Strepnja, neverica, tuga i duboka tišina vladaju u Norveškoj, dan nakon tog petka 22. jula tokom koga je u bombaškom napadu u Oslu u masakru na ostrvcetu Utoja život izgubilo 76 osoba. Norvežani u dvostrukom šoku – većina bila užasnuto uverena da su je napali džihadisti, a onda je došao drugi šok – tridesetdvogodišnjak "nordijskog izgleda" Anders Bering Brejvik
Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"Kao što se mojoj komšinici Borki televizor izmodio, tako su se izmodili ratni heroji i sam rat u kojem, slava Bogu, Srbija nije ni učestvovala
Nakon ubistva policajca Aleksandra Rkmana i ranjavanja njegovog kolege Ivana Radina, otvorena su pitanja da li je bilo propusta i zataškavanja prilikom akcije lišavanja slobode čoveka koji je pucao na njih. U saopštenju Policijskog sindikata Srbije navodi se da je otac ubice Gorana Petrovića prijavio policiji da ga sin zlostavlja i da preti da će ubiti nekoliko policajaca, jer ima pištolj, ali niko od starešina nije reagovao na prijave, već su deset dana kasnije "bez ikakvog plana poslali neiskusne policajce"
Prema direktivi Evropske komisije iz 2008. godine poznate pod nazivom "end of waste", između ostalog, pepeo iz termoelektrana – "leteći pepeo", definitivno se više ne smatra otpadom, nego ima status sirovine, poluproizvoda, nusprodukta u proizvodnji električne energije: tržište postoji, pepeo se (nus)proizvodi po ustaljenim tehnološkim procedurama, postoji standard po kome se kvalitet određuje, postoje i stalne laboratorijske kontrole, atesti... Svuda u Evropi, ali ne i u Srbiji
Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus (27) pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu. Uzrok smrti je za sada nepoznat ali, premda će autopsija pokazati nešto drugo, izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja
Jetra ima ulogu "hemijske laboratorije" ljudskog organizma i podržava obavljanje čak 100 važnih funkcija od vitalnog značaja za opstanak
Mnogi delovi "Evropske deklaracije" Andersa Brejvika odavno su opšta mesta na raznim desničarskim portalima
Haški tribunal će nas i dalje pritiskati da ne ostane samo na onih oko 160, što optuženih što osuđenih, pred tim sudom, već da se i naša pravosuđa napokon uhvate u koštac s procesuiranjem onih koji su činili ratne zločine
Razgorevajući "carinski rat" Hašim Tači pokušao da preuzme sever Kosova
Na sva usta izvikani "poslednji haški optuženik" ispraćen je za Roterdam sa nepriličnom žurbom i još nepriličnijom ravnodušnošću. Eto ga tamo. Niko ga ne poznaje, niko s njim nije ni bio, ni sarađivao, niti mu naređivao; niko s njim nije ni radio razna posla sa umetninama, hrastovinom, naftom. Niko ga – naravno – nije pomagao u skrivanju; taman posla! Ko beše taj? Goran Hadžić? Pojma nemamo; neka organi rade svoj posao; svi zločinci da odgovaraju. Neka pitanja ipak ostaju
Kako su se političke strasti između Beograda i Prištine hladile, trgovina je rasla – poslednjih godina po izvanrednoj godišnjoj stopi rasta od 15 do 16 odsto. Verovatno je i to jedan od razloga što se kosovski premijer Hašim Tači odlučio na ovaj potez i što je za njega, čini se, dobio podršku glavnih zaštitnika
Stvaran problem nije Brejvik, ta sasvim obična mešavina desničarskog ekstremizma, paranoidnih ideja, mesijanskih predstava i megalomanije. Takvih ima na desetine hiljada po Evropi. Stvaran problem su društvena atmosfera koja ih stvara, pre svega političari koji ih podstiču, državne institucije koje ne rade svoj posao jer su ostale duboko ukorenjene u ideologiju hladnog rata i intelektualci koji bi radije da ih se to ne tiče
Sa svim vrlinama i nedostacima, palićki festival jedna je od retkih manifestacija okrenutih filmu i uživanju istog, a ne golicanju taština i majmunisanju glamura
Godišnja doba su oduvek služila kao metafora za ljudska stanja i polje filozofske ili umetničke artikulacije. Od svih umetnosti, muzika je tu podeljenost, prevarnost, kontraste i stanja znala najbolje fiksirati. Ovo što sledi je izbor od pet pesama za svako leto – pet najletnjijih tema
Dosadašnji tok sedamnaestog po redu Sarajevo film festivala obeležila je jedna meteorološka pojava – kiša. Najposećenije projekcije, koje se tradicionalno održavaju na otvorenom, prebačene su u dvorane. Ipak, poslednja dekada jula, makar deluje više novembarski, u Sarajevu je definitivno u znaku filma
U činjenici da je knjiga Kristijana Salmona na srpskom jeziku objavljena uoči očekivanih parlamentarnih izbora, i izdavač i autor knjige vide mogućnost ovdašnjeg čitateljstva da u kampanjama političkih stranaka prepoznaju i naučenu veštinu – pričanja priča
Organizatori Adria er rejsa, okupljeni u aeroklub Er sports Kroacija sa ponosom su potencirali kako na svetu postoji samo dvadesetak pilota koji bi mogli "odvoziti" njihovu trku
Klima gradova bila je predmet razmišljanja i strahovanja još od kraja XVIII veka
Matica srpska je oktobra 2007. objavila Rečnik srpskoga jezika u kom je prvi put posle Vukovog Rječnika iz 1818. godine u jednoj knjizi dat naučni popis oko 85.000 reči standardnog srpskog jezika. Najnoviji rečnik srpskog jezika je nastao na osnovu skraćivanja šestotomnog Rečnika Matice srpske (1967–1976). Potonji postoji u dva izdanja – novosadskom i zagrebačkom. Štampan je u šest knjiga od po oko 800 strana. A izradu rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) inicirao je Stojan Novaković davne 1883. godine. Do sada je objavljeno sedamnaest tomova, do reči "Opovo". Veliki rečnik SANU pretenduje da u nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako književnim tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. Ovaj tezaurus je time, kako je rekao Matija Bećković, "rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima"
Za razliku od početka "iskopavanja Draže", vest o analizi pronađenih kostiju s razlogom nije raspirivana
Da bi u patrijarhalnom svetu naučnici uopšte prihvatili ideju o tome da jednom zajednicom kao što je pčelinja može upravljati ženka bilo je neophodno da se promene društvene okolnosti – zagonetka matice se rešava u doba kad se kraljevima odrubljuju glave, a drugi "obični" ljudi zauzimaju njihovo mesto
Tokom poslednjih decenija širom evropskog kontinenta je niklo na desetine naučnih parkova i centara za popularizaciju nauke. Raznovrsni po programima, ciljevima, arhitekturi i načinu rada, ovi centri predstavljaju one tačke na mapi savremene Evrope gde obični ljudi, đaci i turisti, ulaze u čarobni svet nauke. Za putnike i radoznalce predstavljamo jedan mali naučni bedeker – šest centara po izboru "Vremena nauke" koje ne smete propustiti ako se nađete u blizini
Ratko Buturović, predsednik FK Vojvodina, o ostavci na to mesto. ("Pravda")
"Palanka kuloarske filozofije"; VREME 1072
"Kosti na Adi nisu ljudskog porekla"; VREME 1072
"Đilas i Beko – Mera za meru"; VREME 1069
