Nemačka je tradicionalno jedan od najvažnijih partnera Srbije u svim sektorima privrede. Ova saradnja dve zemlje, s manjim prekidima, traje gotovo dva veka. Posebno je intenzivirana u drugoj polovini dvadesetog veka i ogleda se kroz industrijsku i trgovinsku saradnju, kao i činjenicu da je oko 70 odsto mašina i opreme u srpskim fabrikama nemačkog porekla, a proizvodi velikim delom bazirani na nemačkim standardima. Ova saradnja je oduvek bila raznolika i obimna i odvijala se ne samo kroz robnu razmenu, već i kroz više oblike saradnje: zajednička ulaganja, industrijsku kooperaciju, detašmane, saradnju u oblasti saobraćaja, turizma, bankarsko-finansijsku, prenos nemačke tehnologije i slično.

Nakon demokratskih promena u Srbiji ova saradnja je intenzivirana na polju donacija i humanitarne pomoći, kako bi Srbija što pre prevazišla probleme nastale u godinama ekonomske izolacije zemlje. Nemačka savezna vlada stavila je na raspolaganje sredstva za bilateralnu pomoć Srbiji u periodu 2000–2011. godine u visini od preko jedne milijarde evra, što znači da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije. U redovnim slučajevima radi se o kreditnim linijama, finansijskom transferu, savetodavnoj pomoći u privrednim, trgovinskim i političkim pitanjima, kao i kod donošenja zakona, školovanja upravljačkog kadra, programa podrške kod rekonstrukcije institucija ili podsticajnim sredstvima za poljoprivredu ili ekologiju.

Sa tranzicijom u Srbiji, porastao je i interes nemačkih preduzeća za učešće u privatizaciji, ali i drugim investicijama. Ulaganja nemačkih firmi u Srbiji podržava takođe i nemačka Vlada kroz garancije za ulaganja, s obzirom da postoje uslovi za to: važeći bilateralni sporazumi dveju zemalja o podsticaju i zaštiti investicija. Ove garancije nemačke firme mogu dobiti prilikom osnivanja zajedničkog preduzeća, za kupovinu akcija u privatizaciji ili za osnivanje sopstvene firme u Srbiji. Kod investicionih ulaganja ne uzima se u obzir rejting zemlje kao kod kratkoročnih kredita. Zahvaljujući ovako povoljnim uslovima, nemačka preduzeća su od 2001. uložila oko 1,5 milijardi evra u akvizicije srpskih preduzeća (i privatizacije) i otvaranje novih proizvodnih kapaciteta, u raznim privrednim sektorima, od farmaceutske industrije, elektronike, automobilskog sektora, hemijske industrije, građevinskog materijala, do greenfield investicija kao u slučaju prodajnih trgovačkih centara METRO Grupe.

