Ovo je sada već zvanično, internet kakav znamo prestaće da postoji, a to nam je saopštio niko drugi do Rupert Mardok, verovatno najveći svetski izdavač novina. Vreme besplatnih onlajn izdanja štampanih medija je na izmaku, u narednih godinu dana biće razvijen mehanizam za naplatu pretplate, poručuje on.

Mardokova samouverenost bazira se na izuzetnom uspehu pretplate na onlajn izdanje Volstrit džurnala, novina koje je on kupio pre otprilike dve godine. Kako svakodnevno čujemo da je negde u svetu neki štampani dnevni list sa tradicijom obustavio izlaženje ili u srećnijem slučaju zadržao svoje internet izdanje, mnogi su sa ogromnim entuzijazmom propratili najavu nove Mardokove strategije. Mali problem je što joj naruku ne ide nekoliko sitnica, najpre lansirana je u pogrešno vreme.

Niko ne spori uspeh "Volstrit džurnala" na internetu, ali on je ostvaren mnogo pre nego što je Mardok ubedio prethodne vlasnike da mu ga prodaju. WSJ, kako ga skraćeno zovu, specifičan je list koji je i u štampanom izdanju imao veliku pretplatničku bazu. Bilo je potrebno samo prevesti ih na brže, elektronsko izdanje. Kvalitet i ekskluzivnost informacija, i to onih poslovnih, bili su ključni za korisnike, mahom ljude iz sveta biznisa. A to je svet koji zna da informacija ima cenu i spremni su da je plate. Da li bi podjednako bili spremni da plate za tračeve o Bredu i Andželini, ili Madoni, koje pritom gledaju i na, uslovno rečeno, besplatnim televizijskim kanalima? Verovatno ne bi, a takvi tekstovi osnov su najtiražnijih Mardokovih novina. Te informacije dobićete iz druge ili treće ruke preko blogova, i-mejlova. Za razliku od toga, informacije WSJ treba imati na vreme i onaj ko ih je platio nema želju da ih tek tako deli.

Pokušaja da se čitaoci privole da plaćaju internet izdanja ima otkako je interneta. Uglavnom su bili neuspešni, jedva da su pokrivali troškove izrade sajta, tako da su ozbiljniji listovi odustajali od pretplate ("Njujork tajms") u zamenu za prihvatanje da vas preko NYT pronalaze oglašivači. Elektronski mediji, za razliku od štampanih, naviknuti su da svoj proizvod nude naoko besplatno i zato im je bilo lakše da se prilagode internetu.

Najnoviji podaci govore da ukidanjem štampanog izdanja i prelaskom isključivo na onlajn štampani mediji ostaju bez gotovo dve trećine prihoda, barem na samom početku. Za mnoge je to pogubno.

Da bi plan poput Mardokovog uspeo, neophodno je da u taj paket uđu svi važni mediji i da postignu sporazum sa internet provajderima, tako da dobiju deo kolača od internet pristupa. Budući da i provajderi jedva namiču od niske cene pristupa internetu taj dogovor nije izgledan. Poskupljenje pristupa i plaćanje za sadržaj je logično, ali u ovom trenutku teško ostvarljivo. Publika je naviknuta da sadržaj dobija džabe i spremna je da plati samo neku dodatu vrednost. Sve i da znam šta bi to bilo, ne bih sa vama podelio tu informaciju. Mnogo košta.