Jedanaest godina nakon što je EU obećala zemljama Zapadnog Balkana evropsku budućnost, samo je jedna od njih, Hrvatska, uspela da postane članica. Proces pridruživanja je i dalje spor pa nije verovatno da će ostali aspiranti u regionu biti primljeni u članstvo EU pre kraja ove decenije. Pored toga što su pooštrile uslove, čini se da države članice češće intervenišu u procesu integracije, odgađajući ga na predvidljiv način. S obzirom na to da se većina građana u mnogim državama članicama EU protivi daljem proširenju, izgledi za članstvo u EU se mnogim zemljama u regionu čine dalekim i neizvesnim. Ova analiza razmatra četiri moguća scenarija širenja EU na Balkan.

Evropski fond za Balkan i Centar za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu su 30. maja, u Medija centru u Beogradu, predstavili studiju "Neispunjeno obećanje: Proširenje Evropske unije na Balkan". Ova studija je rezultat šestomesečnog istraživanja grupe analitičara iz regiona i zemalja Evropske unije okupljenih u grupi "Balkan u Evropi", zajedničkom projektu saradnje Evropskog fonda za Balkan (European Fund for the Balkans) i Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu (Southeast European Studies of the University of Graz), u cilju promovisanja evropskih integracija Zapadnog Balkana i konsolidacije demokratskih principa i praksi društava u regionu.

Studija se sastoji od izveštaja u kome su predstavljena četiri scenarija mogućeg razvoja događaja na Balkanu i njihove posledice na demokratske i ekonomske reforme u ovim društvima: nastavak aktuelnog procesa proširenja dinamikom sporijeg, ali sigurnog širenja; "dva scenarija u kojima Evropska unija gubi Zapadni Balkan bilo u beskonačnim pregovorima ili u takmičenju sa drugim velikim silama (tzv. turski i ukrajinski scenario); i balkanski "Big Bang", koji brzo proširenje stavlja kao prioritet.

Na osnovu ovog izveštaja su sačinjene preporuke državama regiona sa jasnom porukom da je ostanak na kursu reformi jedini put uspeha za ove zemlje (videti "Ostanak na kursu reformi"), i preporuke za institucije Evropske unije, pre svega, Evropsku komisiju i Parlament, koje će se konstituisati posle nedavno završenih evropskih izbora (videti "Priručnik za Balkan"). Najveći doprinos pisanju ove studije dali su Florijan Biber, Marko Kmezić, Grac; i za Scenario 1: Korina Stratulat, Brisel; Scenario 2: Leon Malazogu, Priština; Scenario 3: Dimitar Bečev, Sofija; i Vedran Džihić, Beč; Scenario 4: Dejan Jović, Zagreb.

Scenario 1. Standardni pristup

Po ovom scenariju, proces postepenog i sporog pridruživanja EU bi se nastavio, uz pooštrene uslove, snažan akcenat na vladavinu prava tokom procesa pristupanja i nove mehanizme rada sa državama koje ne ostvaruju napredak. Do sada ovaj pristup nije uspeo u potpunosti da "otkoči" neke zemlje na njihovom putu ka EU. Ovaj "novi" pristup nosi i određeni rizik jer, čak iako se pokazao uspešnim za neke zemlje, drugim zemljama nije dovoljan za prevazilaženje njihovih specifičnih problema, kao što je to slučaj sa bilateralnim sporom u Makedoniji, nepriznavanjem Kosova ili zastojem procesa u Bosni i Hercegovini.

Scenario 2: Stopama Turske – udaljavanje od EU

Ako se proces pridruživanja oduži bez konkretnih izgleda za članstvo, ovaj scenario bi mogao da postane stvarnost. Protivljenje daljem proširenju unutar EU i razne blokade od strane država članica čine proces pridruživanja nepredvidljivim i neizvesnim i zemlje odustaju od svog cilja pridruživanja. Kao posledica toga, politika uslovljavanja EU gubi kredibilitet i mogućnost da podržava i podstiče reforme. Odustajanje od perspektive članstva u EU, na sve načine osim deklarativnog, potencijalno može da ugrozi demokratske procese, međuetničke odnose i dugoročne privredne investicije na Balkanu.

Scenario 3: Odustajanje od proširenja i nova neizvesnost na Zapadnom Balkanu

Ovaj scenario proširuje rizike prethodnog jer predviđa zastoj procesa proširenja. Pošto pridruživanje postaje neizvesno, zbog kontinuiranih kriza unutar EU i otpora prema daljem proširenju, moglo bi da dođe do angažovanja alternativnih aktera na Zapadnom Balkanu. Posebno u kontekstu krize u Ukrajini, Rusija bi mogla da pokuša da pridobije ili privoli zemlje u regionu da joj se približe i da tako podriva EU. To bi opet moglo da podstakne i druge zemlje, poput Turske, da se ekonomski i politički angažuju na Balkanu, kao alternativa EU. Ovi spoljni akteri donose sa sobom različite podsticaje koji se manje fokusiraju na demokratske i privredne reforme i koji bi čak možda otvoreno nastojali da ih zaustave.

Scenario 4: Veliki balkanski prasak

Ovaj scenario predviđa ubrzavanje procesa integracije, uključujući početak pregovora o pridruživanju sa svim zemljama Balkana i ponudu za jedinstveni datum pridruživanja, kao što je to bio slučaj sa proširenjem u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Umesto pooštrenih uslova, koje države sa nerešenim statusom teško mogu da ispune (posebno Bosna i Hercegovina i Kosovo), ovaj pristup bi se ponovo fokusirao na pravne tekovine EU i zahtevao bi značajno angažovanje EU u rešavanju sporova koji trenutno predstavljaju prepreke za pridruživanje.

Ono što proizlazi iz ovih scenarija jeste da sadašnji pristup nije dovoljan. Rizici su isuviše veliki, a moć EU da podstakne promene prespora da bi se u potpunosti uklonili rizici koje sa sobom povlači isključivanje nekih zemalja Zapadnog Balkana iz ovog procesa na još jednu ili dvije decenije. Zbog toga, EU treba da razmotri nove pristupe kako bi ispunila obećanje dato u vezi sa evropskom budućnošću Balkana. Dve "Preporuke za politiku" istražuju načine na koje novi sastav Evropske komisije i zemlje Zapadnog Balkana mogu da osnaže proces pridruživanja i da pomognu da on ostane mehanizam koji će preobraziti region u dinamičan i uspešan demokratski prostor.

Objavljivanje ovog dodatka omogućio je Evropski fond za Balkan: Savetodavna grupa "Balkan u Evropi".

Stavovi izraženi u ovoj studiji pripadaju autorima i ne predstavljaju nužno stavove EFB-a i CSEES-a.

Objavljeno u nedeljniku Vreme br 1222, od 5. juna 2014.

Dodatak u PDF-u