U Srbiji trenutno postoji oko 660 registrovanih aktivnih privrednih društava, čiji su osnivači pravna i fizička lica iz Nemačke, a od tog broja 360 su preduzeća čiji su osnivači nemačka pravna lica. U najvećem broju reč je o strukturi malih i srednjih preduzeća, koja u Srbiji zapošljavaju oko 20.000 ljudi. Prema našim saznanjima, nemački partneri su uložili u našu privredu preko 1,5 milijardi evra, od toga u mešovita preduzeća preko 500 miliona evra. Vodeće mesto pripada kompaniji STADA, koja je za 475 miliona evra u avgustu 2006. kupila vršački koncern Hemofarm. Najveće nemačke investicije pored ove su: Metro Cash&Carry, Henkel Merima, Ball Packaging, Tarkett Sommer-Sintelon B. Palanka, Nordzucker-MK Komerc, PHIWA, LEONI, Dräxelmaier, Xella-Kolubara Gasbeton, Haniel Gruppe, Vreoci, Loher Elektro Subotica, Tehnogas-Linde Carbodioxid Bečej i druge. Ovo pokazuje da su nemački investitori pronašli svoj interes da investiraju u različite privredne aktivnosti u Srbiji i postigli zavidan uspeh. Kod nemačkih kompanija postoji veliki potencijal za ulaganja u infrastrukturne projekte u Srbiji, pre svega u modernizaciju železnice. Pored toga, postoji interesovanje i priliv investicija u srpsku privredu u oblasti industrije auto-delova, u rudarstvo, energetiku, poljoprivredu, kao i zaštitu životne sredine.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u prethodnih deset godina beleži se konstantan rast, dok je rekord ostvaren 2008. godine, kada je dostignut iznos od preko 2,5 milijardi evra. Nakon toga, u 2009. i 2010. dolazi do blagog pada robne razmene koja je godišnje iznosila oko 2,1 milijardu evra. Očekuje se da će 2011. godina u pogledu robne razmene biti ponovo rekordna, posebno u pogledu srpskog izvoza koji je za prvih devet meseci 2011. godine porastao za 29 odsto i dostigao broj od 718,4 miliona evra. Udeo izvoza u Nemačku u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije i dalje je približno isti i iznosi 11,4 odsto, što Nemačku zajedno sa Italijom stavlja na prvo mesto izvoznih tržišta u okviru EU. Po obimu ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, Nemačka je trenutno na prvom mestu sa ukupnim iznosom od 1.874,6 miliona evra za prva tri kvartala u 2011.

Ono što karakteriše privrednu saradnju Srbije sa Nemačkom jesu raznovrsnost i veliki podsticaj koji nemačka država daje svim oblicima ove saradnje. Takođe, u Nemačkoj postoji brojna srpska dijaspora od skoro pola miliona naših građana, koji već duži niz godina tamo žive i rade i koji pokazuju veliko interesovanje za maticu i ulaganje u njoj.

Na ovom ogromnom tržištu od 82 miliona stanovnika pogrešno bi bilo tražiti mogućnost za plasman samo određenih proizvoda. Nemačka je otvorena za robu svih vrsta i cena.

Povećanje srpskog izvoza je u direktnoj vezi sa proizvodima koje imamo i možemo da ponudimo nemačkom tržištu. Kada je reč o postojećim proizvodima, neophodno je kroz marketinške aktivnosti povećati prisustvo naše robe na nemačkom tržištu, dok se do novih roba, atraktivnih za nemačko tržište, može doći kroz obavljene privatizacije i restrukturiranja preduzeća koja su osposobljena za savremenu proizvodnju konkurentnu na stranom/nemačkom tržištu, na primer robe iz oblasti metalnog i metaloprerađivačkog sektora, uključujući i proizvodnju auto-delova, hemijsku industriju i industriju guma, proizvodnju delova od plastičnih masa, drvnu i industriju nameštaja i proizvodnju delova za nameštaj, prehrambenu industriju i poljoprivredne proizvode.

Kada je reč o gotovim prehrambenim proizvodima, odlučujuću ulogu ima ukus potrošača koji se ipak dosta razlikuje od našeg ukusa. Nemačko tržište je veoma zahtevno i probirljivo, potrošač traži da su svi komadi iste veličine i oblika. Voće i povrće pored osnovnog kvaliteta moraju da zadovolje po boji, mirisu i ukusu, ali i po izgledu. Međutim, kvalitetno vino se svuda prepoznaje po ukusu, ali ga nažalost imamo u malim količinama za izvoz. Čest problem su i nekonkurentne cene jer su na velikom i prepunom nemačkom tržištu prisutni prehrambeni proizvodi iz celog sveta, a na hiljade diskontnih supermarketa se utrkuju da hranu ponude po što nižim cenama.

Što se tiče poljoprivrednih sirovina, potencijal koji ima naš agrar je ogroman i veliki broj proizvoda se već izvozi na nemačko tržište. Ipak, potrebno je da nam cilj izvoza budu gotovi prehrambeni proizvodi, koje ćemo prilagoditi ukusu i potrebama nemačkog potrošača. Ovde bi trenutno mogao da dođe u obzir plasman organske hrane, kako sirovih tako i gotovih prehrambenih proizvoda.

U Nemačkoj su, slično kao i kod nas, mala i srednja preduzeća nosioci privrednog razvoja. Oko 95 odsto svih nemačkih preduzeća spada u ovu kategoriju. Ako gledamo samo ovaj statistički podatak, naša MSP i te kako su u prilici da pronađu partnera u redovima nemačkih preduzeća iz ove kategorije. Prvi uslov koji moraju da ispune jeste da imaju konkurentan proizvod u pogledu kvaliteta, cene, količine i rokova isporuke. Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, neophodni su dobra strategija i marketinški nastup u Nemačkoj. Odlični rezultati se mogu postići učešćem na međunarodnim sajmovima u Nemačkoj, koji su za sva mala i srednja preduzeća jedan od najvažnijih instrumenata za business–to–business komunikaciju. Naša preduzeća imaju mogućnost da konkurišu za podsticajna državna sredstva kod SIEPA. Privredna komora Srbije takođe organizuje nastupe na međunarodnim sajmovima pod povoljnim uslovima i kroz saradnju sa međunarodnim mrežama za podsticaje saradnje preduzeća obezbeđuje poslovne razgovore sa potencijalnim partnerima.

Nažalost, nekada odlično zastupljena predstavnička mreža srpskih preduzeća, koja su i te kako svojim prisustvom doprinosila zavidnom izvozu iz Srbije, tokom poslednjih godina rapidno se smanjivala. Samo u poslednjih šest godina u Nemačkoj su ugašena predstavništva deset značajnih srpskih preduzeća i banaka. Uglavnom su prisutna predstavništva preduzeća koja izvode poslove u detašmanu, ali ne i onih koja žele da plasiraju svoju robu na izazovnom tržištu Nemačke.

Osnovni zadatak Predstavništva PKS-a u Nemačkoj, kao i drugih predstavništava Privredne komore Srbije u inostranstvu, jeste da se uspešno promovišu mogućnosti privredne saradnje sa našom zemljom, da se predstavi ponuda roba i usluga iz Srbije i pruži stručna pomoć srpskim preduzećima u pronalaženju partnera u Nemačkoj, za različite vrste poslovne saradnje – od plasmana srpskih roba i usluga na nemačko tržište, doradnih poslova, do industrijskih kooperacija i zajedničkih ulaganja. Pored toga, prisustvom u privrednoj javnosti Nemačke i brojnim kontaktima sa nemačkom privredom prezentujemo mogućnosti za poslovanje u Srbiji i sa preduzećima iz Srbije, informišemo o savremenom ambijentu poslovanja u Srbiji, podstičemo nemačka preduzeća i investitore da ulažu u Srbiju i pronalazimo partnere srpskim firmama. Predstavništvo PKS-a u Nemačkoj ima izuzetan značaj kao promoter privredne saradnje dve zemlje, kao adresa na koju se obraćaju nemački partneri, a istovremeno i kao odeljenje srpske privrede u Nemačkoj koje stoji na usluzi srpskim preduzećima.

Predstavništvo se aktivno i veoma uspešno bavi pripremom i organizacijom poslovnih poseta / učešća na sajmovima u Nemačkoj. Srpska preduzeća kroz zajedničke nastupe na štandovima Srbije učestvuju na desetak sajmova godišnje u Nemačkoj, dok je broj samostalnih nastupa mnogo veći.

Prostorije Predstavništva Privredne komore Srbije u Frankfurtu nalaze se na važnoj adresi u Nemačkoj, u zgradi Industrijsko-trgovinske komore Frankfurta na Majni u kojoj je smeštena i čuvena Frankfurtska berza hartija od vrednosti.