Visok krvni pritisak otupljuje emocije?

Nova istraživanja povezuju hipertenziju sa smanjenom sposobnošću za prepoznavanje besa, straha, tuge, i drugih emocija na licima ljudi. "To je kao život u svetu imejla bez smajlija", kaže dr Džejms A. Mekabin, profesor psihologije na Univerzitetu Klemson i vodeći autor nove studije o fenomenu, koji on naziva "emocionalna izolacija". "Mi stavljamo smajlije u imejl kako bismo pokazali da se šalimo, inače bi neki ljudi možda poruku pogrešno protumačili i naljutili se." Mekabin je rekao da emotivno amortizovanje čini život otežanim na poslu i u ličnim odnosima. "To stanje može dovesti do loše komunikacije, lošeg obavljanja posla i povećanja psiho-socijalnog stresa", rekao je on. Za potrebe studije, Mekabin je koristio poseban test za merenje sposobnosti prepoznavanja emotivnih znakova na licima i u rečenicama. Ispitivanje je obuhvatilo 106 Afroamerikanaca (oba pola) koji su u proseku imali 53 godine. On je otkrio da ljudi sa visokim pritiskom imaju teškoće da prepoznaju emocije na licu, čak i nakon uzimanja lekova. Nije baš jasno zašto visoki krvni pritisak utiče tako na emocionalnu pamet ljudi. Međutim, Mekabin je zaključio da njegova saznanja ukazuju na "potencijalno važnu vezu između centralnog nervnog sistema koji reguliše emocije" i hipertenzije.

Niška Banja: Kongres kardiovaskularnih hirurga

U Niškoj Banji je od 11. do 13. novembra održan VI Kongres kardiovaskularnih hirurga Srbije na kome su, pored naših, učestvovali i stručnjaci iz inostranstva. Pored kardio i vaskularnih hirurga, na Kongresu su učestvovali i anesteziolozi, transfuziolozi, flebolozi, radiolozi i drugi lekari specijalisti koji se bave patologijom srca i krvnih sudova. Uz obilje stručnih tema na plenarnim sesijama, na dva okrugla stola, na koje su pozvani naši najeminentniji stručnjaci, analizirani su aktuelno stanje i perspektive kardiohirurgije u Srbiji i problemi sa kojima se danas suočava ova grana medicine kod nas. Bilo je reči i o postojećim zdravstvenim kapacitetima, stručnim i drugim resursima, kadrovskoj strukturi, listi čekanja pacijenata, ogranizacionim problemima, stanju opreme, a ponuđeni su i predlozi za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti. U radu Kongresa učestvovali su i stručnjaci iz Nemačke, Švajcarske, Češke, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, a tokom dva dana trajanja Kongresa predstavljeno je oko 140 stručnih radova.

Marijani Ševo uspešno presađeno srce

Marijani Ševo (25) iz Drvara prošle nedelje je uspešno presađeno srce na bečkoj AKH klinici. Kako je saopšteno iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, gde je devojka bila smeštena prethodnih meseci u očekivanju operacije, Marijana Ševo više od 10 godina boluje od najtežeg oboljenja koje je dospelo u fazu nepovratnog oblika zatajivanja srca, a lekari iz Sremske Kamenice u proteklim mesecima su uspeli da je sačuvaju i kompletno pripreme za transplantaciju srca u Beču. U maju prošle godine, u saradnji Instituta i bečke klinike, uspešno je izvedena transplantacija srca Vanji Pilipović (18) iz Sente. Prva transplantacija u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i prva u tadašnjoj Jugoslaviji urađena je 1989. godine upravo u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. U saopštenju se objašnjava da će Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta u Sremskoj Kamenici, nakon opremanja i otvaranja zgrade Kamenica 2, biti i tehnički osposobljena za obavljanje transplantacije srca.

Otvorena angio–sala u Užicu

Otvaranjem angio-sale u Zdravstvenom centru u Užicu, u toj ustanovi će od 4. novembra moći da se urade složene interventne vaskularne procedure, izjavio je direktor tog centra Miloš Božović, navodeći da je do sada 1000 pacijenata iz Zlatiborskog okruga godišnje zbog toga išlo na lečenje u Beograd i Valjevo. Božović je naglasio da je otvaranjem ove angio-sale u užičkom Zdravstvenom centru stvorena mogućnost najsavremenijeg lečenja krvnih sudova u skladu sa praksom u najvećim svetskim centrima. On je istakao da je za angio-salu Ministarstvo zdravlja uložilo 80 miliona dinara, a Zdravstveni centar još tri miliona za opremanje prostora i milion dinara za edukaciju kadrova u Kliničkom centru u Beogradu. Za sada će u angio-sali užičke bolnice raditi četiri lekara i četiri tehničara, a u narednih godinu dana za edukaciju većeg broja kadrova Zdravstveni centar treba da izdvoji još sedam miliona dinara, kazao je Božović. Prema rečima šefa angio-sale Olivere Mićić, prevashodan cilj otvaranja ove sale je zbrinjavanje bolesnika sa akutnim infarktom srca, gde se do sada gubilo dragoceno vreme na transport bolesnika do tercijarnih zdravstvenih centara. Plan je da se u Užicu godišnje uradi oko 1000 dijagnostičkih i terapijskih procedura, kazala je dr Mićić. Docent dr Goran Stanković iz Kliničkog centra Srbije, koji je već uradio tri dijagnostičke procedure sa užičkim lekarima u novoj angio-sali, ističe da je 55 odsto smrtnosti u Srbiji posledica kardiovaskularnih problema. U angio-sali, rekao je on, mehaničkim otvaranjem krvnog suda spase se 20 ljudskih života na 1000 lečenih bolesnika.