Dosadašnji pregovori najvećih ovdašnjih koncertnih agencija Komune, B92, Sava centra, Exita o gostovanju najvećih imena svetske popularne muzike u Srbiji, među kojima su i Metalika, Dejvid Bouvi, Sting, Djuran Djuran, Kardigans, sada su pod znakom pitanja. Ukoliko se važeća poreska politika uskoro ne promeni, biće primorani da od svega ovoga odustanu.

Najveće koncertne agencije i organizacije najavljuju mogućnost da ove godine u Srbiji zbog važeće poreske politike neće biti održan nijedan koncert stranih muzičkih zvezda. Znači, neće doći Metalika, Sting, Dejvid Bouvi, neće biti održan Exit, organizovaće se samo koncerti za najviše 1000 ljudi, i svetu će biti potvrđeno mišljenje o Srbiji kao zemlji koja nije povoljna za sarađivati.

Porezi koje organizator koncerta mora da plati državi su sledeći: porez na autorski honorar, doprinos na honorar stranih izvođača, porez na promet na svaku stvar potrebnu za koncert, pa zatim i porez na promet na krajnji proizvod. Strani izvođači već plate porez na honorar u svojoj zemlji što znači da se u našem slučaju radi o dvostrukom oporezivanju, kao uostalom i plaćanje poreza na finalni proizvod zato što je svaki segment tog proizvoda već pre toga plaćen. Praktično, to izgleda ovako: Komuna je za nedavno održani koncert grupe Dipp parple platila 43 odsto od prihoda. Maksa Ćatović, direktor Komune, navodi da je "prihod više puta oporezovan: prvo je plaćeno 20 odsto za svaki deo potreban za koncert, a zatim isto toliko na punu cenu ulaznice, da bi na kraju, iako je Komuna imala ugovor sa agencijom, a ne sa izvođačem, platila i 20 odsto za izvođenje muzičkog programa. Odustali su od naplate 20,6 odsto poreza za penzioni fond za Jana Gilana i ekipu, mada i ta stavka piše u tumačenju primene Zakona".

Srbija i Crna Gora nema ugovor sa ostalim evropskim zemljama koji bi zaštitio obe strane od dvostrukog oporezivanja honorara. (SFRJ i Velika Britanija su sklopile takav ugovor 1978. godine, ali se od tada mnogo toga promenilo.) Taj porez povećava cenu honorara za četvrtinu, a posledica toga bi trebalo da bude povećanje cene ulaznice. "Međutim, nama je nemoguće da uspostavimo realnu cenu zbog ovdašnje male platežne moći", kaže Dušan Kovačević iz tima Exit. "Za četiri dana programa naša cena je bila 25 evra, a uobičajena cena u Evropi je četiri do pet puta viša. Na primer, realna cena ulaznice za Bouvijev koncert je 50 do 200 evra što je za naše prilike potpuno nezamislivo. Do sada smo nekako uspevali, ali više to nije moguće zato što je neophodno da festival podignemo na viši nivo kako bi nastavio uzlaznu putanju. Pošto želimo legalno da poslujemo, tražimo od vlade, odlazeće ili buduće, da ukine duplo oporezivanje i da do uvođenja poreza na dodatu vrednost (PDV) potpuno ukine porez na promet. Smatramo da novac koji država dobija ubiranjem tog poreza ima daleko manju vrednost od vrednosti koju dobija marketinškim efektima takvih koncerata. Šta bi, na primer, za državu značilo da su došli Rolingstonsi! Svi svetski mediji bi javili da su oni u Beogradu što bi dalje značilo da je naša zemlja pogodna i za sve druge investicije."

Susedne zemlje su se prilagodile evropskim standardima. U Hrvatskoj se, na primer, plaća samo 18 odsto PDV-a, a u Makedoniji 19 odsto. Samo se u Grčkoj i Turskoj osim ovog plaća i porez na autorski honorar, ali kod njih funkcioniše izbegavanje dvostrukog oporezivanja.

Miloš Tišma, advokat Sava centra, kaže da visina poreza nije jedina otežavajuća okolnost. "Za koncert portugalske pevačice Marije Žoao trebalo nam je šest dana da završimo proceduru neophodnu za plaćanje poreza. Potrebno je prvo da pravno lice dobije ovlašćenje da zastupa agenciju preko koje dolazi muzičar kako bi u ime te agencije ovde mogao da otvori račun. Tome naravno prethodi ugovor, pa potvrda o registraciji firme, pa prevodi raznih dokumenata na naš jezik. Zatim se od poreske uprave dobija bar kod, a sa tim se u banci otvori račun u ime strane agencije. Na taj račun stiižu dinarska sredstva i sa tog računa se plaćaju porezi. Kad se ta obaveza podmiri, o tome treba obavestiti poresku upravu. Očigledno je da je procedura previše komplikovana, nepotrebna, i mislim da bi zakonodavac trebalo da je pojednostavi."

Sa ovim problemima upoznati su članovi vlade. Kontakte je započeo Maksa Ćatović: "Petog decembra, dva dana pred koncert Dip Parpl, dobio sam od poreske uprave kopiju zahteva za porez . Sutradan su blokirali žiro račun Komune kako bi obezbedili naplatu još budućeg i neutvrđenog iznosa poreza. Bila je subota, neradan dan. Ja sam poludeo i otkazao koncert. Nastala je panika, počela je izborna kampanja i na nagovor ministra finansija Đelića održao sam koncert. U utorak sam po dogovoru otišao u Ministarstvo finansija i dok sam parkirao auto javili su mi da je u Komunu došla poreska inspekcija. Ostali su do pre par dana. Kod ministra Đelića smo računali sve poreze i došli do 46 odsto. Ministar Đelić se složio da je to mnogo, ali i rekao da su to propisi i da se tu ništa ne može. Pošto na tom sastanku nije bilo rešenja, pozvao sam telefonom premijera Živkovića, organizovan je sastanak, on je saslušao naše probleme, pozvao Ministarstvo finansija i rekao da pronađu neko rešenje, i takođe ponovio rečenicu da su takvi propisi." Ove nedelje očekuje se novi sastanak sa ministrom Đelićem. "Spremni smo da pomognemo osnivanju zajedničkog tela koje bi pronašlo način da protumači postojeće propise u našem slučaju", kaže Dušan Kovačević. "Mislim da bi bila dovoljna samo jedna uredba kojom bi se premostilo vreme do donošenja PDV-a. Podrazumeva se da se nećemo zadovoljiti nikakvim polovičnim rešenjem, nekakvim smanjenjem poreza. Ovo je sistemski problem i neophodno ga je rešiti u celosti."

Ako do kraja februara (rok za ugovaranje koncerata) sve ostane po starom, tvrde organizatori, od velikih koncerata neće biti ništa. A ako im se omogući da rade, ako poreski propisi postanu kompatibilni sa evropskim, Beograd će postati obavezna stanica na turneji svetskih muzičkih zvezda. Kažu da je ovo prelomna tačka u muzičkom biznisu, i da je u pitanju imidž zemlje.