Kolumna

Zona sumraka

Iz Mauzoleja V. Ilića

Obožavam devojku godinama, pre godinu i po smo se i verili, ali je Koštunica bacio oko na nju i ja se povlačim

Zdravo Veljo! Ti si mene možda zaboravio ali ja svima pričam da smo bili zajedno u JNA. Verovatno se ti i ljudi iz tvog kabineta sada pitate se ko je Jovanović da te ne mučim desetar Jovanović iz Katića kod Prilika kod Ivanjice. Nismo se videli od tvoje prekomande ali ja sam te poznao čim sam te video na televiziji. Moji će svi glasati za tebe. Nemoj da odustaneš zbog Koštunice on neka tera svoju kampanju ti teraj svoju. Ti imaš obavezu prema nama koji od 5 oktobra tebe čekamo da te vidimo na čelu Srbije a ovo što si izjavio da ne bi da udariš na Koštunicu to će ti biti samo još jedan plus. Drugarski pozdrav. Dragoljub Gule Jovanović, Katići, ZP 32864 Prilički Kiseljak, Svetog Ilije b.b. (bivša ulica Slob. Penez. Krc. crk. dabogda)

Dragi čika Veljo,

učenik sam trećeg razreda. Nisam još postao pušač, ali znam da ti gradiš fabriku duvana i čuo sam da ćeš biti Predsednik.

Na sastanku razredne zajednice čuo sam da možda nećeš hteti da budeš Predsednik zato što bi Koštunica to da bude a ti pošto si njegov drug sada nećeš jer to ne bi bilo fer. Ja mislim da to od njega nije fer. On je već predsednik. Moj tata kaže da bi Koštunjavi hteo da bude predsednik svega. Ti si prvi rekao da želiš da budeš srpski predsednik, prvi si se javio. Tata kaže: "Nek se Velja sa njim podžavelja". Hteo sam da ti naš razred pošalje pismo podrške, ali je učiteljica rekla da ne (Ona je izbeglica. Kaže da nije Hrvatica ali se zove Dubravka).

Voleo bih da dođeš i kod nas u Srem, ne sada nego kad budeš predsednik.

Draga Ostojin, Farkaždinska 8, 24317 Surduk

Uvaženi profesore, poštovani kolega Iliću,

kao profesor profesoru i kao rodoljub rodoljubu moram da vam odam priznanje: pokrenuli ste pitanje infiltracije Hrvata i muslimana u najviše organe vlasti, ispitali ste ko je Hrustanovićkin svekar (neka i nije taj Bećo na kojeg ste Vi mislili, bio je nepravoslavan i kao takav nepodoban da mu snaja bude gradonačelnica Beograda)! Drago mi je što niste ušli u Đinđićevu vladu, tu biste bili sa ovom Šerbedžijinom svajom koja se vratila iz bela sveta da nam se napije krvi kroz cenu struje. Ne dajte se, kolega Iliću, ne dajte se godinama, pokažite da je Srbija umorna od onih koji se ne prezivaju na "ić". S verom u Boga, iskreno Vaš (ime i adresa poznati Krunskom savetu)

Pomoz Bog brate Veljo, jedva čekam tvoju inauguraciju pa da bacimo Dinkića iza rešetaka, revanšizma će biti, zar ne! Bez revanšizma nema progresa, ne znam ko je to rekao, Vladika Nikolaj, Niče, sve mi se sjedinilo u jednu misao – da spasemo Srbiju od kukolja i šljama! Ja sam na konto tvojih obećanja da ćeš biti predsednik već pripretio fukari koja vršlja i mešetari po opštini, mnogi od njih nisu ni Srbi a dižu glave i noseve, nemoj sad da se skanjeraš zbog Koštunice! Njegovu vladavinu smo već videli! Trepće dok dok njegov savetnik naređuje Pavkoviću da upadne u Informbiro srpske vlade! Kad ti budeš predsednik neće se lokati viski nego šumadijski čaj, pušiće se cigarete iz čačanskog giganta, a kad iz tvog kabineta nešto bude naređeno – ima da bude i izvršeno!

Za Kralja i Otadžbinu! Živela Šumadija, živela Srbija!

Ranislav Gavrilović, čukununuk majora Gavrilovića i čukunčukununuk Tanaska Rajića (po ženskoj liniji), 34183 Amerići, opšt. Sopot

Poštovani, gospodine Iliću, kao rođenoj Beograđanki želja mi je bila da u trci za predsednika Srbije na prvim demokratskim izborima pobedi dete iz neke finije beogradske kuće. To sam želela već dok nisam videla Vas na televiziji. Prvo sam pomislila da ste harmonikaš (zbog vaše frizure), ali sam shvatila da pred sobom imam rasnog političara, rođenog vođu. Koji, nemojte me pogrešno razumeti, svet shvata u duhu dijalektičkog materijalizma: ako hoćeš da budeš slobodan i dostojanstven, moraš da stvoriš pare. Šta ovaj narod neće nikad izgustirati? Duvan! Dajmo mu onda duvan, i da ga sadi, i da ga suši i da ga puši! I Milošević i Koštunica imaju mesijanski kompleks (bavila sam se psihologijom još pre okupacije, dopuštam sebi ovu malu opservaciju), obojica imaju maniju veličine, samim tim i gonjenja, ali su kao graditelji fabrika potpuno podbacili.

Da se vratim na početak: ako ćete na čelu Srbije biti Vi, biće mi drago da se jedan čestit i radin Čačanin doseli u Užičku! Dobrodošli g. Iliću, Bog Vas blagoslovio.

Nata Hadžislavković, Njegoševa 65, Beograd

Slušaj glavonjo!

Pogazio si nekih dvesta pedeset reči, te hoćeš u Vladu te nećeš, te si savremen te teraš popove da osveštavaju temelj fabrike duvana, utrpaš se u ekspediciju koja treba da vrati ono što su miloševićevci preneli na Kipar, tamo te uhvati zlatna groznica, tražiš proviziju, ne, nisi tražio proviziju, šta si tražio, procenat, e to je već drugo, ni te procente nisi hteo lično za sebe nego za ceo detektivski tim, jel?! Pa si za nacionalnu i versku ravnopravnost, jedino tu i tamo žigošeš ljude koji nisu Srbi, može ti se, nisi udat za muslimana, prezime ti se ne završava na "bus", sad si navalio da se prenemažeš i oko kandidature za predsednika Srbije! Sviđa mi se devojka, obožavam je godinama, pre godinu i po smo se i verili, ali je Koštunica bacio na nju svoje alpaćinovsko oko i ja se povlačim. Na šta to liči!

Bori se da postaneš predsednik Srbije, a ako te Vojćeh pobedi možemo na osveštanom fabričkom gumnu zajedno da dignemo ruku svak na sebe. Ako ti pobediš, ubiću se samo ja, Koštunica nema potrebe da se ubije, biće predsednik Jugoslavije, DSS-a, Vrhovnog saveta odbrane i sl.
Potpis nečitak

Iz istog broja

Nuspojave

Lavovi i čempresi

Teofil Pančić

Ljudi iz senke

Stojan Cerović

600

D. Ž

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu