U fabrici za proizvodnju mineralne vode i bezalkoholnih pića Mioni u selu Ključ kod Mionice postavljen je kamen-temeljac za novi proizvodni pogon koji će povećati kapacitet fabrike sa 250 miliona litara na 450 miliona litara godišnje
Apatija je poželjno i politički korektno stanje duha, pa je takmičenje u ležanju u Brezni veoma tačna metafora naše individualne i društvene stvarnosti. Do pobede
Zanimljivo, do trenutka u kojem nastaju ovi redovi, niko Medeničin čin i njegove razloge nije ni podržao i solidarisao se, ni osporio i suprotstavio se. Tzv. kulturna javnost se pravi mrtva, tako je valjda najbezbednije. A možda se ne pravi, nego je stvarno mrtva? Ili bar čudno miriše
U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana
Ubeđujući sebe da raspravljaju o svetskim problemima, odrasli pljačkaju, varaju i izdaju svoje bližnje. Pretpostavljamo da je ova društvena kritika bila jedan od glavnih razloga što se proslavljeni slovenački reditelj srednje generacije Sebastijan Horvat, inače vrlo sklon socijalnim temama i klasnim pitanjima (predstave Ali – strah jede dušu, Cement), posvetio pozorišnoj adaptaciji ovog romana
Rušenje mosta nije samo glupo i štetno, nego je u nekom višem smislu i greh jer su mostovi, ne kaže to samo Andrić, svete građevine. To grabljivim skorojevićima ne znači ništa, kao što im je i sam pojam pamćenja prirodno tuđ i mrzak, a rušiti mostove isto je što i zatirati sećanje. Mostovi poput Starog savskog ne povezuju samo dve obale, nego, na suptilan način, i prošlost sa sadašnjošću, a one koji su toga vredni mogli bi odvesti i u neku srećniju budućnost
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
Da li Dogovor za pobedu donosi nešto zaista novo i drugačije na antivučićevskoj političkoj ravni, kako to neki tvrde? Da li dokument koji je, na inicijativu Zeleno-levog fronta, potpisala grupa građanski orijentisanih parlamentarnih stranaka predstavlja dobar odgovor na uobičajenu kolektivnu kritiku? Da li on predstavlja znak da opoziciona scena postaje ozbiljnija, predanija i relevantnija? Ili će, kroz neki budući razvoj događaja, biti zaboravljen kao da nikad nije ni postojao
“Mrkšić me ujutro zove kod njega i kaže: ‘Mali (tako me zvao), jesi li spreman da izvršiš jedan ozbiljan zadatak?’ Pošto sam mu verovao kao ocu, kažem da jesam. A on kaže: ‘Doneta je odluka da se smeni vojni vrh.’ Nije mi rekao, niti sam ga pitao ko je doneo tu odluku. On je naveo da treba da se uhapse Kadijević (Srbin), Brovet (Slovenac), komandant RViPVO general Zdravko Jurjević (Hrvat), komandant Prve armije general Aleksandar Spirkovski (Makedonac) i načelnik štaba general Andrija Silić (Hrvat). Ustanem, poljubim ga, kažem ‘napokon’ i pitam ‘kad’. On odgovara ‘noćas’”
“Zemlja sme da povećava količinu novca onoliko koliki ostvari privredni rast. Svaki brži rast novčane mase iznad stope privrednog rasta praviće inflaciju, na koju onda dodajte onu uvoznu inflaciju. A ni tu nije kraj. Čak i da uvozna inflacija padne na nulu, opet vam nema spasa ako povećavate penzije, plate, isplaćujete poklone mladima, starima ili bilo kome na koga se predsednik Vučić tog dana razneži – a privredni rast ostane nizak, kao sada”
Pazolini po Pazoliniju; priredio Luiđi Fontanela; prevod sa italijanskog Saša Moderc Fakultet za medije i komunikacije, Beograd/ Multimedijalni institut, Zagreb, 2022.
Braća Filipu očigledno znaju šta rade, jer nude ubedljiv i veoma dobro osmišljen film. Radnja je smeštena u njihov rodni Adelejd i prati grupu srednjoškolaca koji su pronašli novu zabavu, uzbudljivu “igru” za koju će se ubrzo ispostaviti da može da bude veoma opasna, pa čak i smrtonosna
Da li je moguće da BIA, VOA, VBA, ali i MUP Srbije nisu imali nikakva saznanja o grupi iz Banjske? Još gore je ako u njima postoje divlje i interesne frakcije, koje iz svojih računica nastoje da podmeću jedna drugoj. A tek pogubno bi bilo da je u pitanju “državna operacija” čiji je tok krenuo naopako a sada se svi sklanjaju, beže i prave blesavi. Da li je naoružanoj grupi na severu Kosova bila obećana pomoć i od koga? I još nešto: mnogo toga deluje prema receptima sa početka ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka. Sve službe u regionu su se time bavile, a Državna bezbednost MUP-a Srbije sa najvećim uspehom
Potpuna i iskrena vera u pozorišnu emociju postajala je sa godinama sve karakterističnija za njega i njegov rad. Pozorišne slike nabijene emocijama kod Jagoša su trajale onoliko koliko je onaj ko je zanet emocijom osećao da treba da traje. Na to niko i nikada nije mogao ostati ravnodušan. Ili ste ga obožavali ili vam je išao na živce. Sredine nije bilo. A opet, i oni koji su ga voleli, ali i oni koji taj “jagoševski” pristup nisu voleli, dolazili su redovno u pozorište i gledali sve njegove predstave
Ruinirane vile sa vrtovima i zapuštene tvrđave iz austrougarskog perioda svedoče da ni Istra, najcivilizovaniji deo nekada zajedničke države, nije imun na boljke postkomunističkih društava Balkana
Grad je prvo bio pod kontrolom Čeha, pa poljski – ali ne pod ujedinjenom krunom, već pod lokalnim plemstvom, potom se iznad njega vijorila habzburška zastava, da bi nakon pobede Pruskog carstva u austrijsko-pruskom ratu još jednom promenio državu. U sastav Poljske ušao je tek 1945. godine. U devetnaestom veku polovina stanovništva je govorila poljski jezik, da bi usled germanizacije, na početku dvadesetog veka taj broj bio neznatan. Nemci su grad zvali Breslau. Iz njega su otišli tek 1945. godine
“Kada je sadašnje vreme u pitanju, današnji grad – kroz knjigu se provlači ta metafora: stalni rat između svraka i vrana. Nažalost, izgleda da su vrane oterale svrake. Nije isto da li te ujutro budi veselo keketanje svraka ili turobno graktanje vrana”
