koji je regulisao zloupotrebu javih resursa izraženih u slučaju Aleksandra Vučića tokom i van izborne kampanje. Nekoliko godina kasnije, 2019, CINS je otkrio kako postoji izveštaj, koji do danas nije postavljen na sajt REM-a. Argument je da nije usvojen od strane Saveta REM-a.

Godinu dana kasnije, 2017. godine, posmatračka misija ODIHR-a je ponovila istu ocenu stanja medija u izveštaju o kampanji za predsedničke izbore. Tada je ODIHR citirao izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije u kojem se kaže kako “sadržaji koje mediji objavljuju uglavnom nisu rezultat slobodnog, objektivnog i istraživačkog novinarstva” i da “većina medija ne deluje u cilju veće informisanosti građana jer su finansijski zavisni i povezani s političkom ekonomskom elitom i centrima moći”. REM je ovog puta samo popisao oglasne poruke predsedničkih kandidata.

BIRODI-jev monitoring je pokazao da je Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Srbije i predsednički kandidat zauzeo skoro polovinu posmatranog vremena (46%), a drugoplasirani protivkandidat Saša Janković deset puta manje vremena (4,5%).

Tokom pandemije kovida dodatno se briše granica između javne (predsednik Republike) i partijske (predsednik SNS-a) funkcije Aleksandra Vučića. Širokim tumačenjem člana 112 Ustava Republike Srbije stava 1, koji ovlašćuje predsednika Republike da predstavlja državu na unutrašnjem i spoljnjem nivou, tj. koristeći ovaj član i stav, Aleksandar Vučić, predsednik države-partije, faktički i medijski preuzima poslove Vlade Republike Srbije, definisane članom 123 Ustava Republike Srbije.

Ovakvo ponašanje Aleksandra Vučića je notirao ODIHR u izveštaju o predsedničkim i parlamentarnim izborima 2020. godine konstatujući: “Neprestano angažovanje gospodina Vučića i kao predsednika države i kao lidera Srpske napredne stranke (SNS) pružilo mu je priliku da se pojavljuje u javnosti na način koji ostali nisu mogli da prate, dok pri tome njegove uloge nisu bile jasno odvojene. Nejasna podela na ono što predstavlja SNS kampanju a što medijsko izveštavanje o predsedniku i Vladi, uključujući reagovanje na krizu kovid-19, dovela je u pitanje stav 5.4 OEBS-ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. godine”. Posmatračka misija ODIHR-a precizira: “Stav 5.4 OEBS-ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. propisuje da će države učesnice paziti na jasno razgraničenje između države i političkih stranaka; to se posebno odnosi na stranke, koje se neće spajati sa državom”.

ZAROBLJAVANJE POSLANIKA

Izbori 2020. godine bili su prvi izbori posle kojih je dobijen zarobljen saziv Narodne skupštine od strane Aleksandra Vučića. Naime, koristeći član 45 Statuta SNS-a koji predsedniku SNS-a daje pravo predlaganja kandidata za poslaničku listu SNS-a, uz rentiranje svog imena listi SNS kako bi ona imala što bolji rezultat, poslanici su postajali zavisni od predsednika države i partije i za takav poklon Vučiću su činili protivuslugu tako što nisu postupali po članu 118 Ustava Republike Srbije i sankcionisali kršenje Ustava od strane Vučića, na šta ih Ustav obavezivao.

Da je Agencija za sprečavanje korupcije radila svoj posao, tada je mogla da utvrdi da je prekršen član 40 stav 2 Zakona o sprečavanju korupcije, jer su narodni poslanici sa liste SNS bili u zavisnom položaju spram Aleksandra Vučića kao predsednika Republike i SNS-a.

Zarobljavanje saziva Narodne skupštine ponovilo se i na izborima 2022. godine i pored organizacije Međustranačkog dijaloga vođenog sa poslanicima Evropskog parlamenta, uz prisustvo stranaka vlasti i opozicije. Položaj predsednika Republike u kampanji i njegovo zarobljavanje Narodne skupštine nije bila tema. Ovaj “dijalog”, koji se bavio stepenom i vrstom primene izbornog zakonodavstva, izrodio je rešenja koja su bila suprotna zakonu i integritetu izbornog procesa.

Primer za to je bilo Privremeno nadzorno telo za praćenje medija u izbornoj kampanji, čiji su članovi bili članovi REM-a i članovi na predlog izbornih lista. Za potrebe ovog tela REM je organizovao monitoring pružalaca medijskih usluga. Pravnici u REM-u su ovog puta našli pravni osnov – tadašnji član Zakona o elektronskim medijima (član 22 tačka 1 i 8, odnosno član 24), isti onaj pravni osnov koji 2016. godine nije postojao!? Doduše, onako kako je urađen izborni monitoring, bolje da nije rađen jer su njegovi rezultati bili u suprotnosti sa nalazima ODIHR-a i domaćih organizacija koje vrše monitoring medija.

