Intervju – Martin Knap, direktor Nemačke privredne komore u Srbiji
Srbija će biti partner Nemačke i u Evropskoj uniji
„Još samo u Belorusiji, Makedoniji, Albaniji i Srbiji postoje predstavništva Nemačke privredne komore, društva sa ograničenom odgovornošću i privrednog udruženja. To je bilo karakteristično za zemlje u tranziciji, za zemlje Istočne Evrope u 90-im godinama, u okviru nemačke spoljnotrgovinske politike. U međuvremenu su u tim zemljama osnovane bilateralne komore, pa je osnivanje nove nemačko-srpske komore signal upućen nemačkim partnerima da je došlo do normalizacije uslova u zemlji", kaže za "Vreme" Martin Knap
U razgovoru za "Vreme" i dodatak "Nemačka privreda u Srbiji", direktor Nemačke privredne komore u Srbiji Martin Knap (Knapp) govorio je o aktuelnom stanju privrednih odnosa Srbije i Nemačke, mogućnostima za njihovo poboljšanje i perspektivama za budućnost.
"VREME": Često se kaže da u Srbiji ne postoji pravna sigurnost, tj. da je nemoguće doći do sudske presude u razumnom roku. Ovo je i razlog što je investiranje u Srbiju izuzetno rizično. Pa ipak, u Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija. Šta je to što one nalaze u Srbiji? Može li se reći da je potencijalni profit koji se može ostvariti u Srbiji trenutno veći od rizika poslovanja?
MARTIN KNAP: Niko ne može da tvrdi da je ekstremno opasno investiranje u Srbiji. To se uvek mora posmatrati u odnosu na druge lokalitete. Pa ipak, nedostatak pravne sigurnosti jeste faktor koji može da uplaši ponekog investitora. Zbog toga jačanje sudstva spada u jedan od naših glavnih zadataka. Osim toga, smatramo da se arbitrarno rešavanje sporova pozitivno razvija. Ne mora svaka rasprava između trgovaca da bude predmet suda. Broj od 400 nemačkih investitora koji navodite je sigurno tačan, ali u taj broj spadaju i mnoga veoma mala preduzeća. Ako, na primer, Srbin nastanjen u Nemačkoj u svom rodnom selu otvori radnju, to za statistiku takođe spada u nemačku investiciju. U Srbiji ima oko 35 nemačkih industrijskih preduzeća.
Nemačka je za Srbiju jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera godinama unazad. Postoji tendencija rasta razmene, kao i tendencija rasta pokrivenosti izvoza uvozom, kada je o Srbiji reč. Gde vidite mogućnosti za poboljšanje? Nedavno ste izjavili da postoje "ogromni kapaciteti za dalje unapređivanje odnosa", na šta ste konkretno mislili?
Nemačka industrija trpi zbog takozvanog demografskog faktora. Prinuđena je ili da angažuje stručnjake iz inostranstva ili da prepusti delove proizvodnje trećim licima. Istovremeno imamo ogromnu nezaposlenost mladih u Južnoj i Istočnoj Evropi. Sa evropske tačke gledišta, nezaposlenost mladih predstavlja ogromno rasipanje resursa. Pošto ne mogu, ne žele i ne treba svi da se presele u Severnu Evropu, ostaje samo mogućnost da se privredne aktivnosti u Evropi rasporede geografski na nov način.
U Srbiji su na snazi mere štednje, koje dodatno slabe ionako nisku kupovnu moć najvećeg sloja građana. Kako vi gledate na ove mere, iz dva ugla: opšteg, makroekonomskog, i iz ugla privredne razmene dve zemlje, koja će verovatno pretrpeti štetu zbog smanjenja plata i penzija?
Nekada je bilo moguće pokrenuti privredu kroz povećavanje državnih troškova. To je bilo vreme kada je potražnja u porastu koristila pre svega domaćoj industriji i poljoprivredi. Sada, kada je nastupila globalizacija, to izgleda drugačije. Ako pokrenemo potražnju, koristi će imati ceo svet, prvenstveno proizvođači elektronskih uređaja u Istočnoj Aziji. Nemačkoj strani nije toliko važno da na srpskom tržištu prodaje što je više moguće. Zato ovde i ne postoje nemačke sajamske tezge ili slično. Srbija je za nas budući partner u Evropskoj uniji. Tu nam je u prvoj liniji bitno da je njena privreda u ravnoteži.
Najavljeno je spajanje tri organizacije u jednu, nemačko–srpsku privrednu komoru. Šta će to značiti za preduzetnike iz obe zemlje? Koja će biti "dodata vrednost" ove komore u odnosu na dosadašnje organizacije?
Današnja konstrukcija, koja se sastoji od predstavništva Nemačke privredne komore, društva sa ograničenom odgovornošću i privrednog udruženja, karakteristična je za zemlje u tranziciji, kao, na primer, zemlje Istočne Evrope u 90-im godinama, u okviru nemačke spoljnotrgovinske politike. U međuvremenu su u tim zemljama osnovane bilateralne komore, osim i u Belorusiji, Makedoniji, Albaniji i upravo Srbiji. Prema tome, osnivanje Komore je signal upućen nemačkim partnerima da je došlo do normalizacije uslova u zemlji.
Recite nam nešto više o multikongresu civilnog sektora i privrede koji bi trebalo da se održi u maju ove godine. Koja je ideja tog skupa? Šta su zajednički interesi i problemi privrednika i civilnog sektora?
Privredna udruženja su sama po sebi važan deo civilnog društva. Osim toga, znamo iz iskustva da obnova društva u okviru evropskih integracija bez aktivnog učešća civilnog društva nije moguća. Svet je postao veoma komplikovan, tako da ministarstva već odavno ne mogu da zadrže u vidokrugu sve aspekte na koje u okviru mnogobrojnih neophodnih procesa reformi treba da se obrati pažnja. Potrebna im je ekspertiza onih koji su time pogođeni, i zato treba da se jača društvena pozicija onih koji se dobrovoljno angažuju za bolju budućnost. Naša manifestacija "Serbian Visions" koja će se održati sredinom maja, odnosno za vikend 15. i 16. maja, pružiće mogućnost za 60 NVO da se predstave zainteresovanoj beogradskoj publici. Svaka od njih će imati dvočasovni termin na raspolaganju. Posebno nam je drago zbog podrške od strane Srpske privredne komore, sa kojom delimo isto mišljenje o ovoj temi.