Kolumna

TV manijak

foto: print skrin

Laku noć i zbogom pameti

Happy je stigao na pola koraka od Zavere cionskih mudraca ili je možda već granica razuma pređena. U emisiji “Posle ručka” Beli mag je objasnio da se u Mekdonaldsu koristi ljudsko meso

Savremeni digitalni mediji su na televiziju doneli odsustvo logike kao legitimnu stvar. Osim što živimo u doba postistine, mediji danas liče na narodne poslovice koje vam o istoj temi daju potpuno oprečne komentare. U savremenim medijima konzistentnost nije bitna, što je savršen uslov za plasiranje bilo koje vrste propagande. Za ovu priliku sam izabrao nekoliko najčudnijih.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvorila je sezonu izjavom da je najbolji način da se Evropa bori protiv Putina kupovanje nafte od njega!? Onda sledi biser, jer Ursula objašnjava ovu strategiju sledećim kvazilogičkim sledom: ako mi ne kupimo naftu od Putina, on će višak još skuplje prodati na svetskom tržištu i zaraditi još više para za svoje ratne napore. Sledeći ovu logiku, Srbija je praktično uvela sankcije Rusiji, jer kupujemo gas po najnižoj ceni, mi dakle, de facto, izbijamo Rusima pare iz džepa.

Pare za rat Ukrajinci su nabavili prodavši trofej sa Evrosonga za 900.000 dolara, što mu dođe tri drona. Nije mi samo jasno kako grupa iz Ukrajine plaća tolike pare za dronove PD-2 ukrajinske proizvodnje. Ima li logike da bend Kaluš plaća ukrajinskoj firmi za dronove kojima se njihova vojska bori protiv Rusa? Nekog radi domoljublje, a nekog lova, ali je, čini mi se Evrosong ove godine debelo zaglibio u političku propagandu.

Inače, mnogo volim kada političari pokušaju da se ponašaju kao obični građani. Protekle nedelje se to desilo u Srbiji, najmanje u dva navrata. Sezonu je otvorila ministarka za trgovinu i turizam Tanja Matić. Ona je u elegantnoj plavoj kombinaciji odlučno umarširala u jedan supermarket, rekao bih Delezov. Rutinski uzela kolica i nagulila između rafova. Ništa spisak, sve iz glave, litar ulja, kilo šećera, ima i plavo i roze pakovanje, ništa zalihe, obična svakodnevna kupovina, uzela i nešto voća, dimljene filete vakumirane, iskusno. Posle je snimak zakačila na svom profile u stilu: ono, kao, idem u prodavnicu, dodao bih ko Dejan Savić u Lidlu ili bračni par Tamara Dragićević i Petar Benčina. Ja se primio, otišao u samoposlugu, istu ko ministarka, ali šećera nije bilo. Mislim se, možda joj je kampanja kontraproduktivna.

U prodavnicu je svratila i guvernerka Jorgovanka. I ona nešto sitno pazarila, uzela i plastičnu kesu, ali je promovisala novu uslugu – podizanje keša na kasi ako imate DINA karticu. Potpuno je jasna logika, naročito naših penzionera koji će ubuduće kupovati u samoposlugama, a onda će moći da podignu pare i vrate se kući sa bakalukom i kešom. Onda neće obraćati pažnju na činjenicu da je sve poskupelo, već će imati osećaj da su im u prodavnici na kasi dali pare! Kao nekada sa čekovima, sećate se, popunite ček, a onda ga trgovac “pusti” za mesec dana. Sada vam se kinta skida sa računa momentalno, samo ste uštedeli put do banke ili pošte. Zlobni jezici bi rekli, presipate iz šupljeg u prazno.

Ipak, možda najveći paradoks našeg TV programa caruje na Happy televiziji koja obožavateljima Putina isporučuje dnevnu dozu pro-Putinove propagande. Mislim da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj se potpuno nekritički plasira propaganda ruske strane. Centralni deo ide popodne u emisiji Aktuelnosti gde se emituje konferencija oružanih snaga i ruski general istim rečima nabraja uništene ciljeve “raketama visoke preciznosti”. Nakon toga ide brojčanik sa brojem uništenih oruđa i oružja.

Ipak, logično je da se zapitamo kako ruski štab zna nacionalnost protivničkih vojnika, ako su ih gađali raketama i otkud onoliko slupanih gradova ako se radi o visokopreciznim raketama? Tokom dana, različiti likovi nam objašnjavaju šta se dešava, ubeđeni u Putinovu genijalnost, na isti način na koji su komunisti veličali Staljina pred rat. A onda sam gledao Putinovo obraćanje u kojem je doslovno rehabilitovao Staljina, ubeđujući nas da je imao lični uvid u još neobjavljene istorijske dokumente. Njegove zločine prema svojima, gulage, suđenja i progone, pomenuo je tek usput. Staljinu je pripisao genijalne strateške moći i uspešan ratni put do Berlina. Naravno, činjenica je da su Rusi podneli najveći teret rata, imali ogromne žrtve, ali pobedu je odnela Crvena armija, a ne lično Staljin (koji je usput rečeno više smetao sposobnim vojnim komandantima) koji je na kraju rata zauzeo pola Evrope. Dakle, osetio se dašak sna o velikoj imperiji. Da se razumemo, odvratna je antiruska histerija i američka propaganda, ali se ona ne pobija ruskom propagandom, ako se zaista držimo neutralno.

U istoj emisiji se emituju i nekakvi jurodivi teoretičari zavere, koji nas uveravaju da je Zelenski (kao jevrejin) deo plana da Ukrajina postane Novi Jerusalim uz blagoslov svetskih moćnika. Alo breee, Happy je stigao na pola koraka od Zavere cionskih mudraca ili je možda već granica razuma pređena. U emisiji “Posle ručka” je Beli mag objasnio da se u Mekdonaldsu koristi ljudsko meso, dakle, izvinjavam se, logika više ne stanuje na veseloj televiziji.

Laku noć i zbogom pameti.

Iz istog broja

Stipendija Dragoljub Žarković

“Vreme” i ja, godinu dana kasnije

Filip Mirilović

Navigator

Kad te vidim na sokaku

Zoran Stanojević

Provetravanje

Da, poetika i politika

Tomislav Brlek

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu