Ove godine, osnovno obrazovanje okončaće 80.000 učenika u Srbiji. Kao i prethodnih pet godina, i ovoga puta u srednjim školama je veći broj slobodnih mesta nego što ima kandidata. Međutim, to ne znači da će se sva deca upisati baš tamo gde žele. U pojedinim školama na jedno slobodno mesto konkuriše i po sedam đaka. Potreba da se završi "nešto konkretno" visoko je rangirala ogledne profile u stručnim srednjim školama na listi najtraženijih među osmacima. Prethodnih godina, takođe, veoma popularne su bile ekonomske, pravnobirotehničke i medicinske škole, kao i gimnazije, a ove škole su i tradicionalno tražene. Po svemu sudeći, veliki broj budućih srednjoškolaca, za četiri godine, kada izađu iz školskih klupa, već će nešto biti po profesiji. To znači da su već sada, sa četrnaest godina, u neku ruku, odabrali čime će se baviti u životu. O tome koliko su zreli za tu vrstu odluke, šta su im glavni kriterijumi prilikom izbora i koje su im alternative na raspolaganju, u ovom broju "Obrazovanja za XXI vek" razgovarali smo sa stručnjacima za profesionalnu orijentaciju, nastavnicima i samim osmacima, koji su, inače, poslednja generacija u Srbiji koja srednju školu upisuje na dosadašnji način. Sledeće godine, kao što smo već pisali, planirano je ponovno uvođenje male mature. Ako osmaci i nisu dovoljno zreli da donesu ovako važnu odluku, za studente se to svakako ne može reći. Njih muči drugi problem: koliko ih fakulteti zaista osposobljavaju za profesiju kojom će se baviti nakon diplomiranja. Jedno od mogućih rešenja nalazi se na narednim stranama, a ogleda se u saradnji velikih kompanija i obrazovnih institucija.