Razgovor sa Vojinom Đorđevićem počinjemo prisećanjem na sport, tačnije košarku, i prvu polovinu prve dekade 21. veka. Kompanija VODAVODA bila je jedan od brendova koji su pratili uspehe tadašnje košarkaške reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije, a brend VODAVODA je obeležio i Evropsko prvenstvo u košarci 2005, održano u četiri grada tadašnje Srbije i Crne Gore.

"Sa radošću i sa ponosom se sećam 2005, kao što se sećam i 2001. godine i Evropskog prvenstva u Turskoj. Iako je prošlo više od 14 godina, pamtim i svaki koš koji su naši zlatni momci dali te davne 2002. na Svetskom prvenstvu u Americi, kada smo sa našom reprezentacijom osvojili zlatnu medalju i tada poslednji put pobedili Amerikance. Sa ponosom, zbog toga što je naša kompanija sa brendovima bila potpuno uz našu reprezentaciju. Takođe, sećam se i Svetskog prvenstva u Japanu 2006, kada je VODAVODA takođe obeležila to prvenstvo, kako sa sponzorstvom tako i sa banerima oko terena, peškirima i drugim rekvizitima. Međutim, nakon toga i nastaju pritisci na kompaniju VODAVODA. Nakon toga su došli veliki regionalni poslovni igrači i poželeli da imaju brend VODAVODA. Nisam hteo da ga prodam ni za koji novac, iako sam imao velike ponude", kaže Đorđević.

"VREME": Možete li reći nešto više o tome šta se dešavalo u proteklih desetak godina – postojalo je mnogo napisa u medijima, o postojanju dve fabrike, o sporu sa Divcem…?

VOJIN ĐORĐEVIĆ: Što se tiče napisa u novinama, oni su došli nakon što je u novembru 2007. godine, kada se Divac, smatram nezakonito, upisao kao vlasnik preduzeća VODAVODA, meni ponuđen ogroman novac da prodam brend. Međutim, ja na to nisam pristao, iako mi je saopšten scenario daljih događaja koji će se preduzeti protiv mene. Ta medijska kampanja je bila predviđena i ostvarena, međutim, na kraju, vreme je za sve u životu najbolji sudija, pa tako i za tu kampanju.

Teško je opisati jednu godinu, a isto tako i proteklih deset godina mogu opisati kao period izuzetnog uspeha VODAVODE. Zapravo, to je zaslužen uspeh sa preko 30 odsto našeg tržišta i osvajanje azijskog tržišta, ali i sa uverenjem da zbog vrhunskog kvaliteta vode VODAVODA, jedinstvenog dizajna i lepog imena, možemo osvojiti ceo svet. U nestrpljenju i želji da do toga dođem što pre, smatrao sam da ime i ugled Vlada Divca mogu doprineti i ulasku na tržište Amerike. Partnerstvo se sticajem okolnosti završilo tako što je on preuzeo proizvodnju, to jest fabriku, ali to nije dovelo do porasta prodaje u inostranstvu. Fabrika koju je Divac preuzeo je u međuvremenu otišla u stečaj, rukovodstvo je fabriku zadužilo za, mislim, oko 400 miliona dinara, na nju je upisana hipoteka za još veći iznos i fabrika je sada u stečaju.

Neki sudski sporovi se vode do dana današnjeg, a ne želeći da čekam kada će biti završen, pre tri godine smo u Banji Vrujci organizovali novu proizvodnju u savršenom proizvodnom pogonu, sa savremenom opremom, jer brend VODAVODA nikad nije bio predmet spora.

Kako danas izgleda kompanija VODAVODA, koji su njeni najjači aduti u odnosu na konkurenciju?

VODAVODA i danas ima iste prednosti koje je imala i pre deset godine, u smislu vrhunskog mineralnog sastava, u tome što se direktno flašira sa izvora od 605 metara ispod zemlje, bez ikakve obrade. Mi vodu ne prerađujemo, već je flaširamo. Ceo svet je priznao kao vrhunske i ambalažu i ime i dolazimo iz jednog potpuno prirodnog i zdravog okruženja – Srbije. Nažalost, svetsko tržište je surovo i ponekad sve to nije dovoljno. Ove godine sami distribuiramo, jer smo prekinuli saradnju sa drugim distributerima, i to je potrošačima omogućilo povoljnije cene. Nama samima je važniji ugled proizvoda od konkretne zarade, a zarada će se ostvariti dugoročno, kad se uspostavi poverenje potrošača.

Kako izgleda struktura prodaje proizvoda VODAVODA – koliko ide u izvoz i gde, koliko se potroši na domaćem tržištu i koji su kapaciteti fabrike?

Ja namerno ne govorim fabrika, već kažem Novi dom Vode u Banji Vrujci, da bih istakao da nije reč o fabrici – mi vodu ne prerađujemo, već je samo flaširamo sa velikim kapacitetima. Treba, međutim, imati u vidu da se situacija na tržištu bitno promenila i da bez obzira na nesporan kvalitet proizvoda mi imamo relativno mali udeo na tržištu.

Normalno je da su velike multinacionalne kompanije zauzele i tržišni i medijski prostor, stvorene su nove navike i u tom smislu je naše učešće posledično manje. Svesni smo da je povratak teži nego početak, ali smo strpljivi i predani smo ideji da potrošači prepoznaju kvalitete. Radujemo se svakom novom kupcu i potrošaču i ne sumnjam da ćemo vratiti tržišne pozicije.

Sa druge strane, izvozimo koliko smo planirali, a tu imamo veliki prostor, jer je malo voda iz Srbije koje imaju sve predviđene sertifikate, koje imaju kvalitet i koje se mogu izvoziti.

Kapacitet naše opreme je daleko veći od trenutne proizvodnje. Takođe, nov savremeni objekat ima pet hiljada kvadratnih metara, tako da kad dođe do potrebe za proširenjem kapaciteta, to će za nas biti vrlo jednostavno, odnosno samo će biti potrebna dodatna nova oprema.

Šta možete da kažete o tržištu mineralne vode u Srbiji? U poslednjih 15–ak godina došlo je mnogo inostranih igrača, a pitka voda je resurs od najvećeg značaja za svaku zemlju.

Dva lidera na tržištu negaziranih voda su u rukama stranaca. Nije od značaja da li su stranci, jer tržište mora biti otvoreno. Te 2004. godine ravnopravno smo se nosili i imali veće učešće na tržištu od njih, sa svim ostalim prednostima. Međutim, danas je drugačije. Svima na svetu je jasno koliko je značajan taj resurs, i u tom smislu smo srećni da nam prodaja raste, a uvereni smo da će nam naše vrednosti, pre svega kvalitet vode i dobar dizajn, ponovo pomoći da zauzmemo pozicije koje smo nekada imali, bez obzira na to što bi neko mogao reći da je borba neravnopravna. Mi ćemo biti strpljivi i istrajati na kvalitetu.

Koliko postoji izvorišta pitke vode u Srbiji, a koliko ih se eksploatiše? Takođe, od ovih izvorišta koji se koriste, koliko ih je privatizovano – što od stranih, što od domaćih kompanija? Po vašem mišljenju, kakva će biti sudbina neprivatizovanih izvorišta?

Uveren sam da u Srbiji ima mnogo potencijalnih izvorišta. Ponovo napominjem da je VODAVODA sa izvorišta u Banji Vrujci, koje je 605 metara ispod površine, što znači da je voda pre flaširanja tretirana prirodom. I pored brojnosti izvora, uveren sam da velike multinacionalne kompanije neće dozvoliti drugima da se razvijaju, da istražuju ili investiraju u flaširanje negazirane vode, osim u nekim manjim količinima. Činjenica je da svi postojeći manji proizvođači ne posluju lako i mogu samo da se nadaju da će im neko od velikih ponuditi da uđe u suvlasništvo ili vlasništvo. Međutim, VODAVODA ima i aspekt brenda i interesovanje je isto kao i pre deset godina, samo su promenjeni šabloni da se dođe do brenda. Verujem da će VODAVODA odoleti svim mogućim izazovima. Ona je i moj san i vizija o proizvodu koji se prodaje svuda u svetu a da piše "flaširano u Srbiji".

Kakvi su planovi VODAVODE za budućnost – u kom pravcu će ići vaš razvoj?

Kada smo gradili prvi Dom vode koji je Vlade Divac preuzeo i koji je otišao u stečaj, mi smo imali viziju stranog tržišta i izvoza. Isto je i za budućnost. A važno je da i u Srbiji naši građani mogu da i dalje uživaju u kvalitetnom proizvodu koji je uz rame nekih velikih brendova, i da im prostor bude lepši kada imaju flašu vode na stolu ili u svom domu. Mi ćemo biti posvećeni i domaćem tržištu. VODAVODA ima potencijal da postane neka vrsta simbola očuvanja prirode i zdravlja i daćemo sve od sebe.