Nekako je ispalo da se Druga Srbija i dalje ne miri sa zločinom, ali za svoj ćeif, dok se ona mnogo veća Srbija miri jedino s porazom... Mada ni u to nije baš sigurna: koliko puta ste čuli ono – hajde da mi lepo sačekamo “dok se svetske okolnosti promene”... I mnogi misle da su to upravo i dočekali
“Na konkurs je bilo prijavljeno 14 televizija, a REM je odlučio da nagradi one četiri za koje je sam konstatovao da nemaju kvalitetan program, da ne unapređuju tržište, izricao im mere opomene, čak privremene zabrane programa i, na kraju, opet rekao da će te četiri televizije zadržati nacionalnu frekvenciju – to je neverovatno”
Ostaje nam samo da se nadamo da se najmračniji scenario “raspada” Međunarodne svemirske stanice ipak neće realizovati, i da će ukrajinski rat biti završen mnogo pre nego što kucne čas da Rusi napuste međunarodnu saradnju i ISS. Jer, i pored konstantno zategnutih odnosa između Amerike i Rusije i retorike koja je manje ili više zapaljiva, obe strane su, kroz istoriju, imale dovoljno sluha da jedna drugoj pruže ruku, na Zemlji i u kosmosu, i tako doprinesu svetskom miru
Borbe su ušle u fazu u kojoj obe strane efikasnost u borbenim dejstvima mere podacima o tome koliko su ubili protivnika. Ukrajinci tako izveštavaju o likvidiranim “orkama”, a Rusi o neutralizovanim nacistima
Jedna od legendarnih scena iz serije Grlom u Jagode je kada Miki Rubiroza (Miki Manojlović) kreće u svet, a Bane Bumbar kaže da će ostati ovde jer želi da stvori takvu državu u koju će momci iz “sveta” želeti da dođu. E, to je u realnom životu radio Branko Cvejić!
“Prevod je ‘sekundaran’ tekst, u smislu da se odnosi na drugi, ‘primarni’ tekst koji mora da ga p renese. Ali, da bi ga istinski preneo, upravo ne sme da bude ‘sekundaran’. U tome je alhemija prevođenja: nešto što je izvedeno iz nečeg drugog mora ujedno biti i nešto za sebe. Tu stižemo do famoznog pitanja odanosti i izdaje. Često se kaže da je prevod lep ili veran – ali, čini mi se, kad prevodite umetničko delo, lepota jeste vernost”
Nina Nastasja je ispevala himnu pobedonosnom, premda ranjenom ženstvu, što je odvažno raskinulo svoje lance bez kajanja i podlo nametnutog osećanja kako je pogrešno biti nezavisan i svoj
Niko ne pominje ko je investitor kome pojmovi neolit, kulturno dobro i zakon ništa ne znače, i koji smatra da sme da zida zgradu na arheološkom lokalitetu. Niko ne pominje ni da li će on, ako jednog dana bude obelodanjen, odgovarati za nenadoknadivu štetu koju je počinio
Kako je pre 118 godina jedan daleki rat, po mnogome sličan ovom u Ukrajini, učinio da Kapri postane najjužnije rusko ostrvo, i kako su se tu naselili Maksim Gorki i ostali
U martu 2019, rumunska policija je otkrila više od tone kokaina čistoće preko 90 odsto u nasukanom brodu za Škaljarski klan. Pre dve godine, hrvatska policija je pronašla nekoliko stotina kilograma zapakovane marihuane kako pluta kod Osijeka, blizu granice sa Srbijom prema Apatinu – šverceri su drogu izbacili sa palube, da bi je čamcima pokupila neka kriminalna grupa
Velur je mekana i kvalitetna tkanina dlakave površine, proizvodi se od grebane vunene pređe, tkanjem. Tkanina se čupavi, zatim šiša na željenu visinu stršećih vlakana, a završnim procesom valjanja vlakanca se priljubljuju uz površinu tkanine. Posebno su na ceni veluri od kamiline ili lamine dlake, te kašmira. Evropom se raširio iz malenog gradića u Italiji
Vladika Grigorije svojom knjigom Nebeska dvorišta – Žive slike nije želeo da prenese teološku učenost, nego je imao potrebu da prikaže svoje lične puteve. Ti njegovi putevi su uznemirujući. To nije knjiga radi pisanja i čitanja, to je knjiga preispitivanja, ona čitaoca dovodi u sumnju i nespokoj, jer ona preispituje istinu o piscu, istražuje njegov strah i strepnju, njegov zanos, njegovo skriveno i otkriveno, postavlja pitanje o drugom koje je deo sebe, o zagonetnom, jasnom i nejasnom, o društvu u kojem živi i u kome propoveda svoju veru, o protivrečnostima u kojima živimo, o usponu i padu nas današnjih ovde
Ne zna se zašto je streljana na početku Velikog rata, nekoliko meseci nakon što se vratila iz Minhena kao akademska slikarka puna planova o samostalnoj izložbi. U 28. godini. Ovih dana, u Haru, blizu grada u kome je provela najlepše četiri godine, u “Muzeju podunavskih Švaba” otvorena je njena izložba
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
Iz ponude Glavnog takmičarskog izdanja stigla su nam još barem tri ostvarenja koja se uz tek ponešto relativizacija i tek prstohvat terminološke akrobatike mirne duše mogu označiti i kao komedije
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
