Preživljavanje trijumvirata: Ko je glavni baja?

Pevačko društvo Srbije je, najzad, na okupu: Ivica Dačić, toliko nadaren sluhom da mu je isto imitirati Harisa Džinovića i Slobodana Miloševića, Tomislav Nikolić, koji je, svedoče reporteri na derneku u Končarevu, na slavi kod Palme, pevao o nekoj maloj kući u Sremu, inače, koliko se sećam, omiljenoj pesmi Vojislava Šešelja, plus Mlađan Dinkić koji se gitare dohvati kad god ne broji pare.

To je, u utorak je postalo belodano, okosnica srpske vlade; prave je prvi, treći i šesti u izbornoj utrci, s tim što će treći biti prvi, šesti će opet brojati pare, a prvi se nada da će moći da ih kontroliše. Hoće " malo morgen", što bi rekao Slobodan Milošević.

Šta čeka građane Srbije? To ni dragi Bog ne zna, a kamoli trojka koja pravi vladu. Aleksandar Vučić se uzda u novu "anatomiju jednog morala" (vidi intervju s Vučićem na stranicama "Vremena" koje slede) Dinkić se uzda u sopstvenu domišljatost da prespe iz šupljeg u prazno, odnosno da obrne tuđe pare, što nije veština za potcenjivanje, a Ivica Dačić, po svemu sudeći, kako je bliži premijerskom mestu, postaje sve veći populista i to je najveća opasnost po nas, ostatak građana Srbije, koji ovaj trijumvirat treba da prežive.

Dačić u ovom trenutku, što bi rekli komentatori sa sportskih nadmetanja, napada sa desne na levu stranu naših ekrana i preti da će odseći glavu svim direktorima javnih preduzeća koji su se usudili da najave poskupljenje svojih usluga. Uključujući tu i Dušana Bajatovića, koji razložno tvrdi da gas mora da poskupi.

Početkom ove godine Ministarstvo finansija objavilo je podatak da svako drugo preduzeće za čije dugove garantuje država ne izmiruje svoje obaveze, već to rade poreski obveznici. Suma koja je u februaru ove godine pala na teret građana nije bila mala – 105 milijardi dinara (oko milijardu evra), što je tri odsto državnog duga. A ukupne garancije države za kredite koje su uzela javna preduzeća veće su od 210 milijardi dinara (što je oko šest odsto ukupnog državnog zaduživanja). Uz 530 miliona evra garancija za zajmove Srbijagasa, država je "zalegla" i za nešto više od 400 miliona evra zajmova EPS-a, zatim 1,1 milijardu evra Puteva Srbije, pa pola milijarde evra zajmova Železnica Srbije i pedesetak miliona evra kredita JAT-a.

Kako Dačić misli da taj dug održi barem u ravnoteži ako ne poskupe usluge? Da li će smena direktora da popravi bilans? Ili je to Dačić napao Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, koji se, kako su pisali mediji, zalagao za koaliciju sa Demokratskom strankom, koji je šef socijalista u Vojvodini, a Pajtić ga je odsekao od svake vlasti, odnosno da li se Dačić osetio toliko moćnim da lupa rukom o sto pre nego što je seo za glavni sto u Nemanjinoj 11.

Nikolić kod patrijarha: Svakodnevni gubitak

Kosovska opozicija narogušila se i kritikuje Hašima Tačija što se na sastanku u Dubrovniku rukovao s Borisom Tadićem, jer po prištinskom nepisanom protokolu poželjnog ponašanja premijer može da se rukuje samo s onima čije su države priznale Kosovo.

Tadić zbog tog rukovanja nije bolje prošao u Srbiji, samo što njega kritikuju oni koji tvrde da su se dogovorili o formiranju nove vlade, dakle pozicija.

Najeksplicitniji je, opet, bio mandatar za sastav te vlade – Ivica Dačić, koji što je bliži premijerskoj funkciji, sve više govori u skladu s reklamnim sloganom koji mu je doneo treće mesto u parlamentarnoj utrci. Sve je jasniji, odlučniji i ne sećam šta je još pisalo na bilbordu, ali načinom govora i gestikulacijom sve više liči na Slobodana Miloševića koga je jednom već, zahvaljujući odličnom sluhu, imitirao do komičnih razmera.

Evo šta je Dačić rekao o dubrovačkom rukovanju: "Ko ovde koga zafrkava, ko se s kim šali, neka se izjasni DS. Ne može DS da ima dve politike, jednu u vladi, a jednu u opoziciji… Ne znam ko je koja frakcija u DS-u, ali ovo je prevršilo svaku meru…" Dačić je uveren da državna politika obavezuje podjednako i poziciju i opoziciju, što ni načelno nije baš tačno, a potpuno je – nepraktično.

Naime, mudra rukovodstva razumnih država, često kao ledolomce koriste istaknute opozicione političare, posebno one za koje se veruje da imaju određenu međunarodnu reputaciju. Koriste ih u svrhu ispitivanja terena, pregovora bez definisanih državnih obaveza, dakle za sve ono što oni na vlasti, baš zbog činjenice da su na vlasti, ne mogu javno da čine.

Srbiju čekaju teški pregovori oko Kosova, koji će, kako reče i novoizabrani predsednik Tomislav Nikolić, biti podignuti na politički nivo i zato je nepromišljeno seći granu na koju ćeš morati da se popneš.

Nije loše da se Tadić rukuje kad već Dačiću i Nikoliću to zabranjuje preambula. Mada, za sada, Nikolić se ponaša najpametnije. Kaže, posle sastanka sa patrijarhom Irinejom, da Kosovo gubimo "svaki dan" i traži veliki narodni, parlamentarni konsenzus o Kosovu. Narod misli da je Ahtisarijev plan zavera protiv Srbije, ali, kako stvari stoje, uz male modifikacije i vremenska oročavanja, to je najviše što možemo dobiti.

Pogađanje: Advokati, novinari i analitičari

Pre jedno mesec i po dana bio sam na nekoj gotovo privatnoj večeri s Vukom Jeremićem, ministrom spoljnih poslova i tada aspirantom za titulu u Ujedinjenim nacijama. Blesav kakav jesam, upozorio sam ga da će trošak države u odnosu na značaj funkcije, predsedavajući Generalnoj skupštini UN-a, biti okidač političke svađe u javnosti.

Svi su me gledali kao idiota, a i ja sam se osećao kao idiot. Pokvario sam svima večeru. Dobro, nije mi to bilo prvi put u životu. Bilo mi je najmanje drugi put: pre toga sam na televiziji predvideo da će Tomislav Nikolić da pobedi Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, kad su svi, nakon Tadićeve pobede u prvom krugu, tvrdili suprotno.

Ne čini me srećnim što pogađam ishode srpskog političarstva. U beogradskoj kafani Kalenić prišao mi je u prošlu subotu ugledni srpski advokat da mi čestita na prognozama i konstatovao je stvar koja je vrlo važna: "Vi novinari i mi advokati, po definiciji našeg posla, družimo se sa raznim svetom i čujemo svašta, naša percepcija stvarnosti je realnija…"

O advokatima pojma nemam, o novinarima znam ponešto, ali ono što se ovde zove analitičarima, dobar vam stojim, ti razgovaraju sami sa sobom ili u najužem krugu istomišljenika.