“Za većinu srednjoškolaca prošlonedeljni protesti bili su prvi na kojima su učestvovali. Oni su tek sada shvatili šta to znači protestovati, da je to jedan od načina iskazivanja nezadovoljstva. Nama su ti veliki protesti fascinantni jer vidimo toliko sveta ispred Skupštine i reku ljudi u Kneza Miloša. Učesnici su svi kulturni i fini, nema ekscesa, sve prolazi u najboljem redu. Ako neko nekoga u toj gužvi slučajno zakači, odmah slede izvinjenje i odgovor ‘nema veze’”
“Za mene je zavidna brojka od dve hiljade ljudi na protestu za neku agendu ili pritisak. Sa deset hiljada ljudi možeš da praviš ozbiljne nerede i da se tučeš sa policijom, ako ti je do toga. A sa brojkama sa šetnje od poslednjeg petka, mogle su bez problema da se zauzmu sve institucije”, kaže za “Vreme” Aleksandar Gubaš, čovek koji broji proteste
Kada se sve sabere, Novak Nedić je od prvog dana imao mesto koje je formalno bilo – administriranje rada Vlade, ali je zapravo bio direktna veza vrha države sa huliganskim grupama koje su s vremenom prerasle okvire tribine i postale bande koje preprodaju drogu i organizuju ubistva
Talas oslobođenja koji je pokatkad nemoguće zaustaviti odnosi se i na one “porobljene” u naprednjačkom sistemu korupcije koji počinju da shvataju da vladar više i nije tako svemoćan. Opozicionari kažu da jednostavno ne mogu da žive od gomile “pokajnika” iz piramida vlasti koji im donose informacije i opravdavaju se, pokušavajući da naprave link sa “drugom stranom”
Već smo izdresirani da ni sebi ni drugima ne postavljamo važna pitanja, nego da se, i kad gordo mislimo da smo “opozicionari”, bavimo banalnostima, tricama i kučinama (gde nas uvek razbiju jer su tu na domaćem terenu)
Prilična bitka se vodi oko naših podataka s obeju strana Atlantika. Kada kažem naših, naravno da ne mislim na podatke građana Srbije. Budući da nismo u EU niti smo država SAD, zaštita naših podataka je takoreći kolateralna. Ako štite svoje, valjda štite i naše, mada za to nema nikakvih potvrda ni garancija
To sa pravljenjem dobrog medijskog sadržaja za mlade je krajnje jednostavan posao, kao i negovanje engleskog travnjaka. Treba ga redovno šišati i zalivati. I tako sto godina
Nema govora o tome da gradski prevoz ne treba plaćati. Ali sve ono što prati uvođenje novog sistema ukazuje na nestručnost, pa čak i bahatost gradskih čelnika, a za to je mnogo dati i jedan dinar
Nije poznat nijedan slučaj spasavanja nekog Srbina sa Kosova od lokalnog nasilja u izvedbi aktuelne vlasti u Beogradu. Kad su se nedavno odnosi jače zategli, tražena je dozvola za onih hiljadu naoružanih Srba da pređu na Kosovo, ali dozvola nije dobijena, i od tog prelaska ne bi ništa. Rezime svega ovoga kratak je i jednostavan: politika prema Kosovu nema instrumente i nema moć da tim stradalnicima bilo kako konkretno i delotvorno pomogne, ali svojom praznom agresivnom retorikom trajno i sistematski pogoršava odnose sa albanskom većinom
Pored toga što Zakon o rodnoj ravnopravnosti navodi da upotreba rodno senzitivnog jezika pozitivno utiče na razvijanje rodne ravnopravnosti, a samim tim i na smanjivanje rodne diskriminacije, vrlo je važno napomenuti da se kroz korišćenje ovakve vrste jezika obezbeđuje veća vidljivost žena, ne samo u lingvističkoj, već i u javnoj sferi života
Nasilje u Srbiji nije uvezeno sa Zapada (kao da je na Istoku sve mirno), kako reče bivši ministar prosvete Ružić, već je u velikoj meri rezultat dugogodišnjeg zataškavanja zločina počinjenih tokom ratova u Jugoslaviji. Svaka zemlja ima svoje zločine, ali odgovorna država ih ne prikriva radi dobrog imidža i zaštite vladajuće elite
Mi smo se našli u svojevrsnoj medijskoj metarealnosti, gde se praktično odvija kompletna polemika, istraga, manipulacija i komercijalizacija ova dva masakra u kojima su stradala deca i mladi ljudi bez ikakve krivice. Upravo tu se krije jeziv paradoks medija u Srbiji, koji bilo da brane ili napadaju rijaliti koncept, zapravo ulaze u svojevrsnu metarealnost, koja u mnogo čemu neobično podseća na rijaliti
Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić nemaju veliko iskustvo u organizovanju skupova na otvorenom. Štaviše, to rade retko, ali kad rade, rade za sve pare. Naše pare…
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
U danima kada se državni vrh podsmeva ljudima koji šetaju, a opozicija i vlast glumataju dnevnopolitičko rivalstvo, jedini izlaz je artikulacija političkog programa i stvaranje jasne alternative
Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo
Sva dokumentarna ostvarenja su u svojoj biti i na jasnom tragu svog usmerenja u nužnoj vezi sa (naravno, na ovaj ili onaj način shvaćenim, obrađenim ili korišćenim) naturalizmom, a koji može da nam, na prvom mestu u onim najvaljanijim slučajevima, posluži i kao orijentir za kontemplaciju na temu sveta u kome živimo
Crna hronika je puna naslova u kojima je neko nekoga ubio registrovanim oružjem, a slučajeva da je neko u samoodbrani uspeo da se domogne pištolja i tako sebi spase život skoro da i nema