Monitoring BIRODI-ja je pokazao trend asimetrične medijske zastupljenosti dominacije. S jedne strane Aleksadar Vučić na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem i u dnevnim novinama (“Politika”, “Večernje novosti”, “Informer”…), dok je opozicija imala više pozitivnog vremena i prostora na kablovskim televizijama Nova S i N1 i u dnevnim novinama “Danas” i “Nova”. Ove nalaze BIRODI je potvrdio ocenom ODHIR-a: “Privatni mediji sa nacionalnom pokrivenošću (TV B92, Hepi, RTV Pink i TV Prva) su u svojim informativnim programima izveštavali o državnim zvaničnicima koji su često promovisali vladine projekte, a mnogi od njih bili su i kandidati. Oni su posvetili oko 90 procenata izveštavanja u informativnim programima predsedniku i vladinim zvaničnicima prikazujući ih sveukupno u pozitivnom svetlu. Ovakav privilegovan tretman javnih zvaničnika od strane medija je u suprotnosti sa međunarodnom dobrom praksom. TV Nova S i N1 kritičnije su prikazale vlasti, posebno N1, koja je najznačajniji udeo u informativnom programu dala UZPS (28 procenata) prikazujući ga uglavnom u pozitivnom svetlu”.

SUMA SUMARUM

Ovogodišnji izbori su imali svoj predizborni deo pre njihovog raspisivanja, u kojem je, prema nalazima BIRODI-ja, Aleksandar Vućić dominirao bivajući predstavljen na reklamnom nivou, više od 90 odsto pre svega na televiziji Pink, mada Prva i B92 nisu zaostajale. Antipod ovakvom izveštavanju bila je N1 gde je Vučić u dnevnicima ove TV bio u polovini vremena negativno i kritički predstavljen, oko 40 odsto neutralno i samo 10 odsto pozitivno.

Za razliku od RTS-a gde je opozicija bila neutralno i malo predstavljena, na privatnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem stranke proevropske opozicije su bile nešto više, ali negativno predstavljene. Stranke desnice su bile negativno predstavljene na Pinku i B92, na Hepiju pozitivno, a na Prvoj cenzurisane. Jednom rečju, televizije su naštelovane tako da kod proevropskog dela birača izazovu apstinenciju, a desno orijentisano biračko telo ostane uz SNS i ne glasa, odnosno ne pređe ka desnici. Očito da je to bio razlog što je REM ovim televizijama dao nove dozvole za propagandu za potrebe vlasti.

Monitori BIRODI-ja javljaju da imamo novi vid izveštavanja, a to je bezfunkcionerska kampanja. To su prilozi u kojima se pozitivno govori o vlasti i njenim uspesima, bez prisustva javnih funkcionera. Neretko, na Pinku, ti prilozi su potpisani kao dokumentarni program. Na taj način se želi povećati udeo dokumentarnog programa, mada se radi o čistoj propagandi vlasti.

I treći put u poslednja tri izbora za parlament imamo trampu predsednikovog rejtinga SNS-u, koji zauzvrat garantuje da njegovi poslanici neće sankcionisati predsednikovo kršenje Ustava. Agencija za sprečavanje korupcije to ne vidi kao kršenje člana 40 stav 2. Doduše, direktor Agencije je u intervjuu “Politici” video ono što se nije desilo, a to je da je Vučić strogo pazio kada govori kao predsednik Srbije, a kada kao predsednik stranke. I onda, em što to nisu videli posmatrači ODIHR-a, em što su prošle godine bili predsednički izbori, te je Vučić dao ostavku na mesto predsednika Republike i nije morao da vodi računa o razdvajanju predsedničke i partijske funkcije pošto nije bio predsednik, kao Boris Tadić nakon skraćenja mandata 2012. godine.

REM je broj medija koje nadgleda sveo na: RTS, Pink, Prva, Hepi, B92, N1, Nova S, K1 i Al Džazira. I pored toga što imamo pokrajinske i lokalne izbore, u uzorku medija nema lokalnih medija, ali ni radio-stanica.

Suma sumarum: imamo ličnu vlast koja je industrijom populizma uspostavila kontrolu nad institucijama, osiguračima demokratskog poretka – pre svega nad Narodnom skupštinom, regulatornim telima i medijima. U takvom ambijentu skoro polovina građana Srbije smatra da danas nije pametno govoriti ono što misliš tako da je javnost na putu da zamre, a time se i izbori pretvore u referendum o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića ili kako to vlasnik “Informera” smatra, posredno – predsedničke izbore.

I kada pomisliš da su kraj sa slobodnom javnošću, pojavi se Pro-glas, odgovor na pokušaj da se u Srbiji ugasi demokratija. Pojava Pro-glasa je nada da će posle ovih izbora preživeti slodna javnost što za ovakvu Srbiju predstavlja pobedu nezavisno od rezultata izbora, jer bez javnosti demokratskih izbora, istraživanja javnog mnjenja, dijaloga, kako reče Jirgen Habermas, nema države!